S A D R Ž A J:
UVOD
.............................................................................................................................................. 3
1. RELIGIJA
................................................................................................................................... 4
1.1. Pojam i elementi........................................................................................................................ 4
1.2. Nastanak religije ...................................................................................................................... 4
1.2.1. Koreni nastanka religije ................................................................................................................ 4
1.3. Funkcije religije ........................................................................................................................ 5
1.4. Istorijski razvoj religije .....................................................................................................................5
2. MORAL
........................................................................................................................................... 7
2.1. Pojam i elementi morala ................................................................................................................ 7
2.2. Nastanak morala .......................................................................................................................... 7
2.3. Faze razvoja morala .................................................................................................................. 7
2.4. Determinante morala ...................................................................................................................... 8
3. FILOZOFIJA
...................................................................................................................................... 8
3.1. Pojam .................................................................................................................................................. 8
3.2. Nastanak i razvoj ............................................................................................................................. 8
3.3. Osnovni filozofski pravci .................................................................................................................... 9
4. NAUKA
.................................................................................................................................................. 10
4.1. Pojam i karakteristike ................................................................................................................ 10
4.2. Podela nauka ............................................................................................................................ 10
4.3. Nastanak i razvoj ..................................................................................................................... 10
4.4. Značaj nauke ............................................................................................................................ 11
5. UMETNOST
.................................................................................................................................... 12
5.1. Pojam umetnosti ........................................................................................................................ 12
5.2. Nastanak umetnosti .................................................................................................................. 12
5.3. Funkcije umetnosti .................................................................................................................. 12
LITERATURA
................................................................................................................................. 14
UVOD
U početku ljudskog društva, društvena svest bila je nedefinisana, da nije bilo njenih posebnih
oblika kao što su: religija, filozofija, moral, nauka, umetnost, itd. U to doba celokupni duhovni
svet bio je jedinstven, a njegov sadržaj bio je mističan i religiozan. Ovako stanje na području
društvene svesti bilo je neposredna posledica nediferenciranih organizacionih oblika društvenog
života, koji su, opet, uslovljavale krajnje slabo razvijene produktivne snage kojima je raspolagalo
tadašnje društvo.
Tek u toku kasnijeg razvitka, kad je čovek razvio i usavršio sredstva za proizvodnju i kad je
zbog toga došlo do društvene podele rada, do razmene i privatne svojine, kad se društvo počelo
diferencirati i na području ekonomske baze, ali i na području pravno - političke nadgradnje
(postanak klasnog društva i države), tek tada je na tom pragu razvoja počeo i proces
diferenciranja društvene svesti, i oni su se zadržavali jedan pored drugoga.
Čim je čovek počeo da se oformljuje kao svesno biće, sposobno da razmišlja, počeo je da traži
odgovore na niz pojava sa kojima se susreće u prirodi i društvu. U nemogućnosti da pravilno i
adekvatno objasni pojave oko sebe, usled veoma niskog stepena razvoja društvene svesti,
iskustva i znanja, on je bio sklon da im pripisuje svojstva nekih nevidljivih viših sila.
Prema tome, religije prvenstveno nastaje iz neznanja. Medjutim, kasnije sa razvojem društva i
pojavom klasa, javlja se i razvija i drugi koren religije – klasni interesi. U klasnom društvu, u
uslovima postojanja privatne svojine i eksploatacije dolazi do otudjenja čoveka gotovo u svim
sferama života i rada, tako da se čovek oseća nemoćan i zavistan od mnogo faktora, što u njemu
radja ideju o višoj natprirodnoj sili.
Psihološki faktori su, takodje, uticali na nastanak religije i to naročito na stvaranje religioznih
predstava kod primitivnih ljudi, ali i u kasnijoj istoriji ljudskog društva oni imaju značajnu
ulogu. Od psiholoških faktora na nastanak religiozne svesti naročito je uticalo osećanje straha
od smrti, osećanje prolaznosti, konačnosti ljudskog života i čovekove nemoći da utiče na sve to.
Iz svega navedenog proizlazi da uzroke religiozne svesti treba tražiti u osećanju ljudske nemoći
i zavisnosti od stvarnih prirodnih i društvenih sila koje čovek nije poznavao. Prema tome,
religija je izraz čovekove težnje da savlada svet, da traži izlaz iz bezizlaznog stanja.
1.3. Funkcije religije
Religija kao poseban oblik društvene svesti ima naglašenu ulogu i značaj za čoveka i društvo.
Osnovne funkcije religije susaznajba, kompenzatorska i socijalna funkcija.
Saznajna funkcija religije ogleda se u činjenici da ona formira određen pogled na svet, prirodu i
ljudsko društvo. Za religioznog čoveka ona igra ulogu filozofije, kao opšteg pogleda na svet.
Kompenzatorska funkcija religije se sastoji u tome što ona religioznom čoveku služi kao
sredstvo za psihološko savladavanje osnovnih životnih problema. Ovom funkcijom se pruža i
uteha religioznim ljudima pred iskonskim strahom od smrti, koji religija relativizuje, obećavajući
im večni i pravi život tek posle smrti, u zagrobnom životu.
Socijalna funkcija religije se sastoji u opravdanju klasnog sistema, eksploatacije i nejednakosti
među ljudima. Upravo preko jedinstvene religije, društvo podeljeno na dve klase odražavalo se u
jedinstvu. Analiza socijalne funkcije religije pokazuje da je ona samo odraz stvarnog stanja u
kome se čovek nalazi, ali i zraz njegovog nemirenja sa tim stanjem.
1.4. Istorijski razvoj religije
Karakte
ristično za sve religije je shvatanje da postoje odredjene sile koje upravljaju svetom i pojavama u
njemu, kao i verovanje da uporedo sa objektivno postojećim svetom, postoji i drugi, zagrobni
svet. Takodje, zajedničko svim oblicima religije je da one predstavljaju nestvarni, mistični
odražaj objektivno, postojećeg sveta i odnosa u njemu, a specifičnost je u načinu na koji su to
činile.
