Матурски рад из Постројења за гријање и 

климатизацију

РЕГУЛАЦИЈА ГРИЈАЊА

Ментор:

Ученик:

Санда Копић,

 дипл. инж. машинства

Бања Лука, мај 2020. год. 

С А Д Р Ж А Ј

Страна

1. Увод........................................................................................................................................ 3

2. Регулација.............................................................................................................................. 4

2.1. Мјерни члан................................................................................................................... 5

2.2. Регулациони члан.......................................................................................................... 5

2.3. Извршни члан................................................................................................................6

3. Регулација система гријања.................................................................................................7

3.1. Уградња термостатских вентила.................................................................................7

3.2. Уградња собног термостата.........................................................................................9

3.3. Регулација котла..........................................................................................................11

3.4. Индивидуално мјерење потрошње енергије у зградама са системом централног 

гријања.........................................................................................................................13

4. Закључак..............................................................................................................................15

Литература............................................................................................................................... 16

2

background image

Регулација гријања

2. РЕГУЛАЦИЈА

Аутоматизација се може подијелити у три групе: управљање, регулација и управљање 

процесима.   Управљање   је   процес   којим   једна   или   више   улазних   величина   у 

ограниченом систему утичу на величину излаза у складу са законима својственим том 

систему.   Информације   се   преносе   у   контролном   ланцу   или   „отвореном   кругу“. 

Супротно томе, у регулацији, излазна величина у ограниченом систему дјелује обрнуто 

на   величину   улаза,   одржавајући   жељено   стање.   Овдје   се   информације   преносе   у 

контролном   кругу   или   „затвореном   кругу“.   Управљање   процесима   је   комбинација 

управљања   и   регулације   у   сложеним   системима,   коришћењем   рачунара.   Постоје 

проблеми   са   тачношћу   у   регулацији   који   се   односе   на   феномене   устаљеног   стања. 

Међутим, због повратних информација, контролни систем може постати нестабилан, па 

је кључно да се проучи стабилност у односу на динамичке услове. Релејом се могу 

постићи велика тачност и излазне величине, као и независност процеса од поремећаја. 

Регулисана величина (x) којом желимо управљати дјелује на улаз регулационог уређаја, 

гдје се мјери и упоређује са референтном величином (w). Разлика између регулисане и 

референтне   величине   јесте   регулационо   одступање   (e)   које   се   појачава   и   на   излазу 

регулационог уређаја се назива поставна величина (y). Она дјелује на унос процеса 

супротстављајући   се   деструктивној   величини   (z).   Поставна   величина   означена   је 

предзнаком „-“, што означава да постоји негативна повратна веза.

Слика 1. Блок - шема управљачког круга

4

Регулација гријања

2.1. Мјерни члан

Мјерење непознате величине значи нумеричко упоређивање са познатом величином; 

мјерење одређује колико јединица познате величине се налази у непознатој величини. 

Мјерења су неопходна у регулацији, јер ако се неке величине не могу мјерити, оне се не 

могу регулисати. Мјерни члан састоји се од три члана:

1. Мјерни сензор - врши функцију претварања једне физичке величине у другу, 

нпр. претвара температуру у напон, притисак у одступање.

2. Мјерни   претварач   -   врши   функцију   претварања   исте   физичке   величине   у 

стандардизовани опсег вриједности да би се олакшала обрада у регулационом 

кругу.

3. Мјерни појачивач - појачава мјерни сигнал тако да је изнад утицаја сметњи.

2.2. Регулациони члан

Регулациони члан представља битну карику у дјеловању аутоматске регулације, јер су 

они ту да механизују логичке функције које иначе обавља човјек. Регулациони члан 

чине три члана:

1. Компаратор - обавља логичку функцију поређења двије величине: регулисаних 

величина и номиналних или водећих величина.

могу   се   упоредити   само   исте   физичке   величине   које   су   у   регулацији 

положаја, силе, притиска, напона, струје и магнетног флукса.

2. Регулатор   -   помоћу   регулатора,   контролни   сигнал   се   током   времена 

трансформише, па говоримо о пропорционалном, интегралном и деривативном 

дјеловању.

пропорционални члан реагује брзо, али у многим случајевима не уклања 

трајно регулаторно одступање.

интегрални   члан   дјелује   споро,   али   у   многим   случајевима   потпуно 

елиминише трајно регулаторно одступање.

дериватни члан је додијељен другим регулаторним акцијама јер дјелује 

стабилизирајуће.

5

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti