UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
OPTIMIZACIJA KORIŠĆENJA PRIRODNIH RESURSA
REGULACIJA REKA I ODBRANA OD POPLAVA
Profesor: Student:
Prof. dr Milan Stanojević Mina Ćurčić 235/12
Asistent: Bisera Andrić Gušavac
Beograd,2016
4
2.PRIRODNI RESURSI
Prirodni resursi
su prirodna bogatstva - biljni i životinjski svet, voda, vazduh, zemljiste, nafta,
metali, rude, minerali i dr. Prirodni resursi jedne zemlje određuju njeno bogatstvo i status u
svetskom ekonomskom sistemu, njenu moć i politički uticaj.
Prema trajanju, prirodni resursi mogu biti:
neobnovljivi, stalni i obnovljivi.
1.
Neobnovljivi
su oni koji su prisutni u ograničenim količinama: ugalj, nafta, prirodni gas,
rude. Prema nekim procenama, ukupne svetske rezerve nafte biće potrošene u narednih
30 do 40 godina, rude cinka i bakra za 20 god., a uglja i prirodnog gasa ima nešto više, za
narednih 100 godina.
2.
Stalni resursi
su sunčevo zračenje, voda, talasi, plima i oseka, vetar, i oni su, ili mogu biti
izvori energije. Pod pojmom stalni izvori energije podrazumevaju se izvori energije koji se
nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova,
vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje
ovih izvora doprinosi smanjenju emisije „gasova staklene bašte", smanjenju uvoza
fosilnih goriva, kao i razvoju lokalnih industrija.
3.
Obnovljivi resursi
su biljke, životinje, gljive, mikroorganizmi i oni se mogu samostalno
obnavljati. Ovi resursi se mogu koristiti neograničeno samo ako se pravilno i planski
koriste, ako se koriste previše postoji opasnost da vremenom nestanu.
2.1 Prirodni resursi Srbije
Prirodni resursi su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Njihovo korišćenje, privredna primena i
ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski konstrolisani. Bez obzira na
vrstu, strukturu i pojedinačne količine, oni su osnov za predstojeći privredni i ekonomski razvoj
svake zemlje, tako i Srbije. Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i
strategije njihovog održivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo
efikasno sprovođenje.
Prirodni resursi Srbije uključuju poljoprivredno i šumsko zemljište, mineralne sirovine, vode i
vodno zemljište, potencijal u obnovljivim izvorima energije i zaštićena područja. Ti resursi su
potencijal na kome se uz postojeće ljudske resurse, zasnivao dosadašnji ekonomski i privredni
razvoj Republike Srbije. Njihovo održivo korišćenje i zaštita spadaju u najvažnije ciljeve, planove i
programe budućeg razvoja Republike Srbije, utvrđenih dokumentima Narodne skupštine i Vlade
Republike Srbije.
5
Od ukupne teritorije Republike Srbije oko 60%, odnosno oko 5,6 miliona hektara čini
poljoprivredno zemljište.
Postojeće količine vode u Republici Srbiji mogu zadovoljiti potrebe, samo
pod uslovom da se racionalno koriste i štite. Nedovoljna količina i kvalitet površinskih voda iz
domaćih vodotokova, upućuje na korišćenje tranzitnih voda, u čiji se kvalitet nije moguće uvek
pouzdati.
Korišćenje brojnih izvora obnovljive energije (biomasa, sunce i vetar, vodni potencijal i
geotermalna energija) je minimalno, iako energetski potencijal ovih izvora čini oko četvrtine
sadašnje potrošnje primarne energije.
U Republici Srbiji je zaštićeno preko 400 prirodnih dobara, od kojih su neka od izuzetnog
značaja, upisana i u poznate svetske liste zaštićenog prirodnog i kulturnog nasleđa.
3. VODA KAO PRIRODNI RESURS
“ Ono što je retko, skupo je. Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu.“
(Platon, 427-347.godine p.n.e )
Voda je osnovni preduslov za život svih bića na Zemlji. Zbog izuzetnih osobina voda je bila a i
sada je predmet izučavanja raznih nauka: meterologije, hidrologije, medicine, biologije ,
ekologije, itd.
Voda kao najosnovnija životna materija ima nemerljiv značaj za živi svet, ekosisteme i planetu
Zemlju. Voda neprestano kruži u prirodi između Zemlje i atmosfere. To neprestano kruženje
vode naziva se hidrološki ciklus. Kruženje vode na Zemlji važan je proces koji omogućava
održavanje života. Voda konstantno cirkuliše između atmosfere, okeana i kopna. Voda se kreće,
pri tome menja pojavni oblik, konzumiraju je biljke i životinje, ali nikada stvarno ne nestaje.
U kružnom putu vode pet je procesa: kondenzacija, padavine, infiltracija, oticanje i
evapotranspiracija. Tih pet procesa zajedno čine hidrološki ciklus.
7
broja faktora. Deo infiltrirane vode zadržaće se u površinskom sloju zemlje, gde može da se
prazni u rečni tok prodiranjem kroz obalu.
Velike količine vode se akumuliraju u zemljištu. Voda se ovde još uvek kreće, verovatno vrlo
sporo, i ona je još uvek deo hidrološkog ciklusa. Veći deo vode u zemljištu potiče od padavina
koje prodiru u dubinu sa površine terena. Gornji sloj zemljišta je nezasićena zona, gde je voda
prisutna u količinama koje se menjaju sa vremenom, ali zemljište ostaje nezasićeno. Ispod ovog
sloja, nalazi se zasićena zona, gde su sve pore, pukotine i prostori između čestica stena zasićene
vodom.
Slika 2: Lokalno kruženje vode
3.1 Činjenice o vodi
Čista voda nema boju, ukus ni miris.
Tačka mržnjenja vode, tj. temperatura na kojoj prelazi u čvrst led je 0
o
C, a tačka
ključanja tj. kada se pretvara u vodenu paru je 100
o
C.
Gustina vode je 1 kg/l.
Telo čoveka sadrži čak 70 % vode, dok tela vodenih mekušaca poput meduze sadrže više
od 98 % ove tečnosti.
Sastoji se od 11,11 % vodonika i 88,98 % kiseonika.
Čista voda (koju čine isključivo atomi kiseonika i vodonika) ima neutralnu pH vrednost
(pH= 7).
Negde između 70 i 75 % Zemljine površine je pokriveno vodom.
Veća količine slatke vode je skladištena u zemlji, nego što je ona prisutna na površini
zemlje.
Od ukupne količine vode na zemlji, ljudima za korišćenje je pristupačno tri desetine.
