1
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
СМЈЕР БИОЛОГИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЗООЛОГИЈЕ
ТЕМА: РЕСПИРАТОРНИ ОРГАНИ КИЧМЕЊАКА
Ментор: Проф.др Драган Микавица
Студент: Александра
Асистент: мр. Горан Шукало Миловановић
Бања Лука, фебруар 2013
2
Садржај:
1.Увод у респираторни систем .......................................................................................... 3
2.Псеудостратификовани епител ...................................................................................... 4
3.1. Респираторни органи кичмењака ...............................................................................5
4.Унутрашње шкрге ............................................................................................................6
4.1.Подјела унутрашњих шкрга ........................................................................................ 7
4.2. Вентилациони механизми риба и колоуста .............................................................. 8
5. Спољашње шкрге ............................................................................................................ 9
5.1.Рибљи мјехур ............................................................................................................... 10
6. Респираторни систем сисара ........................................................................................ 11
6.1.Носна дупља (лат.
cavum nasi
) ................................................................................... 12
6.2.Ждријело (лат.
pharyx
)................................................................................................. 13
6.3.Гркљан (лат.
larynx
) и вокализација ......................................................................... 14
6.4 Гркљански поклопац ( лат. e
piglottis
) ........................................................................ 15
6.5. Душник (лат.
trachea
) ............................................................................................
.
.... 16
6.6.Плућа (лат.
pulmo
) ....................................................................................................... 17
6.7.Плућни мјехурићи (лат.
alveole
) ............................................................................... 18
6.8.Дијафрагма (лат.
diaphragma)
.................................................................................... 19
7.Плућа птица ................................................................................................................... .20
8.ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................... 21
9.ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................ 22
4
2.Псеудостратификовани епител
Овај тип епителa се често означава као респираторни епител. С обзиром на
чињеницу да се може наћи само у респираторном тракту (сл.1.).
Осим лажне слојевитости (нуклеуси у три нивоа), епител карактеришу високе
цилиндричне ћелије са киноцилијама на апикалном дијелу. Такође се лако уочава и јако
дебела базална мембрана (најдебља базална мембрана код човјека).
Сл.1.Псеудостратификовани епител у душнику човјека
5
3.1. Респираторни органи кичмењака
Респираторни органи кичмењака су разноврсни по поријеклу,грађи и
положају. Основни респираторни органи настају као диференцијације предњег дијела
цријева. У њих убрајамо: унутрашње шкрге (Сл.2.) и плућни органи (Сл.3.).
Код појединих кичмењака могу се појавити и друге групе
респираторних органа, који су основни или допунски у процесима размјене гасова са
спољашњом средином. Кожа је посебно значајна респираторна површина код група без
дермалних скелетних елемената и рожних деривата. То се посебно односи на
водоземце: код једне групе репатих водоземаца кожа је, поред уснождријелне
слузокоже, једини респираторни орган. Међутим, дисање кожом је могуће и у
ваздушној средини. Различито организоване спољашње шкрге карактеришу ларвене
јединке водоземаца (код педоморфних група и адултне јединке), као и неке групе риба.
Добро васкуларизовани различити дијелови цријевног канала, укључујући усну дупљу
и рибљи мјехур, имају важну улогу у респирацији код неких група риба.
Сл.2.Унутрашње шкрге риба
Сл.3.Плућни органи човјека
7
4.1.Подјела унутрашњих шкрга
Морфолошка организација код колоуста и риба је разноврсна. Те према томе
можемо да разликујемо: кесасте шкрге (колоусте), септалне (
Elasmobranchii
) и
опрекуларне шкрге (рибе са коштаним скелетом).
Кесасте шкрге представљају примитнивни облик организације респираторног
система риба и колуста. Овакве шкрге имају кесаст облик, при чеми се шкржни
филаменти налазе директно на зиду шкржних кеса. Шкрге колуста су са ждријелом и
спољашњом средином повезнае уским каналима. Код вијуна је диференцирано седам
пари шкрга, које се налазе у посебној, слијепо завршеној диференцијацији ждријела.
Свака шкрга засебним отвором комуницира са спољашњом средином, као што је случај
и код неких старих група кичмењака без вилица. Шкрге ларви су у основи сличне
шкргама одраслих јединки, њихова је основна улога у филтрирању воде, чиме се
прикупља храна.
Шкрге
Elasmobranchii
карактеришу добро развијене шркжне преграде, по којима
је група и добила име (лат.
elasmos –
плоча). Са ових преграда полазе шкржни
фималенти. Дистални дио преграде покрива спољашњи шкржни прорез наредне шкрге.
Шкржни прорез између мандибуларног и хиоидног лука комуницира са спољашњпм
средином преко дорзално постављеног отвора (
spiraculum
). Код већине
Elasmobranchii
постоје четири пара цијелих шкрга,као и једна полушкрга са задње стране хиоидног
лука. Овакав шкржни систем има пет пари шкржних прореза, док се шести пар јавља
код три рода ајкула, а седам пари се јавља код једне групе овог рода.
Шкрге се код риба са коштаним скелетом налазе у простору који је од спољашње
средине одвојен шкржним поклопцем који се састоји од хрскавичавих или коштаних
скелетних елемената. Поред заштитне улоге, оперкулум активно учествује у процесима
вентилације шкрга. Шкржне преграде риба са коштаним скелетом обично су краће у
односу на шкржне филаменте; преграде код кошљориба редуковане су до базалних
дијелова у којима леже висцеларни луци. Шкржни филаменти полазе са висцеларних
лукова и знатно су дужи од филамената кесастих и септалних шкрга.
