Rene Dekart
31. mart
1596
—
11. februar
1650
bio je francuski
filozof
,
matematičar
i
naučnik
čije je delo
Geom
etrija
postavilo osnove današnjoj
analitičkoj geometriji
. Začetnik je novovekovnog filozofskog pravca
racionalizma
,a često se kaže da se u njegovom delu mogu naći i neke od prvih
empirističkih
teza. U
Meditacijama o prvoj
filozofiji
(tzv. metodskom sumnjom) izvodi ono prvo sigurno saznanja i uobličava ga u čuveno
Cogito ergo sum
stav
koji će značiti izvorni preokret u novovekovnoj evropskoj misli, odvajajući je od srednjovekovnog teocentričnog
pogleda.U Dekartovoj filozofiji, rekao bi
Hegel
, subjekt postaje za sebe, konkretizuje se prevazilazeći antičku
objektivnost.
Dekart je svoje najpoznatije delo
Raspravu o metodi
(1637.) objavio na maternjem, francuskom jeziku, a ne na
latinskom učene Evrope, jer se ne obraća ljudima knjiške učenosti nego ljudima
zdravog razuma
. Izvesnost u
spoznavanju novovekovni čovek, prema Dekartu, postiže metodom univerzalne sumnje, kojom odbacuje sve što nije
jasno i razgovetno spoznano, a što je tako očevidno i odelito spoznano, to je izvesno i istinito. Dekart je pokazao da
u praktičnom životu ne možemo nezainteresovano i unedogled izvoditi naučna istraživanja kao u teoriji jasne i
razgovetne spoznaje, niti pak ovu kao u tehnici naknadno primenjivati na etičko-političko delovanje, nego da se
moramo odlučiti za delovanje u svakoj danoj situaciji, jer
delovanje ne trpi odlaganja
. Dekartova najpoznatija i
najznamenitija tvrdnja je „Mislim, dakle postojim“.
