1
UVOD
Sociologija je, kao posebna nauka, nastala sa ciljem da shvati prirodu, nastanak i
razvoj društva. Nastanak i razvoj sociologije čvrsto je vezan za industrijski progres i
nastojanje da se promene koje su se desile u društvu, kao posledica tog razvoja,
naučno prate, razumeju i objasne.
Kultura I društvo su veoma složene i kompleksne kategorije. Pojmovi kulture i društva
mogu se definisati sa stanovišta različitih nauka (sociologije, psihologije, istorije,
antropologije, filozofije i mnogih drugih). Ono što je karakteristično, kada je u pitanju
proučavanje kulture i društva, jeste da se ne mogu posmatrati odvojeno, jedno bez
drugoga. Kulturu je nemoguće, proučavati niti na bilo koji način definisati bez društva, a
društvo je nemoguće posmatrati i saznavati ako se ne posmatra u korelacji sa kulturom i
kroz prizmu kulturno istoriskih zbivanja.
POJAM DRUŠTVA
Pojam
društvo
potiče od latinske reč
societas
, u značenju prijateljske veze sa drugima.
Latinsko
societas
se izvodi iz
socius
(partner). U sociologiji postoji mnoštvo različitih
odredjenja I definicija društva. Definisanje društva kao predmeta proučavanja sociologije
vršeno je u svim sociološkim teorijama, koje su nastojale da ga objasne kroz njegovu
statiku i dinamiku. Društvo je veoma kompleksan i apstraktan pojamU najširem smislu
društvo se može definisati kao celokupnost odnosa ljudi prema prirodi I medjusobnih
odnosa ljudi.
Ono predstavlja organizaciju celokupnog života određene grupe ljudi (na primer,
plemena, ali i velike mnogonacionalne države) i ljudsku zajednicu u kojoj su sadržani
vrednosni elementi koji je određuju. Na ljudsko društvo gledamo kao na ukupnost
društvenih pojava, ukupnost odnosa u koje ljudi stupaju, kao na okvir ljudskog života u
kome se on neprestano obnavlja. Društvo se sastoji iz mnoštva delatnosti, društvenih
odnosa, društvenih ustanova, ideja i drugih društvenih elemenata. Jedan od osnovnih
elemenata ljudskog društva, jeste upravo kultura. Osnovni smisao kulture sastoji se u
tome da olakša održanje, produženje i napredak ljudskog društva
2
POJMOVNO ODREDJENJE KULTURE
Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika čoveka i društva uopšte, obzirom da nijedna
druga vrsta ne poseduje kulturu, a ona sama može da dođe do izražaja samo ako se
posmatra s obzirom na društvenu sredinu i u njihovoj uzajamnoj interakciji. Sama reč
kultura je latinskog porekla i dolazi od glagola
colere, cultum
, što znači obrađivati,
negovati, i govori o čovekovoj istinskoj vezanosti za prirodu, obradu polja. Kultura je
složen društveni fenomen i veoma širok pojam. Ona obuhvata sve ono što priroda sama
ne pruža čoveku. To u materijalnom smislu zmači da obuhvata celokupnu prerađenu
prirodu. Kultura omogućuje čoveku da ovlada prirodom i da se oslobodi u najvećoj
mogućoj meri onoga što je „životinjsko“ u njemu.
O kulturi, kao i o mnogim drugim društvenim pojavama i tvorevinama, ne postoji opšte
prihvaćena definicija ni teorija. U kulturu ulazi, pored materijalnog, i celokupno duhovno
stvaralaštvo. Tako širi pojam kulture obuhvata oba elementa. Shodno tome, pod
kulturom se obično podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti čovekovog
rada u prirodi, društvu i mišljenju. Materijalna kultura se drugačije naziva civilizacija u
kojoj se odvaja duhovna kultura koja dobija uže značenje. Do odvajanja duhovne kulture
od civilizacije (materijalne kulture) dolazi zbog odvajanja umnog od fizičkog rada, a to se
dogodilo u procesu raspadanja rodovskih zajednica i nastanka robovlasničkog društva.
Ranije su ova dva elementa predstavljala jedinstvenu kulturnu celinu.
Pod materijalnom kulturom (civilizacijom) podrazumevaju se svi predmeti koji nastaju u
procesu prerađivanja prirode, počev od predmeta svakodnevne upotrebe do velikih
građevina kao što su rimski akvadukti (vodovodi) , egipatske piramide, hramovi azijskih
religija, zgrade civilizacije Inka, savremeni oblakoderi, mostovi, fabrike, mašine,
saobraćaj
modernih
gradova
itd.
Duhovna kultura obuhvata tekovine umne delatnosti čoveka od njranijih vremena do
danas. Tu spadaju sva duhovna dobra i vrednosti kao što su: jezik I simblička
komunikacija, država i pravo, norme ponašanja, sredstva sporazumevanja, religije,
znanje, vaspitanje i obrazovanje, nauka, filozofija, umetnost, ideologija, navike, običaji I
drugo.
