Sportska medicina

Volumen 5 Broj 2

Stru

lanak

Rekreacija kao na

in savremenog življenja

Aleksandar

evi

Sportska akademija, Beograd

______________________________________________________________________

Sažetak

U savremenim uslovima života i rada jedno od najaktuelnijih podru

ja fizi

ke kulture je

podru

je rekreacije. Rekreacija proizilazi iz potrebe društva da se istraže i nau

prou

e specifi

ne veze izme

u rada i ostalih drustvenih pojava kao i odnosa koji uti

na psihosomatski status

oveka. "To je slobodno izabrana, individiialna ili

organizovana društvena delatnost, koja sredstvima fizi

kog vežbanja i sportsko

rekreativnim aktivnostima omogu

uje ljudima aktivan odmor i zdravu zabavu i

razonodu, koja im pomaže da održe dobro zdravlje, fizi

ku i radnu kondiciju i da ispolje

svoje stvaralaštvo, koje im je specijalizovanim radom u velikoj meri uskra

eno". Danas

egzistira mnoštvo programa u okviru rekreacije i omogu

ava nam da odaberemo onaj

koji nam najviše odgovara, kojim ostvarujemo postavljene ciljeve i koji je naravno, u
pozitivnoj korelaciji sa našim opštim zdravstvenim stanjem. U prirodi svakog

oveka,

kao neponovljive individue, leži potreba za kretanjem. Ali koje vrste? Hodanje?
Tr

anje? Plivanje? Vožnja bicikla? Možda rolera? Body-building? Ili neka vrsta

grupnog vežbanja-tipa aerobik? Odabir je ostavljen nama, sa velikom podrškom
kvalifikovanog, stru

nog osoblja koje

e nam dati najbolje usmerenje i pomo

i u

pra

enju efekata fizi

kog vežbanja na organizam. Rekreacija svojim sredstvima,

sadržajima i metodama ima uticaj na korekciju negativnih propratnih pojava, a koje
uti

u na smanjenje funkcije radne sposobnosti, narašavaju zdravlje i dovode do pojave

rane invalidnosti. To zna

i da rekreacija predstavlja sastavni deo preventivnog

delovanja kada je u pitanju zdravlje i postaje sastavni deo savremene medicine. Cilj je
da se stalnim i sistematskim uklju

ivanjem u rekreaciju, kod

oveka stvara pozitivna

navika za smišljen, organizovan, sadržajan i koristan na

in provo

enja slobodnog

vremena. A ukoliko vam je cilj da budete "fit", poboljšate svoj izgled, neophodno je da
vežbate u zoni 60-70% vaše MHR. Ova je zona najefikasnija za gubljenje i kontrolu
telesne težine i umerenu zategnutost.

Klju

ne re

rekreacija, vežbanje, zdravlje.

Recreation as a way of modern life

Abstract

In modern condition of life and work, one of the most actual questions of physical
culture is a question of recreation. Recreation results from social need to study and to do
scientific research about connections between work and other social phenomena and
relationships that have influence on psychological life of a man too.

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 2

“ It is freely chosen individual or organized social activity which allows people to reach
active rest and healthy leisure exercising. That helps them to preserve good health,
psychological and work condition and to express their creation which is mostly denied
by specialized work.” Nowadays there are a lot of programmes which deal with
recreation and that allows us to chose the one which is the most suitable for us and
which gives us opportunity to reach our aims which are in positive correlation with our
state of health. In the nature of a man as unrepeated individual there is a need for
movement. But what kind of movement? Walking? Running? Riding a bicycle? Maybe
roller blades? Body building? Or some kind of group exercise for example aerobics?
The choice is left to us with a big support of qualified staff that will give us the best
instructions and help us to control effects made by physical exercising on organism.
Recreation with its means, contents and methods has influence on the correction of
accompanying negative occurrences which have influence on reducing of physical work
ability, that means that recreation is a part of modern medicine. The aim is to create in
each man positive habit for conceived, organized fulfilled and useful way of spending
time and if you want to be “fit”, to look better, it is necessary to exercise in the zone 60-
70% of your MHR. This zone is the most effective for losing and controlling weight and
for moderate firmness.

Key words:

recreation, exercise, health

______________________________________________________________________

UVOD

U savremenim uslovima života i rada jedno od najaktuelnijih podru

ja fizi

ke kulture je

podru

je rekreacije. Rekreacija postaje neminovnost i potreba svakoga

oveka, me

utim

i kao takva, ona još uvek nije pronašla odgovaraju

e mesto u društvu. Kao ljudska

potreba za kretanjem i aktivnoš

u rekreacija nastaje kompleksnim prou

avanjem

ljudskog rada i na

ina života, a naro

ito se razvija porastom mehanizacije rada,

urbanizacije životnih uslova što sve dovodi do zna

ajnih promena u aktivnosti

oveka u

slobodnom vremenu, kao i položaju

oveka u procesu rada. Ukratko re

eno, rekreacija

proizilazi iz potrebe društva da se istraže i nau

no prou

e specifi

ne veze izme

u rada i

ostalih drustvenih pojava kao i odnosa koji uti

u na psihosomatski status

oveka.

ovek

se razvija tokom filogeneze i ontogeneze, kao aktivno bi

e i njegove najistaknutije

spoljašnje manifestacije uklju

uju fizi

ku aktivnost, iz ove postavke proisti

u napori da

se istraži ljudski organizam sa osvrtom na njegove fonkcionalne dijagnoze, pretežno
tokom aktivnosti u odnosu na nivo te fizi

ke aktivnosti. Tokom perioda pre po

etka

tehni

ke civilizacije fizi

ka aktivnost se javljala kao najbitniji preduslov za

preživljavanje i egzistenciju. Danas, sa aspekta perspektive razvoja naše civilizacije,
važnost razvoja fizi

ke aktivnosti je u zna

ajnoj meri zanemarena. Ipak, nivo adekvatne

fizi

ke aktivnosti je danas

ak, važan preduslov za normalnu funkciju organizma u

celini. Ozbiljna mana je što do sada posedujemo mali broj podataka ne samo o ukupnom
obimu, ve

i strukturi i privremenoj raspodeli fizi

ke aktivnosti u mikro i makrocikluse

kod razli

itih jedinki u odnosu na godine, pol, zanimanje, itd., u razli

itim

populacionim grupama. Šta više, ove osobine su veoma bliske izvesnom broju drugih
karakteristika organizma. U vezi sa ovim, bitno je da se upoznamo sa pojmovima
fizi

ka aktivnost, rekreacija, koji su to motivišu

i faktori ljudi za rekreacijom, zatim sa

jednim zna

ajnim pokazateljem zdravstvenog stanja organizma sa sr

anom

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 2

rekreacija je dobrovoljna

ovekova aktivnost u slobodno vreme, prvenstveno motivisana

zadovoljavanjem njegovih potreba za kretanjem ". M. Blagajac (

988, str.4) kaže:

"Sportska rekreacija kao specifi

no podru

je fizi

ke kulture usmerena je na

zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba i interesa kroz bogatstvo raznovrsnih
sportsko-rekreativnih aktivnosti, koje su svima dostupne i usaglašene sa nivoom
sposobnosti, zdravstvenim stanjem, polnim i uzrasnim karakteristikama svakog
pojedinca. Suština i cilj sportske rekreacije jeste da omogu

iti optimalne uslove i

mogu

nosti savremenom

ovjeku da kroz raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti:

zadovoljava svoju biopsiho-sociološku potrebu za kretanjem i igrom; sadržajnije,
korisnije i kreativnije provodi slobodno vreme,

uva i unapre

uje zdravlje; održava

vitalnost, životni i radni optimizam; održava i unapre

uje svoje opšte fizi

ke,

funkcionalne i radne sposobnosti, otklanja prijevremenu pojavu starenja i produžava
aktivni radni vijek i kreativnost do duboke starosti. Kao zna

ajan sadržaj slobodnog

vremena sportska rekreacija podrazumeva aktivno, stvarala

ko, a nikako pasivno-

posmatra

ko u

eš

e u sportsko-rekreativnim aktivnostima". Za naše društvo je izuzetno

zna

ajna i prihvatljiva humanisti

ka fonkcija rekreacije, koja ima za cilj da radnom

oveku u toku procesa rada obezbedi zadovoljenje objektivne potrebe ovoga podru

ja.

Na osnovu ove koncepcije, izvedena je opšta definicija rekreacije: "To je slobodno
izabrana, individiialna ili organizovana društvena delatnost, koja sredstvima fizi

kog

vežbanja i sportsko rekreativnim aktivnostima omogu

uje ljudima aktivan odmor i

zdravu zabavu i razonodu, koja im pomaže da održe dobro zdravlje, fizi

ku i radnu

kondiciju i da ispolje svoje stvaralaštvo, koje im je specijalizovanim radom u velikoj
meri uskra

eno".

REKREACIJA I SLOBODNO VREME

Koncepciju slobodnog vremena izražavali su mnogi autori: gr

ki filozofi: Aristotel i

Platon, Plutarh, zatim nema

ki autor E.Veber, najve

i mislilac Karl Marks i mnogi

drugi. Pod fondom slobodnog vremena, podrazumevamo deo vremena koji ostaje od
dvadeset i

etiri sata po odbitku radnog vremena (uklju

uju

i radno mesto, vreme

dolaska i odlaska sa posla), vremena psihofizioloških potreba (li

na higijena, hrana,

san), vremena za obavljanje ku

nih poslova i vreme ostalih obaveza. Dakle, aktivnosti

koje

ine osnovnu sadržinu slobodnog vremena su: obrazovanje,

itanje, druženje,

šetnje, fizi

ke aktivnosti i drugo. Stoga, možemo re

i da je slobodno vreme, onaj deo

vremena koji, nakon odbitka vremena trajanja navedenih aktivnosti, ostaje na
slobodnom raspolaganju

oveku i može biti iskoriš

eno za li

nu organizaciju života i

rekreacije. Savremeni na

in života, koji podrazumeva sve manje

ovekovo naprezanje u

procesu proizvodnje, ostavlja sve više slobodnog vremena. Svedoci smo pojave novih
bolesti koje su proizvod savremenih tehnoloških procesa i odnosa u proizvodnji, kao što
su: kancerogena oboljenja, kardiovaskularna, respiratorna, alergijska, moždana kap,
sida, itd. Posredstvom medija i stalnog apelovanja pozitivnog uticaja fizi

kog vežbanja

na predupre

enje navedenih bolesti današnjice, došli smo do kategorije gradana koja je

postala istinski svesna i opredeljena da u delu svakodnevnog življenja napravi mesta i
za rekreaciju.

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 2

MOTIVISANOST VEŽBA

A REKREATIVACA

Govore

i o motivaciji, ne možemo a da ne govorimo o ljudskim potrebama. Potreba je

izražena kroz nedostatak ne

ega i povezana je sa ciljevima. Stoga, potreba predstavlja

unutrašnji, a cilj spoljni aspekt motivacije. Maslov je napravio šematski prikaz
motivacione sirukture li

nosti, a koju je prihvatilo više autora. Prema Maslovu,

hijerarhija motiva bi se mogla prikazati na slede

i na

in - za samoaktualizacijom

0%,

za ugledom i poštovanjem 40%, za afektivnom vezanoš

u 50%, sigurnosti 70% i

biološki motivi 85%. Zadovoljenjem motiva prestajemo biti napeti. Nezadovoljeni
motivi imaju zna

ajnog uticaja na kognitivne procese, naše ponašanje, naš odnos prema

drugim ljudima, kao i na javljanje raznovrsnih emocija. S obzirom na postojanje odnosa
potreba-motivacija, definicija "motivacije" se može prema Rot-u iskazati kao: "Proces
pokretanja aktivnosti radi ostvarivanja odre

enih ciljeva, usmeravanje aktivnosti na

odre

ene objekte i regulisanje na

ina na koji

e se postupiti, nazivamo motivacijom".

On tako

e dodaje: "One unutrašnje

inioce koji pokre

u na aktivnost, koji je

usmeravaju i njome upravljaju-radi ostvarivanja odre

enih ciljeva, nazivamo motivima.

Motivi su organski i psihološki

inioci koji pokre

u ili usmeravaju ponašanje

oveka i

to kako njegove postupke tako i njegovo opažanje, mišljenje i u

enje" (Rot,

978.).

Problemom motivacije za u

eš

em u rekreativnim aktivnostima bavili su se do sada

mnogi autori, me

u kojima su: Havelka-Lazarevi

(

980), Volf (

975), Stefanovi

(

980), Miti

. D.(

992), Stojiljkovi

(

995), Havelka N. i Lazarevi

Lj. (

980) u svom

delu: "Motivacija za bavljenjem sportom", iznose svoja razmišljanja o ne-sportistima,
rekreativcima: "Ako izuzmemo pojedince koji se profesionalno bave sportom, na
radnom mestu sport se javlja prvenstveno kao rekreativna komponenta samih uslova
rada glavno prisustvo sporta u životu radnih i ljudi ipak je uslovljeno njegovim
prisustvom u socijalnim prostorima izvan radnog mesta, u situacijama u kojima
pojedinac ima slobodu izbora i u kojima sam uobli

ava okolnosti pod kojima

zadovoljiti svoje istaknute potrebe". Volf, N.(

975) iznosi svoju konstataciju da je

"želja za aktivnoš

u" odnela prevagu nad "nastojanjem za sportskim ostvarenjem".

Govore

i o preovla

uju

im motivima,na prvom mestu je "radost u kretanju ", prostor

koji

ine radost, zabava, zadovoljstvo, opuštanje, relaksacija. Stefanovi

,V.(

980) isti

da razlika izme

u mladih i starijih osoba leži u stepenu svesti o svrsi i potrebi odre

enih

aktivnosti. Mladi se ponašaju u skladu "ose

anja", dok se kod odraslih govori o "svesnoj

dobrovoljnosti". Citirano: "Mladi se opredeljuju za fizi

ko-sportske i rekreativne

aktivnosti iz ljubavi i ose

anja potrebe da se kre

u ne razmišljaju

i dublje o zna

aju

rekreativnih aktivnosti za svoj život i razvitak. Kod odraslih ljudi slu

aj gotovo da je

sasvim obrnut. Odrasli se uklju

uju u proces rekreacije dobrovoljno, svesno sa jasnim

ciljevima i zadacima". Prema Stefanovi

u postoje pozitivni i negativni motivi za u

eš

u rekreativnim aktivnostima prisutni kod odraslih osoba. Pozitivni motivi su: ja

anje

prirodnih potencijala i održavanje vitalnosti, estetsko dostignu

e, rekreativno i sportsko

dostignu

e, u

estvovanje u rekreaciji, direktive i prinude. Negativni motivi su

nepoverenja u vrednost rekreativnih aktivnosti, nepoverenje u sopstvene psihofizi

sposobnosti, pomanjkanje ambicije za razvoj li

nosti i održavanje psihofizi

kih snaga,

samozadovoljstvo svojim fizi

kim i prate

im snagama i deficitarnost vremena.

Stojiljkovi

(

995) u svom magisiarskom radu "Program rekreacije u sportsko-

rekreativnim centrima Beograda i motivacija u

esnika za vežbanje", dolazi do slede

rezultata - od najaktuelnijih programa isti

e se kombinacija body building-a i aerobika

(za žene); faktorskom analizom su se izdvojili faktori koji objašnjavaju 60,2% ukupne

Sportska medicina

Volumen 5 Broj 2

frekvencija spušta i do 40 udara u minuti, kod sedentamih osoba može da dostigne i

udara u minuti. U oba slu

aja, srce u jednom minutu ispumpa izme

u 4 i 6 litara krvi. U

naporu je koli

ina ispumpane krvi 4-7 puta ve

a, što zna

i da sr

ana frekvencija mora

da bude ve

a. Sr

ana frekvencija je pretežno pod uticajem autonomnog nervnog sistema

jer simpati

ki nervni sistem (adrenalin) pove

ava frekvenciju, dok je parasimpati

(nervus vagus) smanjuje. Primenom redovnog vežbanja, masa srca se pove

a, pa ono

može da odgovori na intenzivnije napore. Istovremeno se sr

ana frekvencija smanjuje,

pa se uz manji utrošak energije i kiseonika, ostvaruje ve

i rad. Iz tog razloga je važno

meriti sr

anu frekvenciju i na osnovu nje odre

ivati vrstu vežbanja, dužinu trajanja i

krajnji cilj koji se želi posti

i. Pra

enjem sr

ane frekvencije, koriš

enjem monitora

ane frekvencije, vežbanje postaje efikasnije i bezbednije, jer iz trenutka u trenutak

prikazuje reagovanje organizma na fizi

ku aktivnost.

ANA FREKVENCIJA U MIROVANJU

ana frekvencija u mirovanju predstavlja broj sr

anih otkucaja u minutu, ujutru,

neposredno nakon bu

enja. Kod utreniranih osoba je uvek niža, a kod vrhunskih

sportista može i

i i do 30 otkucaja u minuti. Njena vrednost opada sa godinama,

prakti

no se ne može koristiti kod osoba koje uzimaju lekove za srce, kod emotivnih

nosti, kao i kod onih koji piju kafu i puše-vrednost je uvek viša. Sr

ana frekvencija u

mirovanju otfaiva funkciju autonomnog nervnog sistema, tj.odnos izme

u simpatikusa i

parasimpatikusa. Smanjenje sr

ane frekvencije u mirovanju ukazuje na poboljšanje

kondicije, dok pove

ana sr

ana frekvencija u mirovanju ukazuje na: pretreniranost,

mogu

u dehidrataciju, emocionalni stres, loše navike spavanja, bolest, slabu uhranjenost

ili kombinaciju dva ili više taktora. Mnoge bolesti mogu uticati na brži rad srca, pre
svega bolesti tireoidne žlezde, anemija, razna upalna stanja. Niža sr

ana frekvencija

predstavlja fiziološku prednost, jer srce radi efikasnije, odnosno, koristi manje energije
od srca sa višom frekvencijom za istu koli

inu protoka. Minutni volumen srca (koli

ina

krvi koju srce ispumpa za jedan minut), tako

e varira. Smanjenjem sr

ane frekveneije

pove

ava se udarni volumen, a pove

ani udarni volumen omogu

uje bolje pražnjenje

srca, tako da se pri svakoj sistoli izbaci ve