Универзитет у Приштини

Економски факултет

Косовска Митровица

Семинарски рад

Предмет:

Социологија

Тема:

Религија

Ментор:

Студент:

Др Александар Костић, доцент

Марко Тодић 20/12

Косовска Митровица 2012. година

Религија

Садржај

Увод……………………………………………………………………….….3

1.   Појам религија ..............................................................................................4
2.   Савремена тумачења религије ...................................................................5
3.   Развој и подела религије..............................................................................7

3.1. Анимизам.....................................................................................................7
3.2. Тотемизам....................................................................................................8
3.3. Култ природе...............................................................................................9
3.4. Теизам...........................................................................................................9
3.5. Политеизам................................................................................................10
3.6. Монотеизам................................................................................................10

4. Велике светске религије ............................................................................11

4.1. Јудеизам......................................................................................................11
4.2. Будизам.......................................................................................................12
4.3. Хришћанство ............................................................................................13
4.4. Ислам .........................................................................................................14

Закључак ......................................................................................................15
Литература ...................................................................................................16

Религија

1. Појам религије

Дефинисање појма религије представља веома тежак задатак, јер је религија

сама по себи веома сложен феномен. Несумњиво, религија представља један од
елемената људске свести и духовне културе. Појам религија настао је од латинског
глагола   религио,   религаре,   што   значи   повезати.   Ову   реч   први   пут   употребљава
Лактанације, хришћански филозоф, у  IV  веку н.е. Овде се мисли на повезивање
човека   са   природом,   другим   бићима   и   Богом.  Религија   је   један   од   најстаријих
облика друштвене свести, који на мистичан начин одржава објективни свет. Она
живот  људи одржава искривљено  и  лажно.  Религију  можемо  дефинисати  и као
духовну   повезаност   једне   групе   људи   са   неким   вишим,   светим   бићем,   односно
Богом   .   Бог   је   људска   замисао   о   некој   надприродној,   оностраној   сили.   Зато   се
религија схвата као организовани скуп или структура замисли, осећања симбола и
култних радњи везаних за „онострано“ или „натприродно биће“.

Из овога се види да религија има своје саставне елементе. Прво, то су рели-

гиозна   веровања   (о   свемоћном,   свезнајућем,   надприродном   бићу).   Друго,   то   су
религиозна   осећања   (читав   комплекс   различитих   осећања   зависности,   оданости,
послушности,   страхопоштовања).  Трећи   елемент   чине   религиозне   ритуалне
радње(обреди, церемоније, врачења, молитве, жртве и сл.). Док прва два елемента
чине пасивну страну религије, овај трећи је њен активни елемент. Четврти елемент
религије   чине   религиозни   симболи   преко   којих   религиозни   човек   приказује
невидљива   “надприродна   бића”   и   успоставља   везу   са   њима.   Пети   елемент   је
персонификација   и   институционализација   предходно   наведених   елемената
религије. То су религиозни функционери (најпре врачи, а касније свештеници) и
религиозна   организација   (црква).   Преко   тих   елемената   човек   комуницира   са
“надприродним   бићем”.  Ови   елементи   религије   нису   одвојени   и   међусобно
независни. Напротив, они чине одређено јединство. Један другог претпоставља и
омогућава.   Религија   није   само   веровање   у   натприродне   силе,   већ   и   покушај
религиозног човека да им се приближи, да их одобровољи, да задобије њихову
наклоност.  Као   историјски   и   друштвени   феномен   религија   измиче   свим
покушајима   дефинисања.   Не   желећи   овде   да   се   посебно   бавимо   проблемом
дефинисања,   сматрамо   да   је   најприхватљивије   једно   уопштено   одређење   овог
појма: религија је свако веровање у апсолутну и мистичну моћ. Постоје бројне и
врло   различите   дефиниције   религије   као   и   извори   о   томе.   Типична   својства
религије су:

1) она има своју филозофију или учење,
2) представља човеково посебно искуство,
3) свака религија има своје обреде,
4) има своје симболе,
5) има своје вредности,
6) има своју организацију која окупља вернике и институције.

Религија

2. Савремена тумачења религије

Постоји три основна приступа помоћу којих се може посматрати религија

као феномен . То су: субјективни, објективни и субјективно — објективни при-
ступ. Са становишта објективног приступа, религија се може испитивати као свака
друга појава. Субјективни приступ захтева другачији приступ религији него
осталим стварима. По трећем ставу, сматра се да се не може порећи ни субјекти-
вно, ни објективно код религије, јер је она синтеза субјективног и објективног

У зависности од друштвено-политичке ситуације и идеологије, постоји више

тумачења религије.

Једно од тумачења религије датира из 1959. године, по коме

религија представља "друштвену форму свести у којој долази до израза човекова
зависност од туђих му и непознатих природних и друштвених сила и фантастична
форма преодолевања тих сила путем обреда, молитава и сл. Религија је, у ствари,
ропска форма моралне свести" . Карл Маркс сматра да религија није ништа друго
до "душа једног безгрешног света" и уточиште од тешке свакодневнице

. Његово

мишљење је да је човек генеричко биће и да не сме да буде посредника између два
човека који су припадници једне заједнице. У класном друштву, човек губи осећај
"заједништва",   те   не   постоји   могућност   међусобне   идентификације   између
припадника   различитих   класа.  Маркс   се   супротставља   схватању   да   је   религија
урођена човеку. Религија има друштвене корене. Корен религије је у зависности
човека од човека у класном друштву, као и још присутној зависности човека од
природе.   Маркс   истиче   три   функције   религије   у   друштву   а   то   су:   филозофска,
егзистенционално-емоционална и друштвено-политичка. Такође сматра да будуће
друштво религију треба потиснути у приватну сферу, а прва и основна претпо-
ставка  за реализацију  ове идеје је  одвајање  цркве  од  државе односно  цркве  од
школе. По Марксу, то је начин настанка религије, и зато религија представља облик
отуђења.

Наведена тумачења религије су у супротности са тумачењем Лешека Кола-

ковског

. Његов став је да су "забрањене оне дефиниције религије које подразу-

мевају да је религија само средство световних, друштвених или психолошких по-
треба, јер су то искуствени ставови и не смеју се прихватити као део дефиниције".
Једна   од   дефиниција   религије   Лешака   Колаковског   јесте:   "Религија   није   скуп
исказа, она је област богоштовања у којој се разумевање, сазнање, осећање учешћа
у   темељној   стварности   и   морална   обавеза   јављају   као   један   једини   чин,   чије
накнадно   дељење   у   одвојене   класе   метафизичких,   моралних   и   других   тврђења
може бити корисно, али мора искривити смисао изворног чина богоштовања".

Као што је раније напоменуто, сваки аутор има другачије тумачење рели-

гије. Тако Жуљевић дефинише религију као: веровање у натприродно, верске пре-

Карл Маркс, Прилог критици Хегелове филозофије права, Маркс К. – Енгелс Ф., Рани радови,

Напријед, Загреб, 1978, стр. 90-91.

Лешек Колаковски, Религија, БИГЗ, Веоград, 1987, стр. 120.