УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ
РАД
Тема:
РЕЛЕВАНТНИ ТРОШКОВИ ЗА ПОТРЕБЕ
МЕНАЏМЕНТА
Предмет:
Управљање трошковима
Професор: Др Љиљна Арсић, ванредни професор
Косовска Митровица
aприл 2011.
1. САДРЖАЈ
1.
Садржај..................................................................................................
.
.........
....2
2.
Увод.................................................................................................................
....3
3.
Rелевантни трошкови за потребе
манаџмента..............
.
.................................5
4.
Rелевантни концепти
трошкова
…………………………………………………………………………
..8
4.1. Концепти маргиналних, диференцијалних
и инкременталних вредности
..........................................................
.................8
4.1.1.
Маргинални трошкови
.....................................................................................................
..8
4.1.2.
Диференцијални трошкови
.........................................................................................
11
4.1.3.
Инкрементални трошкови
............................................................................................
12
5.
Концепт просечних и просечних пропорционалних
вредности
............................
14
6.
Концепт опортунитетних
трошкова
......................................................................................................
19
7.
Литература......................................................................................................
..22
2
Управљање трошковима има свија правила. Дугорочно је апсолутно важно бити
јефтинији од конкуренције за исти ниво понуде или понудити више за исту цену. Било
које предузеће дугорочно може успети само ако није скупље, односно ако је јефтиније
од осталих понуђача за исти квалитет понуђене робе или услуга. Код скупљих
понуђача, краткорочни резултати могу бити добри, али је тешко очекивати дугорочни
успјех. Ни за најпривлачније производе предности не трају дуго. Са протоком времена,
почетне предности производа, због појаве конкуренције, полако нестају и продајна
цена постаје све важнија у одлукама купаца.
Да би остали конкурентни на тржишту, трошкови пословања у релативној своти
морају континуирано падати. Стално смањење трошкова пословања у релативној своти
може бити резултат смањеног расипања, повећања продуктивности, оптималног односа
између раста капацитета и њихова коришћења, а нарочито од способности брзог
преструктурирања капацитета.
Стварни трошкови, приходи и профит за сваки посматрани сегмент пословања
(центар одговорности), као и стварне цене и добитак за сваку услугу и све кључне
купце, морају увек бити познати. Традиционални рачуноводствени системи не смеју
прикривати стварно стање, нити менаџери, као центри одговорности смеју ускратити
информације о пословању. Разлог због којих предузећа прекорачују прихватљиве
трошкове је тај што обично менаџери не знају праву структуру својих трошкова, места
њиховог настанка и праве разлоге прекорачења.
Менаџерска контрола генерално и
цонтроллинг
функција посебно, морају се
првенствено концентрисати на добит компаније, а потом на новчане токове и снагу
осигурање извора новца. Већина информација које менаџери добијају о важним
економским категоријама, као што су добит или новчани ток, долази из
рачуноводствених система који су обликовани за задовољавање потреба спољних
корисника, најчешће државних контролних органа. Најчешћа грешка која се јавља у
операцијама с трошковима је рад с просечним трошковима и профитима као да су они
подједнако распоређени на центре одговорности, производе, услуге и купце.
Да би правилно управљали трошковима, менаџери морају знати одговоре на
следећа питања:
Који су трошкови везани за које производе и центре одговорности, и то од
набавке материјала до доставе производа купцима, укључујући и накнадне
услуге?
Која је садашња тачка равнотеже између опсега производње и капацитета,
као и колико се може повећати опсег производње пре него што се буде
морало приступити реконструкцији и повећању инсталисаних капацитета?
Колики је повећани трошак и профит по јединици која би се производила и
продавала изнад садашње точке равнотеже?
Колико се мењају трошкови са променом обима производње и који су
трошкови неизбежни ако обим производње опада?
Како ускладити текућу структуру трошкова и који је оптимални степен
коришћења капацитета?
Који су трендови кретања цена у поређењу с ценама конкуренције?
Које су предности и недостаци садашње структуре трошкова у односу на
трошкове конкуренције?
Јасно је да је садржај процеса менаџмента комплексан и да у склопу ефикаснoг
управљања морамо вршити многоструке и редовне анализе трошкова.
4
3. РЕЛЕВАНТНИ ТРОШКОВИ ЗА ПОТРЕБЕ
МАНАЏМЕНТА
Полазно становиште приликом препознавања релевантних трошкова за потребе
менаџмента je да термин "трошак" има више него једно значење и да су различите
конструкције трошкова проузроковане различитим сврхама за које се информације о
трошковима користе. Другим речима, ако аналитичар треба да одговори на питање
колико нешто кошта, он прво мора одредити шта je сврха тог питања, с обзиром да се
износ трошкова може значајно разликовати, у зависности од сврхе за коју се користи.
1
To je свакако резултирало великом конфузијом у терминологији трошкова коју je
немогуће отклонити усвајањем једне исправне употребе, јер она фактички и не постоји,
већ je условљена различитим потребама, проблемима и ситуацијама.
Тако на пример за потребе пословног одлучивања, које се сматра најва-жнијом
активношћу менаџмента са аспекта трошкова, неопходно je узети у разматрање само
трошкове на које одлука менаџмента може имати утицаја, док трошковима који су
независни од одлуке не треба дозволити да на било који начин утичу на њено
евентуално усвајање или одбацивање.
Процес доношења одлука представља акт избора између две или више
конкурентских алтернатива које су усмерене ка будућности, а то значи да су само
будући трошкови релевантни. Наиме, пошто нико не може донети одлуке којима ће
променити прошлост, то историјске трошкове, који су последица ранијих одлука, чини
ирелевантним за пословно одлучивање. Ипак, треба их имати у виду јер они могу
послужити као поуздан путоказ за пројектовање будућих трошкова.
2
С обзиром да људска природа није увек рационална, нити увек усмерена ка
будућности, претходно цитирани аутори оправдано наглашавају да менаџери нису
одушевљени претходном чињеницом и да настоје да у посебним ситуацијама поправе
своје прошле резултате, што се у стручној литератури често означава као "тумарање у
мраку". Међутим треба нагласити да ни сви будући трошкови нису релевантни за
потребе менаџмента у њиховој анализи која се бави истраживањем предности
појединих пословних могућности на које заједнички фактори не утичу.
О томе говори принцип релевантности који захтева да се трошкови, који се
разликују при неким или свим расположивим алтернативама, једино могу сматрати
релевантним будућим трошковима. Тако да се може закључити да су трошкови који се
понављају, од варијантее до варијанте, ирелевантни за менаџмент у процесу
одлучивања - иако су то у основи будући трошкови.
Koje ће ставке трошкова сачињавати композицију релевантних трошкова за
потребе менаџмента тешко je унапред рећи. Тако на пример, подвајање тро-шкова на
релевантне и ирелевантне за потребе пословног одлучивања je опра-вдано једино са
1
Идеју о различитим трошковима за различите сврхе међу првима je развио М. J. Clark у делу
Studies in
the Economics of Overhead Cost
, Chicago, 1923, стр 175.
2
J. Arnold & A. Hope,
Accounting for Management Decisions
, Prentice Hall Englewood Cliffs, New York
1990, crp 98
5
Пошто je установљено да известне категорије трошкова могу бити не само
одложене већ и избегнуте то се прави разлика између:
трошкова који се могу избећи, a који настају обуставом неког посла, пa je
том приликом потребно узети у обзир не бруто, већ нето ефекат на укупне
трошкове пословања и
неизбежне трошкове, који се не могу избећи без обзира на ниво активности
предузећа.
Класификација трошкова на:
трошкове у кратком временском периоду и
трошкове у дугом временском периоду,
битна je за предвиђање и мерење утицаја обима производње и величине предузећа на
трошкове, цене и доходак предузећа. У пракси се често иде на детаљну класификацију
трошкова према функцијама које предузеће обавља. Оваква класификација je од
значаја за разграничавање утицаја појединих одлука менаџмента предузећа на поједине
категорије трошкова, као и анализу структуре трошкова према функцијама из које се
могу извући веома корисни закључци за пословну политику предузећа.
За пракгичне сврхе менаџмент предузећа користи и следеће три аналитичке
категорије трошкова:
историјски трошкови,
будући трошкови и
трошкови замене.
Ова класификација трошкова je извршена у првом реду са становишта
реалности биланса, док je истовремено од значаја и при утврђивању дохотка предузећа.
Према Оскару. Лангеу
5
„економски хоризонт предузећа“, односно могућност
предвиђања у времену, значи да несигурност пословања расте са удаљавањем од
момента планирања чиме се смањује и економски хоризонт предузећа.
Lawrence W.B.
6
инсистира на корисности категорије „трошкова капацитета“ за
менаџмент предузећа. Овај појам односи се на измене укупних трошкова пословања и
трошкова пo јединици производа за свако поједино стање капацитета, где разликујемо:
максимални капацитет, незапослени капацитет, капацитет пословања, вишак
капацитета, практични капацитет, нормални капацитет и недовољан капацитет.
Треба констатовати да се анализом поменутих класификација не исцр-пљују све
категорије релевантних трошкова за потребе менаџмента. Отуда je ра-зумљиво да
привредна пракса налази за потребно да се у перспективи уводе нове аналитичке
категорије трошкова за нове сврхе, с обзиром да нема апсолутно исцрпне и заувек дате
класификације трошкова.
Kao изузетно релевантне поједине трошкове за потребе менаџмента треба
нагласити следеће концепте трошкова који ће бити детаљно образложени:
Концепти маргиналних, диференцијалних и инкременталних вредности,
Концепт просечних и просечних пропорционалних вредности и
Концепт опортунитетних трошкова.
5
Оscar Lange, (1904 – 1965), пољски економиста и дипломата, професор Универзитета у Чикагу, познат
по “Лангеовом моделу”, најпознатијем теоријском моделу тржишног социјализма.
6
W. В. Lawrence,
Cost Accounting
, Englewood Cliffs, New York 1955, стр. 420 - 428.
7
