jonizovani vazduh ili gas. Da bi vazduh bio jonizovan u njemu moraju da postoje elektroni i joni,
koji svojim usmerenim kretanjem obezbeđuju protok električne struje. Elektroni i joni u vazduhu
nastaju kao posledica procesa koji se odvija pri uspostavljanju električnog luka. Ovaj proces
može da se objasni u osnovnim crtama na primeru uspostavljanja luka kratkim spojem, što se
koristi kod E postupka (dodir elektrode i osnovnog metala).

Zbog mikroskopskih neravnina na dodirnim površinama, kontakt i protok struje se

uspostavlja na veoma maloj površini, gustina struje je veoma velika, pa se dodatni i osnovni
materijal tope gotovo trenutno, a delimično i isparavaju. Dejstvom jakog električnog polja,
stvorenog naponom praznog hoda (uključen izvor struje, ali strujno kolo još nije uspostavljeno),
atomi metalnih para gube elektrone koje privlači pozitivna elektroda (anoda), dok preostali deo
atoma (pozitivni jon) privlači katoda, Istovremeno mehanizmom termičke jonizacije katoda
počinje da emituje elektrone, koji se kreću velikom brzinom (104 cm/s) prema anodi. Pri kretanju
elektroni se sudaraju sa okolnim atomima i molekulima, stvarajući tako nove elektrone i jone,
čije usmereno kretanje održava električni luk.

U međuvremenu elektroda se odmiče na pogodno rastojanje, proces uspostavljanja luka

je završen i postignuto je stabilno stanje u strujnom kolu koje čine izvor struje, elektroda, luk i
osnovni metal. Pri tom temperatura u električnom luku dostiže (kod E postupka) 6000°C,
odnosno oko 4200°C (na anodi) i 3600°C (na katodi), što obezbeđuje efikasno topljenje
osnovnog i dodatnog metala.

Slika 1. Šema uspostavljanja luka Slika 2. Električni luk – šematski prikaz