Uvod
U danasnjem svetu,gotovo da i ne postoji rizik koji preti delimicnom I
totalnom unistenju materijalnih ili kulturnih dobara,a koji se ne moze
zastititi putem osiguranja.Medjutim mnogo je rizika cijem bi ostvarenjem
nastale stete koje ne bi mogle da nadoknade ni velike osiguravajuce
kompanije u svetu,a pogotovo ni jedna organizacija za osiguraanje kod nas,
u te stete spadaju :totalno unistenje rafinerije nafte,prekomorskog broad ili
dzambo-dzeta.Iz tih razloga osiguravajuce kompanije ili drustva nalaze
resenje putem sopstvenog osiguranja od vlikih I skupih steta .Trgovacki
zakon daje daje sledecu definiciju reosiguranja “Reosiguranje je osiguranje
rizika koji je preuzeo osiguravac”.
Medjusobni odnos izmedju osiguravaca I reosiguravaca,regulise se po
ugovorom po kome “jedna strana ,reosigravac,preuzima obavezu da drugoj
strani osiguravacu,plati deo iznosa ili cak citav iznos koji je platio ili treba da
plati osiguraniku,a osiguravac preuzima obavezu da reosigrivacu platio
dredjenu premiju.Osiguravac preuzima rizik I u onim slucajevima kada
oceni da bi eventualna velika,delimicna ili totalna steta urozila njegovu
sovlentnost,zadrzava za sebe onolki deo tog rizika koji u slucaju stete moze
da isplati ,a da ne dovede u opasnost svopstvene fondove.Taj deo koji
osiguravac zadrzava za sebe naziva se samopridrzaj.Samopridrzaj moze biti
izrazen u apsulutnim ili relativnim iznosima.Preostali deo rizika osiguravac
predaje reosiguranju.Ovako preuzeti deo rizika reosigurivac ili u
potpunostizadrzava sa sebe kao sopstveni samopridrazaj ili I on sam
zadrzava onolki deo kolki moze pokriti sopstvenim sredstvima,a ostalo
predaje drugom reosiguravacu.Direktni osiguravaci su sve manje u stanju
da sopstvenim sredstvima obezbede pokrice teskih rizika ,pa je jedino
resenje automizacija rizika,a nju pruza reosiguranje.
1
1.
Podela reosiguranja
S obzirom da su mogucnosti zastite rizika putem reosiguranja izuzetno
siroke I da se gotovo svakodnevno pojavljuju novi oblici reosiguravajuceg
pokrica ,siroka je lepeza vrsta reosiguranja.
Posmatrano sa stanovista prostorne distribucije,prva podela bi se mogla
odnositi na reosiguranje u zemlji i reosiguranje u inostranstvu.
Reosiguranje u zemlji je veoma znacajno sa stanovista odliva
sredstava,namenjenih za reosiguravajuce pokrice rizika na nivou nacionalne
ekonomije.Bez obzira na drustveno ekonomski I politicki system,teznja
svake zemlje je da joj odliv u inostranstvo bude optimalno dimenzioniran I
omedjen.
Mogucnost zadrzavanja rizika u okviru nacionalnih granica,kod nas je veoma
skucena sto za posledicu ima zastitu velikog dela portfelja u inostranstvu.
U zavisnosti da li je jedna reosiguravajuca organizacija primila ili predala
rizik u reosiguranje,razlikujemo aktivna I pasivna reosiguranja.
1.1 Aktivna reosiguranja
Preuzimanje rizika u reosiguranju od strane reosiguravaca ,u uobicajnoj
terminologiji naziva se aktivno reosiguranje.Ovi rizici mogu biti preuzeti od
osiguravajucih organizacija I to je obicno I najveca stvka u okviru ukupnog
pokrica.Osnovni interes svakog reosiguravaca je sto siri obim poslova
aktivnog reosiguranja ,jer na taj nacin u sopstvenom samopridrazaju moze
da vrsi veci odabir rizika I na toj osnovi formira sopstvene fondove ,kako za
pokrice troskova poslovanjatako I za stvaranje rezervi sigurnosti.
2
previsoknosi opasnost da ce isplatom velike stete kompanija zapasti u
finansijske teskoce I postati nesolventna.
2.2 Odredjivanje samopridrzaja po riziku
Za razliku od velikih,dobro razvijenih kompanija,male firme ,moraju odrediti
samopridrzaj shodno svojim finansijskim kapacitetima,mogu biti primorane
da izloze riziku proporcionalno mnogo veci deo svog kapitala nego sto to
cine vece kompanije.Kada se odredjuje samopridrzaj za katastrofalne
dogadjaje treba imati na umu da se katasrtofe ne desavaju tako cesto,pa bi
dug medjuinterval trebao da bude dovoljan kompanijam da akumuliraju
specijalne reserve.Elementi za odredjivanje samopridrzaja se odredjuju za
svaku granu posebno.Najbitniji su:pozar,transport,licna nezgoda,provalna
kradja,tehnika,avijacija,motorna vozila.
_______________________________________
Preuzeto iz “Osiguranje,spedicija I transport”Marovic B,Gojkovic D.,Novi Sad 2000.(str 110-
140.)
2.3 Maksimalno moguca steta
Maksimalno moguca steta je drugi faktor,veoma bitan za opredeljenje
prilikom davanja rizikau reosiguranje.U strucnoj teminologiji ,ova kategorija
se popularno zove ‘’PML’’(Probable maximum loss).Poznato je,naime da se
prilikom stetnog dogadjaja nikad ne desava apsolutno unistenje jednog
materijalnog dobra.U najgorem slucaju ostaje makar otpadni material koji
ima neku vrednost.Prema tome PML je ekonomska kategorija I predstavlja
na odredjenom osiguranom objektu ili grupi objekata ,koje cine rizike,onu
najvecu stetu koju je po odredjenim iskustvima,strucnoj proceni moguce
ocekivati.Prvo osiguravac (cedent)odredju je ucesce svog samopridrzaja u
4
okviru PML –a,da bi se nakon toga na nivou reosiguranja preostali deo
podelio izmedju reosiguraca.Procenu PML-a treba da rade specijalizovane
institucije ili timovi najrazlicitijih strucnjaka.Kao I u slucaju
samopridrzaja,pravilna procena PML-a je izuzetno vazna,je potcenjeni ili
precenjeni PML mogu da imaju posledice kao I kod iste greske u
samopridrazaju.Da bi se sprecile manipulacije osiguravaca ,koji su niskom
procenom PML-a placali relativno niske premije reosiguranja ,a pojavom
stete naplacivale daleko vec iznose od vrednosti PML-a,reosiguravaci obicno
u ugovor unose klauzulu o pogresnoj proceni PML-a.
3. Ugovor o reosiguranju
Ugovor o reosiguranju je po svojoj prirodi osiguravajuci posao,u kojem
reosiguravac uz ugovorene uslove preuzima u svoje pokrice deo obaveze
osiguravaca iz ugovora o osiguranju.Obaveza reosiguravaca temelji se na
5
