UNIVERZITET U PRIŠTINI
Poljoprivredni fakultet u Lešku
SEMINARSKI RAD
Tema: Respiratorni sistem konja
Profesor-mentor:
Student:
doc. dr Valentina Milanović
Igor Stojiljković
Oktobar, 2020.
Sadržaj:
UVOD.................................................................................................................................1
1.1
Uzgoj konja......................................................................................................................3
1.2
Respiratorni sistem konja................................................................................................4
1.3
Anatomija respiratornog sistema konja...........................................................................5
1.4
Funkcija respiratornog sistema konja...............................................................................9
1.5
Dijagnostifikovanje bolesti respiratornog sistema konja................................................12
ZAKLJUČAK.......................................................................................................................13
LITERATURA..................................................................................................................... 14
Respiratorni sistem konja
2
u krvi povećanjem dubine i brzine disanja, stezanjem slezine (da bi prisililo više crvenih
krvnih zrnaca u cirkulaciju) i povećanjem protoka krvi i brzine otkucaja srca. Ako mozak
pati od nedostatka kiseonika, respiratorna funkcija se može još više smanjiti zbog depresije
aktivnosti nervnog sistema. Pored toga, mogu se smanjiti funkcije srca, bubrega i jetre, kao
i normalno kretanje i sekrecija creva. Ako telo nije u stanju da nadoknadi smanjeni nivo
kiseonika, sva telesna tkiva funkcionišu manje efikasno i mogu biti oštećena.
Slika 1: Respiratorni sistem konja
Broj konja u Srbiji je takođe opadao, naročito poslednjih decenija. Uzgoj teških
radnih konja je potisnut, dok je gajenje domaćeg brdskog konja van nadzora selekcijskih
službi. Naravno, zbog činjenice da je interesovanje šire javnosti usmereno na konjske trke,
konjički sport i rekreaciju, privatna inicijativa je uglavnom usmerena na uzgoj grla koja
odgovaraju ovim namenama. Zbog toga je u urbanim celinama prisutan uzgoj engleskog
punokrvnog konja, kasača i polukrvnih rasa i tipova. Lipicaner se gaji i u gradovima i u
selima i služi kao paradni konj za vuču, ređe za jahanje. Autohtone rase se ne gaje
organizovano, a nešto interesa za očuvanje nonijusa, odnosno brdskog konja ne obezbeđuje
realni rast njihovog uzgoja
1
.
Respiratorni sistem konja
3
1.1 Uzgoj konja
U želji da odgaje konje koji po kostituciji odgovaraju specifičnoj nameni,
odgajivači konja su težili ka dobijanju odgovarajućeg tipa životinje. Ovaj koncept selekcije
je podrazumevao odabir morfološke građe koja biomehanički olakšava željenu funkciju
(namenu). Tako je, na primer, araber nastao domestikacijom predaka iz pustinje gde je
brzina i izdržljivost na velikim razdaljinama i u surovim uslovima obezbeđivala opstanak.
Domestikacijom je trening pod uticajem ljudi, samo povećavao prirodne osobine ove
populacije
i
.
Nasuprot selekciji brzog konja na Bliskom istoku, u severnoj Evropi su
domesticirani lokalno adaptirani teški konji, obrasli gustom dlakom, koji su korišćeni za
rad u poljoprivredi i vuču, ili za nošenje teškog tereta. Ove populacije su kasnije
podvrgnute selekciji snažnih jedinki za jahanje koje mogu da nose oklop i oklopljenog
viteza u ratnim pohodima.
Kasnije je ukrštanjem teških evropskih grla sa orijentalnim konjima dobijena brža i
nešto lakša populacija konja. Najvažniji konj koji je nastao ukrštanjem sa orijentalnim
konjima je bez sumnje engleski punokrvnjak koji je znatno krupnijeg formata i brži na
kratkim razdaljinama od arabera, što su osobine koje su se zahtevale od trkačkog konja i od
lake konjice. Drugi značajni produkt ukrštanja orijentalnih konja i evropskih konja je
andaluzijski konj, snažne građe, sposoban da menja brzinu i način kretanja, što je bilo
pogodno za boj kao i za borbu s bikovima.
U Americi su se tražili snažni i izdržljivi konji, pogodni za rad sa govedima u
preriji. Ovo je iniciralo ukrštanja arabera, engleskog punokrvnjaka i španskih konja i
dovelo do pojave novih rasa kao što su kvoter i argentinski kriolo. Danas je selekcija
usmerena na dalju specijalizaciju za određenu namenu. Tako, na primer, danas se kvoter
koji je nastao kao farmski konj za sve namene: izgon stoke, transport, rad u polju i vuča,
linijski gaji za različita takmičenja. Teža grla, smirenog temperamenta se gaje za
nadmetanja u hvatanju goveda lasom. Za takmičenje u izdvajanju iz stada se gaje lakši
konji koji lako menjaju brzinu i pravac kretanja i za koje se smatra da imaju osobinu koja
se naziva «osećaj za krave», odnosno anticipiraju šta mogu goveda sledeće da urade.
Osim za galopske trke, engleski punorvnjak se takođe gaji i za nadmetanja u lovu i
preskakanju prepona. Konji namenjeni za lov treba da su visoki i skladni, što im
omogućava ravnomerni kas i kenter, pri čemu su udobnost jahača u sedlu, izdržljivost kao i
sposobnost da preskaču preko prepreka veoma značajne osobine. Preponaš se gaji da
