Rehabilitacija u sportu – Faza rehabilitacije, principi obrade

Predmet: Rehabilitacija u sportu

Faza rehabilitacije, principi obrade

Sportske povrede

U užem smislu sportska povreda je povreda koja nastala na sportskom terenu. U literaturi

se često sreću dva pojma: povreda i oštećenje. Pod povredom se smatra svako oštećenje nastalo
naglo, u jasno definisanom i odredjenom vremenskom intervalu.

Oštećenje u užem smislu se smatra nejasno definisanim stanjem, koje sam sportista ne

može definisati niti odrediti vreme i mehanizam povredjivanja (mikrotrauma). Ukratko, pod
povredom podrazumevamo akutnost, a pod oštećenjem hroničnost.

Tipične sportske povrede:

1) Prelom nosne kosti kod boksera,

2) Prelom vratne kičme kod skokova u vodu,

3) Prelom klučne kosti kod pada sa bicikla,

4) Prelom navikularne kosti kod rukometaša,

5) Uganuće prstiju na ruci kod odbojkaša,

6) Prelom i povreda skočnog zgloba kod skijaša,

7) Ruptura Achill - ove tetive kod doskoka,

8) Kopljački lakat (epikondilitis humeri ulnaris),

9) Teniski lakat (epikondilitis humeri radijalis) i dr.

Klasifikacija povreda:

1) Lagane povrede - bez prekida sportske aktivnosti,

2) Lakše povrede – kratkotrajno odsustvovanje iz sporstke aktivnosti (do dve nedelje),

Uvod u rehabilitaciju

Istorija defektologije, odnosno specijalne edukacije i rehabilitacije deli se u 5 velikih

perioda ili 5 evolutivnih faza:

1. FAZA INTOLERANCIJE (netrpeljivosti) koja se ispoljavala u prvobitnoj zajednici i u
robovlasničkom društvenom uređenju,

2. FAZA TOLERANCIJE koja se ispoljavala pri kraju robovlasničkog i početkom feudalnog
društvenog uređenja,

3. FAZA AZILIRANJA koja obuhvata srednji vek,

4. FAZA EDUKACIJE koja obuhvata doba renesanse,

5. FAZA REHABILITACIJE koja je počela početkom XX veka.

Generalno, rehabilitacija prati logičan redosled:

Prvo moraju biti obrađeni bol i edem. Mogu biti neophodne različite metode fizikalne

terapije, lekovi i neki oblici imobilizacije. Masaža, manuelna terapija i akupunktura su korisni u
smanjenju bola i pospešivanju aktivnosti. Nakon što se bol smanji, radi se na fleksibilnosti i
obimu pokreta. Kada se povrati pokretljivost, može se postići i jačanje mišića u odgovarajućem
obimu primenom zatvorenog i otvorenog kinetičkog lanca. Programu jačanja mogu se pridodati
treninzi izdržljivosti.

Na kraju se uključuju aktivnosti koje poboljšavaju funkciju i aktivnosti specifične za sport

kojim se povređeni bavi. Zato je neophodno uključiti aktivnosti koje dovode do neuromuskularne
reedukacije, vežbe ravnoteže, propriocepcije i trening agilnosti.

RICE procedura

Prva slova engleskih reči: Rest (mirovanje), Ice (led), Compression (kompresija) i

Elevation (elevacija). Rehabilitacija u akutnoj fazi se fokusira na smanjenje inflamatornog
odgovora. Slova RICE sumiraju metode korišćene u kontroli inflamacije i bola.



Rest (mirovanje)



Ice (led)



Compression (kompresija)



Elevation (elevacija)

Mirovanje - nastavak neograničenih pokreta povređenog dela izazvaće povećanje

krvarenja i otoka. U zavisnosti od razmera povrede, potrebno je delimično ili potpuno mirovanje
sa imobilizacijom. Lekar

se suočava sa dilemom kako izbalansirati koristi od zaštitnih mera

imobilizacije

njenim

negativnim

fiziološkim

rezultatima.

Led - zapaljenski odgovor nastaje zbog vazodilatacije i eksudacije u tkiva koja uključuje

limfocite, raspadne produkte iz oštećenih ćelija i različite hemijske medijatore. Led smanjuje
lokalni   metabolizam   i   potrebe   za   kiseonikom.   Novija   studija   je   pokazala   da   led   smanjuje
sekundarne   povrede,   koje   nastaju   nakon   mišićnoskeletnih   povreda,   usporavajući   nastanak
hipoksije   i   enzimsku   reakciju.   Led   kontroliše   bol   i   lokalno   štiti   mišić.   U   cilju   smanjenja
zapaljenskih   efekata,   led   je   najefikasniji   kada   se   primenjuje   zajedno   sa   kompresijom.

Kompresija - kompresija može da smanji krvarenje i otok na mestu povrede. Postavljanje

zavoja ne sme da pojačava bol; ako stavljanje kompresije uzrokuje bol, znači da je suviše črvsto
postavljena. Pravilno primenjena kompresija proizvodi veći pritisak distalno od mesta povrede,
dok

proksimalno

pritisak

smanjuje.

Elevacija - elevacija smanjuje dotok krvi i povećava venski i limfni odliv sa povređenog

mesta. Kod povreda donjih ekstremiteta, povređeni deo treba da bude podignut iznad nivoa kuka,
a

kod

povrede

gorajih

ekstremiteta,

iznad

nivoa

srca.

Lekovi i različite metode fizikalne terapije, posebno krioterapija i elektroterapija su važna

sredstva u akutnoj fazi. Konstantno treba održavati opštu fleksibilnost, snagu i kondiciju. Na
primer, trkač sa stres frakturom tibije može da nastavi trening plivanjem umesto trčanjem.

Ukršteno treniranje je korisno i zbog ukrštenog efekta. Zbog neuralne adaptacije, treninzi

fleksibilnosti i snage kontralateralnog - nepovređenog ekstremiteta su se pokazali korisnim i za
povređeni ekstremitet. Druge komponente akutne terapije povrede uključuju imobilizaciju,
manuelnu

terapiju,

masažu

akupunkturu.