Seminarski rad
S E M I N A R S K I R A D
TEMA
Reorganizacija stecajnog duznika
Profesor: Student:
1 |
P a g e
Seminarski rad
Sadržaj
Uvod
1. Stečaj i značaj stečajnog sistema
2. Osnovne karakteristike Zakona o stečajnom postupku
3. Reorganizacija - savremen pristup stečajnoj problematici
Zaključak
Literatura
Uvod
Već duže vreme u menunarodnim okvirima prisutan je trend koji za rezultat ima znatno izmenjen
pristup problemu stečaja. U vremenu snažnog ekonomskog rasta i kreditne ekspanzije prisutno je bilo
uverenje da celokupna funkcija stečaja treba da se svodi na čišćenje tržišta od nekonkurentnih i
2 |
P a g e
Seminarski rad
subjekata za koje se zaključi da ih je moguće sačuvati, odnosno da imaju perspektivu i svrhu daljeg
postojanja.
U uslovima globalizacije i internacionalizacije poslovanja i finansijskih tokova, modernizacija stečaja
je dobila još više na značaju. Ovom problemu sve veću pažnju pridaju i razne menunarodne institucije
a polako dolazi i do ujednačavanja regulative menu zakonodavstvima u svetu. Znači stečaj i stečajna
regulativa polako zauzimaju svoje mesto kao potpuno ravnopravni ostalim delovima trgovinskog
(privrednog) prava, prevashodno u odnosu na kompanijsko (statusno) pravo. Tako su danas na celovit
način regulisani nastajanje, rad, prestanak, bankrotstvo i reorganizacija privrednih društava. Stečajna
regulativa je danas postala značajan regulator privrednih kretanja time što nameće odgovorno
ponašanje privrednih subjekata prema svojim obavezama (dugovima), uspostavlja sigurnost i
izjednačava uslove poslovanja ali istovremeno pruža šansu za oporavak. Takođe, stečaj (odnosno
reorganizacija u okviru stečajnog postupka) počinje da vrši i socijalnu funkciju pokušajem da se u
najvećem broju očuvaju postojeća radna mesta.
Neophodnost donošenja novih propisa o stečaju je pored već nabrojanih faktora, kod nas u još većoj
meri bila neophodna kao deo ukupnih privrednih reformi, što je uostalom bio i slučaj u ostalim
zemljama koje su prolazile kroz proces tranizicije. Međutim dok je u pogledu samog stečajnog
postupka trebalo otkloniti slabosti postojeće regulative i učiniti ceo postupak bržim i efikasnijim, dotle
je reoganizacija postojala samo u rudimentarnom obliku (u vidu prinudnog poravnanja i preuzimanja
duga) i zbog toga se može reći da su upravo u tom segmentu izvršene najznačajnije izmene u našoj
stečajnoj regulativi.
Poglavlje broj 1
pored ostalog sadrži: kratak prikaz istorijata stečaja i stečajnog zakonodavstva,
definiciju stečajnog postupka sa stanovišta naših propisa, faktore i pitanja koja se postavljaju pri
koncipiranju stečajnog sistema kao i nemogućnost stvaranja jedinstvenog modela stečajnog zakona,
glavne ciljeve stečajne regulative i njene implikacije na ekonomski sistem u celini, praktične probleme
u sprovonenju kao i osnovne preduslove za uspešni i efikasnu primenu, uzroke pojave suprostavljenih
ciljeva učesnika u stečajnom postupku, aspekte stečaja u procesu tranzicije i dr. Sve ove teme su
prikazivane u meri da zadovolje potrebe ovog rada, negde više a negde manje detaljno i u suštini ovo
poglavlje predstavljaju pravi uvod i okvir za razmatranje centralne teme ovog rada.
Poglavlje broj 2
pokušava da najkraće prikaže neke od najvažnijih karakteristika novog Zakona o
stečajnom postupku uz naglasak na one odredbe koje su pretrpele najviše izmena u odnosu na
prethodne propise kao i one koje u najvećoj meri unapređuju sprovođenje i povećavaju efikasnost
stečajnih postupaka. Ovo poglavlje je najkraće i ono nema za cilj da se dublje upušta u analizu
sprovođenja stečajnog postupka.
Poglavlje broj 3
pruža prikaz karakteristika procesa reorganizacije sa stanovišta međunarodne prakse.
Takođe, ukazuje na prednosti i mane reoganizacije u odnosu na bankroststvo stečajnog dužnika i
prodaju stečajnog dužnika kao celine (going concern value), odnose i osobine formalnih i neformalnih
postupaka reorganizacije itd. Date su karakteristike i varijante različitih procesnih radnji u okviru
reorganizacije sa stanovišta međunarodne prakse i modela zakona koje izranuju neke međunarodne
institucije (UNCITRAL). Na kraju su ukratko predstavljeni modeli reorganizacije u Sjedinjenim
Američkim Državama i Francuskoj kao svojevrsnih predstavnika različitih pristupa ovoj problematici.
Poglavlje broj 4
opisuje proceduru reorganizacije ustanovljenu zakonskim propisima kod nas, u
Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ukazano je neke od razlika koje postoje među pomenutim
zakonodavstvima u pogledu ovog pitanja. Znači prikazani su zakonski preduslovi za reorganizaciju,
procesne radnje, ovlašćeni predlagači plana reorganizacije odnosno stečajnog plana u Republici
Srpskoj i Hrvatskoj, uslovi koje plan mora da zadovolji, principi podele poverilaca u različite klase
(grupe), procedura obaveštavanja i glasanja, neophodne većine za prihvatanje plana, odustvo ili
4 |
P a g e
Seminarski rad
neophodnost sudske potvrde plana, pravna dejstva usvojenog plana, zaštita poverilaca, praćenje
primene plana i njegovo eventualno poništenje itd. Takođe, u cilju porenenja na početku ovog
poglavlja dat je prikaz postupka prinudnog poravnanja koji se više u tom obliku ne koristi kod nas i
preuzimanja duga, koje sa druge strane zakonodavac zadržao kao jednu od opcija..
1. Stečaj i značaj stečajnog sistema
Za stečaj i stečajnu regulativu bi se moglo reći da danas predstavljaju jedne od osnovnih
delova savremenih tržišnih sistema a samim tim i pravne regulative kojim se oni regulišu. Danas se
ovoj materiji posvećuje značajna pažnja, pogotovo u svetlu reformi koje se vrše u zemljama u
tranziciji, a takone je ovo pitanje aktuelno u mnogim azijskim zemljama koje svoju regulativu
prilagonavaju savremenim tendencijama u ovoj oblasti. Menutim mora se istaći da problematika
stečajanog postupka (Insolvency proceedings) i u zemljama sa dugom tržišnom tradicijom predstavlja
dinamičnu oblast u kojoj se traže nova rešenja koja će pratiti trend promena u menunarodnoj
ekonomiji. Izuzetan doprinos po tom pitanju daju i brojne menunarodne i nadnacionalne institucije kao
što su Svetska banka, Menunarodni monetarni fond, UNCITRAL, Evropska unija i dr.
Razvoj stečajnog zakonodavstava, u današnjem smislu, započeo je još u 16. veku u tada
najrazvijenijim trgovačkim oblastima Evrope. Prva stečajna pravila u formi Zakona o stečaju su
donele gradske vlasti Antverpena, u Holandiji, 1515. godine, koji je tada bio centar svetske trgovine,
sa ciljem sprečavanja bekstva dužnika sa teritorije Holandije. Zakon koji je donet 1542. godine u
Engleskoj prvi je uveo principe na kojima i danas počiva moderno stečajno zakonodavstvo a to su:
kolektivno namirenje poverilaca i ravnomerna raspodela imovine dužnika srazmerno potraživanjima
poverilaca.
Zanimljiv je podatak kako je nastao izraz bankrot.
U srednjovekovnoj Italiji trgovcima koji nisu
plaćali svoje dugove poverioci su uništavali „klupe“ za trgovanje. Od italijanskog
"banca
rotta"
ili
uništena klupa (tezga) dolazi izraz
bankrot ili stečaj.
Krajem 19. veka i tridesetih godina prošlog
veka usled velike depresije, umesto likvidacije stečajnog dužnika kao odgovora na loše ekonomske
prilike, javila se ideja reorganizacije stečajnog dužnika koji bi pod odrenenim uslovima nastavljao sa
poslovanjem. Najveći doprinos institucionalizaciji ovog instrumenta, stečajne i uopšte ekonomske
politike, dao je Bancruptcy Reform Act donet 1978. godine, sa kasnijim izmenama, u Sjedinjenim
Američkim Državama. Poglavlje broj 11. ovog zakona reguliše postupak reorganizacije kao
ravnopravan postupku stečajne likvidacije koji je regulisan u poglavlju broj 7. Ovaj zakonski akt dao
je impuls i primeni i pravnom regulisanju reorganizacije u privrednim sistemima najvećeg broja
zemalja.
Za početak bi na ovom mestu trebalo dati osnovne definicije stečaja i reorganizacije.
Stečaj se najčešće definiše kao “stanje u kome dužnik ne može da izvršava svoje obaveze prema
poveriocima i, s druge strane, prinudno izvršenje potraživanja svih poverilaca nad imovinom
dužnika, što dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika”.
Materijalno- finansijski uslovi (insolventnost) koji za pravnu posledicu imaju otvaranje stečajnog
postupka (stečajni razlozi, okidači) su u pravnim sistemima bili različito definisani ali se vremenom
vrši i njihovo ujednačavanje. Takav je slučaj i sa našim zakonodavstvom. Stečajni postupak je do sada
bio regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, a od 2. februara 2005. godine
primenjuje se Zakon o stečajnom postupku i Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Iako se u stručnoj javnosti mogu čuti i mišljenja da su i ovi zakoni u pojedinim segmentima
5 |
P a g e
