С А Д Р Ж А Ј:
страна:
1. Увод ............................................................................................. 3
2. Шта је религија ........................................................................... 4
2.1. Јудизам .............................................................................. 5
2.2. Хришћанство .................................................................... 6
2.3. Ислам ................................................................................. 7
2.4. Црква ................................................................................. 7
2.5. Секте .................................................................................. 8
2.6. Култови ............................................................................. 8
3. Марксово схватање религије ..................................................... 9
4. Диркемова теорија ..................................................................... 10
5. Веберово схватање утицаја религије на друштвене промене. 11
6. Религија и савремено друштво ................................................. 13
7. Прилози ....................................................................................... 15
8. Литература .................................................................................. 16
1. УВОД
Друштво се тешко може разумети ако не схватимо место и улогу религије у
друштву. Проучавање друштва које би занемарило улогу коју има религија било би
попут анализирања чувеног Да Винчијевог портрета Мона Лиза које не узима у обзир
њен осмех. Религија је једна од централних и најстаријих људских институција. Мада се
јавља у свим познатим друштвима, њен значај и улога нису свуда исти. Религија, као
што каже наш социолог религије Милан Вукомановић, могу спречавати, али и
подстицати сукобе и насиље, могу доприносити разумевању међу људима, али и
отежавати међукултурни дијалог.
Социолошко проучавање религије не бави се Богом. Социологију, штавише, не
интересује да ли Бог постоји или не. Уместо тога, њу интересују друштвени аспекти
религије. Она покушава да одговори на питања као што су: каква је улога религије у
друштву; зашто расте или опада број верника у одређеним периодима и историјским
околностима; како су религије организоване; шта је заједничко, а шта различито у
разним религијама итд.
Такође, мада за вернике религија има посебан значај, лично религијско искуство
верника, односно психолошки доживљај религије није предмет социолошког
проучавања. Социологију лично религијско искуство интересује само у мери у којој га
је могуће повезати са одређеним друштвеним и историјским контекстом. Да закључимо,
социологију не интересује како људи доживљавају религијске поруке, већ како то утиче
на друштвени живот.
Религијска пракса односи се на практичне активности које изводе свештеници и
верници. Те активности називају се ритуали или одреди. Њих чине покрети, звуци и
речи који су, као и митови, испуњени симболичким садржајем.
Ритуал или одред се изводи у тачно одређеним ситуацијама или временским
интервалима. У првом случају, ритуал је везан за одређене значајне индивидуалне или
колективне догађаје. У другом случају реч је о ритуалима који се обављају у тачно
одређеним временским периодима. За све ритуале је заједничко и веома важно да се
изводе по стриктно одређеном обрасцу. Као што истиче Милан Вукомановић, у многим
случајевима исправно извођење ритуала је важније од тачног разумевања његовог
значења.
2.1. ЈУДИЗАМ
Јудизам представља религију једног народа. То је најстарија монотеистичка
религија која сеже до библијских времена. За Јевреје јудаизам није само религија већ и
упутство за исправан живот. Света књига Јевреја је хебрејска Библија – Танах, позната
као Стари завет. Њу чине Тора и други списи. Након што су у VI, а потом и I веку пре
нове ере разорени њихови храмови, верски живот Јевреја се преселио у синагогу –
„ кућу учења „ која је постала главно место окупљања и „ кућа молитве „ . Као што је
синагога заменила храм, тако су и рабини, учени тумачи светих књига, заменили
свештенике.
2.2. ХРИШЋАНСТВО
Хришћанство је религија нераскидиво повезана са ликом Исуса Христа. Настала
је у I веку у источним провинцијама Римског царства, а временом се проширила на
читав свет. Веровање у једног Бога подразумева веровање у Свето Тројство, јер се Бог
открива као Отац, Син и Свети дух.
Након Исусовог распећа, ученици његово су учење проширили и пренели кроз
читаво Римско царство. Иако најпре прогоњено, ово учење је средином IV века постало
званична религија Римског царства.
Хришћанска света књига је Библија ( Стари и Нови завет ), а два најважнија
хришћанска празника су Божић ( рођење Христово ) и Ускрс ( васкрсење Христово ).
Хришћанство је данас подељено на три велике групе: православље, католицизам
и протестантизам. До прве велике шизме ( раскола ) у хришћанству је досло средином
XI века. Раскол је био последица дуготрајних верских спорова и културног и
политичког размимоилажења Цариграда и Рима као „два центра“ хришћанства. Резултат
је био подела на источну – православну и западну – римокатоличку цркву. Током
протестантске реформације, у XVI веку, дошло је до поделе у римокатоличкој цркви из
које су се издвојили лутерани, калвинисти и англиканци.
