УНИВЕРЗИТЕТ У nnnnn
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
РЕПИНА ПИПА (
Bothynoderes punctiventris
)
Професор:
Студент:
nnnnnnnnnnnnnnnn n
nnnnnnnnnnnnnnn nn/nn
nnnnnnn, 2018.
САДРЖАЈ
Репа (
Beta vulgaris var. saccharifera
)...................
.
................................
.
.......................1
Морфолошка својства шећерне репе......................................................................
.
.2
Агроеколошки услови.................................................................................................4
Фенофазе шећерне репе..............................................
.
..............................................6
Рилаши.........................................................................................................................8
Репина пипа (
Bothynoderes Punctiventris
)...................................................
.
..............9
Мере заштите од репине пипе...........
.
..................................................
.
...................12
Литература.................................................................................................................14
2
МОРФОЛОШКА СВОЈСТВА ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ
Корен репе је најважнији орган ове биљке и разлог за узгајање ове
културе. Вретенаст је, састоји се од главе, врата, тела и репа. Морфолошки
приказ биљке је дат на слици 1.
Слика 1. Изглед биљке Шећерне репе.
Глава корена је горњи део репе који носи лишће, при вађењу се одсеца и
не користи се због малог садржаја шећера и малог броја паренхимског ткива у
којем се складишти шећер. У глави је већи број проводних снопова. Глава
корена престаје тамо где почну да се појављују концентрочни снопови.
3
Врат je релативно кратак, 2 до 3cm. Његова карактеристика је да на њему
нема ни листова ни кореновог система (на том месту репа је глатка). Код сточне
репе врат је јако развијен, и може да буде дужи од 10cm. Што се тиче садржаја
шећера ту се он повећава у односу на главу. На тај дeо отпада око 20 до 25% од
укупне масе репе.
Тело корена је најважнији део, оно се издваја и прерађује, јер у њему
има највише шећера 15 до 20%. Дебљине је 10 до 15cm. Тело корена је дугачко
20 до 25cm и тежи 0,5 до 1kg. Највећа концентрација шећера је у средишту тела
корена.
Реп корена се наставља на тело корена у виду кратке израслине. На репу
корена се налазе коренове длачице и практично цео функционалан коренов
систем. Коренов систем шећерне репе, упркос великом телу корена, слабо је
развијен и због тога репа захтева земљиште изразито повољне структуре, са
добрим водно ваздушним режимом и довољне количине воде кроз целу
вегетацију.
Лист репе је срцоликог, облог или зашиљеног врха и неравне површине.
Дужина лиске већа је од петељке и износи 20 до 30cm. Стабљика је усправна,
ребраста. У пазуху листова грана задњег реда обликују се цветови.
Опрашивање обављају инсекти, па је шећерна репа странооплодна. Плод је
срасли орашац.
