Реторика: појам, настанак и развој
*Реторика се дефинише као наука , уметност и вештина елоквентног лепог говорништва.
*Беседништво (говорништво) је вештина елоквентног изражавања са циљем да се слушаоци убеде
у нешто.
*Елементи беседништа: говорник, слушаоци и говор
*Назив
РЕТОРИКА
долази од грчке речи “
Ретор
” (rhetor)која означава:
(1) учитеља говорништва
(2) говорника.
Првобитно (онај који се обраћа на суду)
*Римљани користе грчки термин
ретор
за учитеља говорништва, а
оратор
за говорника
(oro,orare- говорити, обраћати се неком, молити)
*У српском језику постоје наши функционални називи за оратора/ ретора–
ГОВОРНИК
(савремено) и
БЕСЕДНИК
(традиоцинално). У нашој усменој традицији веома фреквентан је
глагол
БЕСЕДИТИ
(у значењу - лепо, отмено говорити); из истог корена је и именица
БЕСЕДА
,
која означава
леп, надахнут, отмен говор
. Терминолошка богатство указује на присуство, значај
и престиж реторике/ беседиштва у нашој културној традицији, пре свега – усменој култури
* Красноречје-задржано у руском језику
*РЕТОРИКА
је као говорничка дисциплина
заснована у старој Грчкој (Хелада
). Повезана је са
потребом правног регулисања власништва и поседовања материјалних добара
. Настанак и
развој реторике је је у директној корелацији са формом јавног живота у античким градовима-
државама и демократијом као типом друштвене организације (Атина). Реторика је представљала
једно од кључних средстава у политичкој борби.
ПРЕДМЕТ РЕТОРИКЕ
*НАУКА
УМЕТНОСТ
ВЕШТИНА
*У прошлости је
РЕТОРИКА имала статус науке, обједињујући корпус различитих, пре свега
друштвених наука и дисциплина,
али је данас задржала атрибут “вештине”, а у специфичном
смислу и “уметности
*Предмет реторике је
усмено изражавање
, било у теоријској равни, или у практичном значењу.
* Реторика проучава
1)опште услове излагања,
2) логичког мишљења и
3) принципе беседништва.
*Као
спој теорије и праксе
, Реторика је усмерена на акустичку, звучну реализацију говора. За
разлику од књижевности,
њена област је живи /гласовни/ говор
, језик који се реализује “уживо”.
Отуда,
ПИСАНИ ГОВОР (исказ) није у сфери интересовања реторике
, већ доминантно у
сфери
стилистике
.
Паралела:реторика-књижевност
* Књижевност
:
а)ПОЗИВА НА РАЗМИШЉАЊЕ,
б) ОСТАВЉА ЗАКЉУЧАК ЧИТАОЦУ
*Реторика
УБЕЂУЈЕ, УВЕРАВА
*ЦИЉ реторике
је
правилно, лепо и ефектно
у с м е н о и з р а ж а в а њ е мисли и емоција, а
сврха –
да (1) поучи, (2) да пружи ужитак и (3) увери/ убеди.
* Реторичко умеће
се исказује као
ЕЛОКВЕНЦИЈА (речитост)
– по формули “преко срца
деловати на разум”.
Крајњи циљ реторичара је – убедити слушаоца у одређену тврдњу
.
*
У ту сврху користи елементе као што су
логичност, знање, убедљивост и емоционално
уздизање теме.
Метод реторике
*Реторика је уско повезана са наукама и научним дисциплинама као што су : логика, етика,
естетика, психологија, књижевност, граматика, стилистика;
*Користи њихове методе првенствено: компарациjу, анализу, синтезу, логичног закључивања и
аналогије.
Значај реторике
*Свето писмо: “у почетку беше реч”
*Значај се огледа у:
1.Покретању саплеменика на лов, борбу( првобитна заједница)
2.Ширење религија( убеђивање масе)
3.Ширење политичких идеја
4.Развој демократије и слободе говора
5.Судско говорништво ( убедити у невиност или кривицу поротнике и судију)
6.Морално васпитање ( етичност говора)
7. Снага беседе:” Лепа реч и гвоздена врата отвара “, “Уби ме прејака реч”- покретач бројних
револуција и преврата
Злоупотреба реторике
*Демагогија- ласкање маси, завођење народа у циљу остваривања својих циљева,усмеравања у
погрешном правцу.
*Замагљивање истине, лажна пропаганда
*Пример: Адолф Хитлер
