САДРЖАЈ:
1. Увод.....................................................................................…………3
2. Појам....................................................................................................4
3. Зашто је неопходан реинжењеринг..................................................5
4. Шта реинжењеринг јесте а шта није................................….............7
5. Вишедимензионални ефекти реинжењеринга………...…..........…7
6. Организација у којој је спроведен реинжењеринг……..................7
7. Реинжењеринг пословних процеса...................................................8
8. Реинжењеринг – Пут у промене........................................................9
9. Упутства за успех реинжењеринг процеса………………............11
10.Закључак……………………………………………………............12
11.Литература........................................................................................13
2
ПОЈАМ
Једна од веома важних дефиниција је да - реинжењеринг представља
радикалан редизајн пословних процеса ради њиховог драматичног
побољшања.
Радикални редизајн значи отпочињање од почетка уместо мењања или
модификовања постојећих начина рада. Почиње се са чистим листом папира.
Пословни процес је група активности које стварају вредност за
корисника.
Остваривање наруџбине, на пример, је процес који се састоји од много
активности, од наручивања до испоруке.
Под драматичним унапређењем сматрамо скок у перфомансама -
десетоструко повећање продуктивности или осамдесет посто смањење
дужине трајања процеса.
Закључује се да је и сам реинжењеринг процес, стални и непрекидни
напор да се анализирају и редефинишу кључни процеси компаније.
Тај целовит – ''холистички'' приступ променама сагледава се на
различитим нивоима, често се на нивоу друштва назива и револуцијом
(индустријском, постиндустријском, информатичком, технолошком), а у
разматрању елемената ове револуције посебно се анализирају ефекти
иновација на рад, његово организовање и облике индустријских односа који
то прате.
Доминантни модел рада до 1970-их био је тејлористички, који, се такође,
описује и као фордистички ко га карактерише посебан тип производње-
масовна производња-која се постиже детаљном поделом задатака са
чврстом менаџмент (управљачком) контролом структуре.
После 1970-их модел је озбиљно угрожен комбинацијом технолошких и
тржишних промена, тако да се наредно доба назива добом масовног маркетинга
или постфордизам.
Нова пракса израста из потреба преструктуираног скупа организационе
динамике засноване на реализованом потенцијалу технологија уз утицај великог
броја екстерних променљивих динамички уравнотежених са интерним
потенцијалима развоја организације, артикулисаних кроз стратегију
организације, што се назива и добом доминације стратегије.
Најважнији пословни циљеви у данашњој глобалној економији су
брзина, квалитет, флексибилност и ниска цена.
Међутим, традиционални пословни системи су инхерентно неспособни за
постизање ових циљева, јер су створени у сагласности са два основна
принципа:
-
специјализација радног процеса (подела рада на много мањих делова);
-
хијерархијски менаџмент (постављање надзорника који надгледа људе
који раде;
Ови принципи су били одговарајући у доба индурстријске револуције, али
су данас крајње неприкладни, јер неизбежно доводе до кашњења, грешака,
крутости и високим трошковима.
Ови проблеми се не могу превазићи појединим захватима и ''поправкама''.
Реинжењеринг је једини пут ка побољшању.
Реинжењеринг води ка већим пословима који су фокусирани на
цео радни процес и дају људима много више одговорности и аутономије.
4
