ЈУ СРЕДJЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР КОСТАЈНИЦА

KOСТАЈНИЦА

МАТУРСКИ РАД

Тема:

Рехабилитација квадриплегичара

Предмет:

Физикална терапија

Струка:

Здравство

Смјер:

Физиотерапеутски техничар

Ментор:

Ученик:

С A Д Р ЖAЈ

Страна

5.1. Клиничка слика и иницијално лijечење..................................5

6. Рехабилитациони третман.............................................................7

7. закључак......................................................................................... 27

2. ЦИЉ РАДА

Циљ овог рада је да пружи увид у допринос који примјењује савремен
приступ и нове методе у раној рехабилитацији пацијената са
квадриплегијом. У том смислу ће бити анализиране све могућности
физикалне медицине и рехабилитације у даљем опоравку и прилагођавању
пацијената новонасталој ситуацији.

3. ОШТЕЋЕЊЕ КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ

Оштећење   кичмене   мождине   углавном   настаје   кад   се   кичмени   стуб   и
кичмена мождина повриједе  у исто вријеме. Неки од најчешћих узрока
повреде су: скок у воду, саобраћајне несреће, падови, повреде од ватреног
оружја   и   сл.   Такође,   оштећења   настају   и   због   инфективних   обољења,
вирусних инфекција као и због развијања бенигних и малигних тумора на
неком дијелу кичмене мождине.

Оштећивање кичмене мождине у доњем дијелу вратног дијела кичменог
стуба   даје   оштећење   функције   свих   вољних   мишића   трупа   и   доњих
екстремитета   и   то   стање   се   назива   квадриплегија   или   тетраплегија.
Мишићи   раменог   појаса   код   овог   стања   су   очувани,   а   број   активних
мишића   се   повећава   што   је   оштећење   ниже.   Параплегија   је   стање   које
настаје   оштећењем   било   ког   дијела   кичмене   мождине   у   грудном   и
слабинском   дијелу.   Што   је   оштећење   ниже   више   мишића   остаје   са
очуваном активношћу.

Слика 1. Повреда вратног дијела кичме

Повреде које обухватају слабински дио праћене су поремећајем функције
пражњења бешике и цријева, поремећајем сескуалних функција
(функционисање је увек могуће, али са измјенама, дијелови тијела који
имају осјећај могу бити нове ерогене зоне, док је са плодношћу ситуација
другачија - све зависи који су нервни путеви оштећени) као и повећаном
затегнутошћу мишића који се налазе испод нивоа повреде.

4. КВАДРИПЛЕГИЈА

Квадриплегија   и   параплегија   су   називи   за   стања   која   настају   као
посљедица оштећења кичмене мождине. Када оштећење кичмене мождине
настане   у   вратном   дијелу   кичменог   стуба   тада   настаје   квадриплегија
(одузетост   и   горњих   и   доњих   екстремитета),   док   оштећење   кичмене
мождине у грудном и слабинском дијелу има за посљедицу параплегију
(одузетост доњих екстремитета). И најмање оштећење кичмене мождине
може да доведе до губитка осјећаја и покретљивости екстремитета.
Оштећење   кичмене   мождине   углавном   настаје   због   повреде   кичменог
стуба и кичмене мождине истовремено. Неки од најчешћих узрока повреде
су: скок у воду, саобраћајне несреће, падови, повреде од ватреног оружја и
сл.

Слика 2. Параплегија и квадриплегија

Оштећивање кичмене мождине у доњем дијелу вратног дијела кичменог
стуба даје оштећење функције свих вољних мишића трупа и доњих

5.1. Клиничкаслика и иницијалнолijечење

Лијечење повреда кичменог стуба почиње на мјесту повреде. Неопходно је
да сви који пружају прву помоћ и учествују у транспорту познају основне
реанимационе аксиоме алгоритма АБЦД 6 (А - слободан дисајни пут, Б -
несметано дисање, Ц - одговарајућа циркулација, Д неуролошки статус и
стање свијести, и 6 - ако је реанимација безуспјешна поновити све мјере,
чији је саставни дио и прва помоћ суспектних повреда кичменог стуба).

Код   свих   повреда   главе,   губитка   или   поремећаја   свијести,
политрауматизованих и изолованих болности на кичменом стубу, сматра
се   да   постоји   повреда   кичменог   стуба,   све   до   момента   док   се
одговарајућим дијагностичким мјерама ова претпоставка у потпуности не
искључи.   Дакле,   уколико   се   посумња   на   повреду   кичме,   већ   на   мјесту
несреће   је   неопходна     имобилизација   вратне   кичме   оковратником   и
имоблизација на тврдој подлози (дасци или носилима).

Све екипе хитне помоћи морају бити опремљене пнеуматском крагном и
системом за потпомогнуто или асистирано дисање.

По   пријему   у   хитну   службу   и   болницу,   третман   повријеђеног   прати
алгоритам неопходних дијагностичких и терапеутских поступака, којима
руководи љекар. На овој етапи мора се осигурати имобилизација вратним
оковратником   или   тракцијом   преко   држача   за   главу,   као   и   адекватна
имобилизација   на   равној   подлози.   У   свим   дијагностичким   поступцима
учествује   минимум   три   особе.   Без   обзира   да   ли   постоји   прелом,
иницијални приступ цијелог тима је као да прелом постоји. Утврђују се
основни   подаци   о   механизму   повреде   и   врши   се   детаљан   физикални
преглед. На основу прегледа се одређује који ће дио кичменог стуба бити
радиографисан. Иницијални неуролошки преглед се допуњује комплетним
након   радиографског   прегледа,   а   сви   подаци   уносе   се   у   картон
повријеђеног.

Код повријеђеног с нервном лезијом, алгоритам је друкчији - неопходне су
додатне реанимационе мјере. Повријеђени се пребацује у интензивну његу
с   обезбјеђивањем   комплетног   мониторинга,   постављањем   уринарног
катетера,   корекцијом   течности,   назогастричном   сукцијом   и   давањем
кортикостероида. Код повреда вратне кичме с неуролошком лезијом некад
је   потребна   назотрахеална   интубација   или   трахеотомија.   Превенција
декубиталних промјена на кожи почиње од момента пријема. Неопходно је
позиционирање   с   јастуцима,   заштита   коже,   као   и   редовно   окретање
повријеђеног на сваких два сата.