Besednik



Šta je najvažnije u trojstvu besednik, beseda, auditorijum? – Skladno jedinstvo sva tri elementa



Besednik je taj koji treba da sačini besedu, analizira i pridobije auditorijum (PR, Internet, saradnici)
Kada stane na govornicu, besednik ostaje sam, sa svojim papirima ili bez njih – na kraju sve ipak zavisi
od sposobnosti besednika



Kada govornik nema ekipu koja bi za njega uradila prethodni posao, zaista sve zavisi od njega



Neophodno je da, pored talenta, poseduje niz fizičkih i duhovnih osobina
Priroda je obdari svakoga zbirom svih ovih vrlina – može se steći i usavršiti –

Demosten



Ciceron

: samo se pesnici rađaju, dok se govornici stvaraju

Talenat



Ima besednika sa urođenom sposobnošću da atraktivno govore i bez dodatnih znanja
Ima veoma uspešnih besednika koji su to postali radom i vežbanjem, nisu na početku mnogo obecavali
Mali je broj onih koji su baš antitalenti za besedništvo



Na kratke staze se teško postižu dobri rezultati jedino sa onima koji su veoma loše obrazovani i
nedovoljno inteligentni
Svako ko je prosečno obrazovan i inteligentan poseduje elementarni talenat za besedništvo



Učenjem i vežbom se nedostatak talenta može nadoknaditi



U tome se najviše razlikuju klasična retorika i public speaking

Ciceron

– vežba je dragocena za formiranje govornika, ali ne i dovoljna, ukoliko nedostaje prirodni

talenat – i sam je odstupio od tako tvrdog stava kroz izreku da se govornik stvara
Public speaking – manje formalan, daje veću slobodu besednicima, postavlja zahteve koje besednik
moze lakše i brže ostvariti
Klasična retorika – veći stepen nadarenosti i obrazovanja



Tolstoj

: talenat se ne sme zapustiti, jer i kada je najveći, gubi se u neradu

Fizičke osobine – stas i glas



Fizička lepota i simpatička spoljasnost predstavljaju privilegiju
Ne znači da onaj koga priroda nije usrećila spoljnim osobinama neće moći da ima uspeha kao govornik,
niti da osoba sa lepom spoljašnošću mora biti dobar besednik



Primer – Mirabo (Francuska revolucija, Marija Antoaneta)



Napoleon, Hitler – X lepota



Istaći ono sto je lepo, prikriti ono što nije



OBLAČENJE, FRIZURA, OČI, NAOČARE, OBRVE



Skoro svako ima problema sa sopstvenim glasom



Objektivne teškoće – šuškanje, kotrljajuće r, piskavost



Uzbuđenom govorniku se često promene boja i kvalitet glasa – počinje da krešti ili prelazi u falset



Danas nisu potrebne godine vežbanja sa šljunkom ispod jezika, dovoljan je odlazak kod logopeda



Sve su češći problemi koji su rezultat govornog nemara – lenjost usana, mrmljanje, gutanje slova



Mogućnosti da se ograničenja koriguju, a predispozicije usavršavaju, veće su nego kod izgleda



Napomene – čaša vode, X gazirana pića, pušenje ogrubljuje glas, vežbe disanja ojačavaju pluća



Lep glas je samo preduslov za uspešan govornički nastup, ne i uslov bez koga se ne može



Pored stasa i glasa, u fizičke osobine spadaju: gestovi, mimika, postacija

Duhovne osobine – ličnost besednika



Nikola Rot

– ličnost – izgled nekoga, kako se neko pokazuje i čini drugima



Koje su duhovne karakteristike najznačajnije za besednika?

Aristotel

– znanje, inteligencija, praktična mudrost

Antički pisci

– opreznost, obazrivost, čestitost, skromnost, pristojnost, dobronamernost

Nušić

– ugled, ubeđenje, veština skiciranja govora, znanje, vladanje sobom



Na prvom mestu su tri besedničke vrline: uverenost, samouverenost, sugestivnost

Uverenost i znanje



Gete

: ako beseda ne potiče iz duše, ona i pored sve svoje lepote, neće pobediti srce slušalaca



Čehov

: čovek je ono u šta veruje



Aristotel

– stari besednički trik – retorsko pitanje „Ko to ne zna“ i odgovor „To svi znaju“



Danas uverenost stvaraju jaki argumenti, a ne nečiji autoritet ili fraza



Uverenost se može i mora temeljiti na ličnom iskustvu i znanju



Govornik mora znati o temi o kojoj govori bar malo više od prosečnog slušaoca
U suprotnom se može desiti da bilo ko od prisutnih, dovikivanjem pitanja ili dobacivanjem, ostavi
besednika bez odgovora, posle čega će teško ponovo steći poverenje publike



Znanje nije samo opšta kultura i obrazovanost, već i konkretno poznavanje materije i problema o kome
besednik govori
Čovek najbolje govori o onome sa čime je dovoljno upoznat, što lično doživljava i oseća
Svako je rečit u svojoj stvari



Važan preduslov – dobra priprema govora

Samouverenost



Publika na prvi pogled prepoznaje besednika koji je siguran u sebe



Samopouzdanje se stiče suzbijanjem trebe, vežbom; zasniva se i na sadržini besede; otklanjanjem
spoljašnjih elemenata koji bi mogli predstavljati kompleks; kroz analizu auditorijuma (ne sme se
potceniti ni preceniti)



Ljuba Tadić

– kada je bio početnik, sebe je hrabrio tako što je zamišljao da umesto mnoštva glava u

publici posmarta njivu sa kupusom



Bernard Šo

(na pitanje kako je postao dobar govornik): na isti način na koji sam naučio i da se klizam –

uporno sam od sebe pravio budalu

Sugestivnost



Ima ljudi koji bez ikakve vežbe ubedljivo govore o svim temama; oni koji nisu takvi imaju šansu – vežba



Čak i najbolji sadržaj, ako je izgovoren bez emocija, osuđen je na propast



Ubedljivost može spontano da se pojavi kada je govornik uveren u ono o čemu govori, zbog ličnog
odnosa prema predmetu besede



Pored urođene i spontane sugestivnosti, moguće je razviti i stečenu



Sredstva za jačanje sugestivnosti:

Cezura

– podigne pažnju, izazove muk i uzbuđenje, poziva slušaoce na razmišljanje, podiže tenziju

Glasovne varijacije

– smenjivanje tihog i glasnog, ubrzanog i usporenog tempa

Gestikulacija i mimika

– ne smeju biti preterani, ali uvek veću štetu nanosi nepostojanje gestikulacije

Obrazovanje



Slušaoci, po pravilu, imaju dovoljno problema u svom životu, nije im potreban i govornik koji neće uneti
bar malo veselosti u svoj nastup



I o teškim temama se može govoriti sa određenom dozom duhovitosti, vedrine i optimizma



Ima ljudi čija je priroda takva da im osmeh zrači, ali ima i onih drugih – čuvena razlika između pesimiste
i optimiste (čaša)



Čerčil

: pesimista vidi teškoću u svakoj prilici, a optimista vidi priliku u svakoj teškoći



Više anegdota, šala, viceva, duhovitosti, osmeha na licu – neuporedivo povoljniji efekat na slušaoce



Ciceron

– među prvima uneo duhovitost u svoje besede

Trema



Svaki početnik u besedništvu će se prvo požaliti na nedostatak samopouzdanja



Crvenilo u licu, drhtanje glasa, znojenje dlanova, klecanje kolena, nedostatak daha, suva usta



Neki tremu definišu kao strah – nisu sinonimi
Trema – socijalne prirode, briga da se ne izgubi ugled, strah – psihološke, strah da se ne izgubi život



Glavni razlozi treme: briga za ugled, zbog mišljenja drugih o sebi, preveliko očekivanje od sebe, izražena
odgovornost, nedostatak vere u svoje kvalitete



Manifestacija treme – leptirići i bol u stomaku (zatezanje dijafragme, pritisak na pluća ubrzava disanje,
na srce ubrzava puls, nastaje crvenilo lica, znojenje)



Potrebno je razlikovati prenaglašenu od konstruktivne treme

Svi imaju tremu

– jaka trema parališe, a laka motiviše; pravu istinu o svojoj tremi zna samo besednik

Trema je korisna

– govornik bez imalo treme ne može preneti na publiku potrebno uzbuđenje,

iskrenost, uverljivost; leptiriće u stomaku ne treba ubiti, nego umiriti

Dobra priprema

otklanja tremu



Korisni saveti:

Relativizovanje značaja govorne situacije i njenih posledica

– pitanje: pa šta?

Mislite pozitivno

Cezura

– smiruje besednika, na publiku ostavlja utisak sigurnosti

Džoker ideje

– u svakom govoru postoji osnovna ideja na koju govornik ima pravo da se često vraća

Pogled u slušaoce

– malo iznad glave, simpatična lica

Uvežbanost besednika

– u društvu prijatelja, pred ogledalom

Talisman

– najbolji talisman je dobar koncept

Uverenost i samouverenost

– uspravite se, gledajte slušaoce u oči, počnite govoriti tako pouzdano kao

da vam je svaki od prisutnih dužan novac; dobar početak govora – jedan od najboljih terminatora treme

Veštačko smirivanje pomoću sedativa ili alkohola

– nije zabranjeno, mora se voditi računa o

individualnim reakcijama i količinama

10.

Vežbe disanja

11.

Adekvatno postiranje

– podrazumeva siguran, ugodan i čvrst besednički položaj

12.

Vizuelna pomagala

– power point prezentacije mogu otkloniti tremu jer su osnovne ideje na

slajdovima, opasnost – ubija sugestivnost

Beseda



Svaka beseda se sastoji iz dve osnovne komponente: sadržine i forme, tj. onoga „šta se govori“ i „kako
se govori“



Čemu treba dati prednost – sadržini (poruci) ili formi besede?
Odgovor se ne zasniva na dilemi ili...ili, već na stavu i...i



Govor i njegova osnovna ideja moraju biti jasni pre svega samom besedniku, ali i ako se saopštava
veoma važna sadržina ili izuzetno pametna misao, koja je savršeno jasna besedniku, ostaje bez efekta
ukoliko je način na koji se izgovori konfuzan



Zaključak – predmet govora podjednako važan kao i govornički stil



Za nastanak dobre besede – 4 elementa: ideja – kompozicija – stil – izlaganje

Izbor predmeta besede



Dobro odabrati predmet i osmisliti temu, znači voditi računa o prilici u kojoj se govori, sklonostima
govornika, vrsti skupa, karakteristikama slušalaca



Važno je da se predmet može jasno definisati – svesti na jednu jedinu misao
Ako je to nemoguće ostvariti zbog širine teme, potrebno je da nekoliko glavnih misli budu izvučene u
prvi plan – one se na kraju opet moraju svesti na jednu jasnu rečenicu



Osnovna misao besede mora biti, pre svega, jasna samom govorniku, mora se provlačiti kroz govor,
neće biti suvišno ako je govornik ponovi više puta



Često se dešava da govornik nema priliku da bira predmet govora
Ako besednik ne zna mnogo o predmetu, nije dovoljno ubeđen, nedostaju mu argumenti – nekad je
bolje uzdržati se od govora

Seneka

: ko ne zna ćutati, ne zna ni govoriti



Najvažnije je da tema proiziđe iz afiniteta samog besednika – interesovanja, iskustva, uspomena



Predmet mora biti prilagođen auditorijumu i prilici – posmrtnom govoru ne priliče anegdote



Govornik treba iskreno da veruje u ono što govori, ne koristi netačne podatke, ne obmanjuje slušaoce,
ima dovoljno dokaza, da se ne zasniva samo na pretpostavkama



Važna besednička vrlina – u što kraćem vremenu saopštiti najvažnije poruke

Mark Tven

: Ako od mene tražite da govorim jedan sat, to mogu da učinim već danas. Ako želite da

govorim nekoliko minuta, treba mi nekoliko nedelja za pripremu.



Zlatno pravilo za uspešnu besedu: ustani – da te svi vide, govori glasno – da te svi čuju, govori kratko –
da te svi zavole

Cilj besede



Važna stvar prilikom pripreme govora je da besednik tačno zna šta želi da postigne svojim obraćanjem
auditorijumu, šta je njegov glavni cilj



Cilj može biti obaveštenje, ubeđivanje i zabavljanje



Podelu prema cilju govora ne treba kruto shvatiti, jer razni činioci u govoru mogu i treba da se prepliću

Informativni

– zadatak besednika je da jasno saopšti slušaocima neke činjenice

Misli treba da iznosi logičnim redosledom, da nabroji osnovne elemente koje želi da slušaoci zapamte

Zabavni

– može se držati u krugu prijatelja, svečanim prilikama, ponekad i u ozbiljnim situacijama

Cilj – da razveseli i zabavi slušaoce, može biti i priprema za saopštavanje neke ozbiljnije poruke

3. Govor kojim se

ubeđuje

– govornik se obraća razumu slušaoca, pokušava da ih činjenicama, dokazima i

argumentima ubedi u prednosti uverenja za koje se sam zalaže
Cilj – da učvrsti određeno uverenje kod slušaoca ili da ih privoli da promene neki svoj stav

Priprema besede