VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRAD
Predmet: Medicinska rehabilitacija
Seminarski rad:
Rehabilitacija bolesnika sa kardiovaskularnim obolenjima-infarkt miokarda
Mentor: Studenti:
Prof. Dr Željko Kanjuh
Beograd.
SADRŽAJ:
UVOD
..............................................................................................................................................1
1. INFARKT MIOKARDA
...................................................................................................3
1.1.
Uzrok nastanka bolesti.
.........................................................................................3
1.2.
Simptomi
................................................................................................................3
1.3.
Prevencija
...............................................................................................................5
1.4.
Lećenje
....................................................................................................................5
2. REHABILITACIJA PACIJENTA POSLE INFARKTA MIOKARDA
......................7
2.1.
Tim za rehabilitaciju
..............................................................................................8
2.1.1. Uloga medicinske sestre u timu za rehabilitaciju..............................................9
2.2.
Uslovi za započinjanje programa rehabilitacije
..................................................9
2.3.
Kontraindikacije za kineziterapiju nakon AIM-a
..............................................9
2.4.
Ciljevi rehabilitacije nakon AIM-a
....................................................................11
2.5.
Proces medicinske rehabilitacije nakon AIM-a
................................................11
2.5.1. Faza hospitalizacije..........................................................................................11
2.5.1.1.
Razlozi za prekid kineziterapijskog programa nakon AIM-a
........12
2.5.2. Faza rekonvalescencije....................................................................................13
2.5.3. Faza postrekonvalescencije..............................................................................13
2.6.
Vrste fizićke aktivnosti
........................................................................................14
2.6.1. Izotonične (dinamičke vežbe) opterečenja.......................................................14
2.6.2. Aerobno opterećenje........................................................................................14
2.6.3. Intervalni trening..............................................................................................14
2.6.4. Program fizičkog treninga................................................................................15
2.6.5. Intezitet fizičkog napora..................................................................................15
2.6.6. Trajanje fizičkog treninga................................................................................16
2.6.7. Učestalost fizičkog treninga.............................................................................17
2.6.8. Preporuke za fizičju aktivnost..........................................................................17
2.7.
Razvrstavanje bolesnika za fizički trening prema funkcionalnoj klasifikaciji
NYHA..........................................................................................................................17
UVOD
Infarkt srca (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove
srca, upravo one koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama.
Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim
ugrušcima, trombima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje
delimično da odumire. Nastaje smanjenje zdrave srčane, mišićne mase, te srce, organ koji je
priroda stvorila da radi kao pumpa, gubi delom svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti
celokupnu cirkulaciju u telu čoveka. Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao
posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih i kasnih, lakšić i težih
komplikacija bolesti.
Slika 1:
Prikaz infarkta miokarda (2) na pretklijetci nakon začepljenja (zatvaranja) (1) ogranka leve
koronarne arterije (LCA - leva koronalna arterija, RCA - desna koronarna arterija).
Srčani udar ili infarkt je ishemično oboljenje srca (još infarkt miokarda) koje je najčešći
uzrok smrti u civilizovanom svetu. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom
bolešću, a to su SAD i Velika Britanija. U Evropi najveći procenat ovog oboljenja ima Finska.
Najjače ugroženi krajevi su sa najvišim standardom. Značajne promene odigrale su se poslednjih
godina u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika, posebno onih kod kojih je dijagnostikovana
koronarna bolest srca. Fizički trening je prihvaćen kao važan način prevencije i rehabilitacije
kardiovaskularnih bolesnika. Dva su osnovna razloga za to. Prvi, fizička neaktivnost je jedan od
1
činilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi tzv. glavnih
činilaca rizika - arterijska hipertenzija, dislipidemija i pušenje, njen značaj nije mali. Od prvih
epidemioloških studija iz šezdesetih godina prošlog veka, o večoj učestalosti koronarne bolesti
srca među šoferima londonskih autobusa u odnosu na konduktere, i činovnika u poštama u
odnosu na pismonoše , do današnjih o njenom značaju ne prestaje da se govori. [1]
Drugo, dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj
prevenciji koronarne bolesti srca i opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost značajan faktor u
očuvanju normalnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Myers i sar. su pokazali da osobe sa dobrom
fizičkom kondicijom imaju dva puta manji rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, čak i u
prisustvu glavnih faktora fizika: arterijske hipertenzije, šećerne bolesti, pušenja,
hiperlipoproteinemije, gojaznost i dr. Ovi rezultati pokazuju da je fizička kondicija značajnija za
procenu mogućnosti nastanka kardiovaskularnih komplikacija od poznatih faktora rizika.
Drugim rečima, ovi rezultati ukazuju da fizička aktivnost ispoljava povoljne efekte nezavisno
od efekata na poznate faktore rizika. U Kanadi je u odnosu na životno doba u periodu od dve
godine učestalost od bolesti srca kod ljudi koji su imali umereni stepen fizičke aktivnosti bila
manja od 1%, a kod fizički neaktivnih osoba 2,3%.[2]
1. INFARKT MIOKARDA
2
gubitak svesti. Bol u akutnom infarktu miokarda se razlikuje od onog koji se javlja kod angine
pektoris. Anginozni bol traje od nekoliko do desetak minuta dok u slučaju infarkta bol traje sat ili
duže.
[5]
Slika 3:
Simptomi infarkta miokarda
Kod velikog broja bolesnika bol je provociran: fizičkim naporom, emocionalnim stresom,
obilnim obrokom, hladnoćom ili promenama meteoroloskih uslova. U velikom broju slučajeva
ne postoji jasan razlog zašto je infarkt nastao kao ni naznaka da će on nastati.
Akutni infarkt miokarda je praćen različitim simptomima. Ipak, najvažniji simptom je bol. Bol se
javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Lokacija bola je
iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak
cepanje u grudima.
Bol u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada
ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće širi u l evo rame,
levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i
malaksalošću i gušenjem tj.osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti.
Međutim, bol kao simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada
ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda.
[6]
1.3.
Prevencija
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
