1. POJAM I ULOGA REVIZIJE
Pojam
revizija potiče od latinske reči
revisio
- ponovno gledanje (
re
-ponovo,
visio
-
gledanje). Pojam revizija nije vezan samo za oblast privređivanja već se odnosi in a druge
oblasti. Tako imamo: reviziju u poslovanju, u sudstvu, u administraciji, u nauci, u
izdavaštvu…Nas zanima revizija u poslovanju tj. u određenom period. Revizija finansijskog
poslovanja može se odnositi na uže područje kao što su finansijski izveštaji u kom slučaju
govorimo o reviziji finansijskih izveštaja za određeni obračunski period. Ona je specifična po
tome što lice koje je izvodi mora imati posebne stručne i etičke kvalitete.
Revizija finansijskih izveštaja je proces prikupljanja dokaza (relevantnih i u dovoljnoj
količini) o poslovnim transakcijama i posledicama koje prouzrokuju i utvrđivanja saglasnosti
načina iskazivanja (stanja, vlasništva, načina vrednovanja i načina obelodanjivanja) sa
računovodstvenim standardima, kao i saopštavanja rezultata (u vidu revizijskog izveštaja)
zainteresivanim korisnicima.
Revizija ima
ulogu
da pomogne u kontroli vođenja ekonomskih aktivnosti i da obezbedi
veću sigurnost prilikom donošenja odluka od strane korisnika revizorskog izveštaja.Uloga
revizije se može posmatrati posebno kao: 1. društvena 2. ekonomska 3. psihološka 4.
politička.
1. društvena uloga revizije je verovatno najznačajnija uloga revizije. Odnosi se na
pružanje neophodne stabilnosti u društvenim odnosima kroz otklanjanje sumnji
koje pojedinci i organizacije mogu imati. Korist dakle imaju i pojedinci i društvo u celini.
Postojanje revizije pruža, iako joj to nije primarni cilj, širu društvenu sigurnost u pogledu
kvaliteta javno raspoloživih informacija.
2. ekonomska uloga revizije se zasniva na pretpostavci da revizija doprinosi efikasnosti
privrednog sistema i racionalnom donošenju odluka o alokaciji resursa, zato što se njome
smanjuje sumnja u finansijske informacije u izveštajima na osnovu kojih se donose odluke o
poslovanju. Zbog toga informavije moraju biti verifikovane jer odluke donešenena bazi
netačnih informacija mogu imati za posledicu, pa najmanje gubitak u poslovanju nekog
preduzeća.
3. revizija poboljšava psihološko stanje pojedinca kroz otklanjanje ili umanjenje sumnji
i neizvesnosti. Ona je pre svega usmerena na individue, ali i posredno na društvo jer
su posedinci deo društva. Revizija ima sposobnost da smanji zabrinutost pojedinca i
time pomogne u održavanju stabilnosti u njihovim ekonomskim i društvenim odnosima.
4. pod političkom ulogom revizije se podrazumeva delovanje revizora u pravcu
očuvanja statusa kvo uspostavljenih odnosa u društvu. Oni ističi da obavljajući svoj posao
profesionalno, rade za čitavo društvo, dok u suštini rade za sebe.
2. ODNOS REVIZIJE I RAČUNOVODSTVA
Računovodstvo finansijskih izveštaja Revizija
Računovodstvo podrazumeva: analizu, kvantifikaciju i evidentiranje događaja i
transakcija (knjigovodstvo); klasifikovanje i sumiranje podataka, vrednovanje bilansnih
pozicija kao i priprema finansijskih izveštaja prema MSFI (bilansiranje); inkorporiranje
revizorskog mišljenja u godišnji zaključak i prezentovanje kompletnog zaključka
zainteresovanim korisnicima.
Revizija podrazumeva: upoznavanje revizora sa poslovanjem klijenta i procenu rizika
revizije, određivanje materijalnosti u finansijskim izveštajima, prikupljanje i procenu dokaza,
procenu usklađenosti finansijskih izveštaja sa MSFI, izražavanje mišljenja o finansijskim
izveštajima u izveštaju, saopstavanje tog mišljenja upravi.
Analiza događaja i transakcija
Merenje i beleženje
Klasifikacija i sumiranje podataka
Razumna ocena o računvodstvenim
procenama
Priprema finansijskih izveštaja prema MSFI
Podela finansijskih izvestaja i izveštaja o
reviziji korisnicima
Razumevanje poslovanja i procena rizika
Određivanje materijalnosti u finansijskim
izveštajima
Prikupljanje i procena dokaza
Sticanje razumnog uverenja da su finansijski
izveštaji u skladu sa MSFI
Izražavanje nezavisnog mišljenja o finansijskim
izveštajima
Saopštenje nalaza menadžmentu i bordu
direktora
Tradicionalne revizorske aktivnosti vezane za reviziju finansijskih izveštaja, baziraju se
na primeni revizorskih standard. Poslednjih godina revizija pored davanja računovodstvenih
izveštaja pruža i druge usluge koje nisu decidirano obuhvaćene standardima:
a)
revizija za scecijalne svrhe
se od klasične revizije razlikuje po tome što umesto
usaglašenosti bilansnih pozicija sa računovodstvenim propisima proverava: - da li su
finansijski izveštaji sastavljni u skladu sa računovodstvenom osnovom koja se razlikuje od
Međunarodnih ili nacionalnih računovodstvenih standard; - određene račune, stavke računa
ili pozicije u finansijskim izveštajima; - usaglašenost sa odredbama ugovora; - finansijske
izveštaje u sažetoj formi.
b)
pregledi
su revizije finansijskih izveštaja na osnovu umenjenog obima dokaza.
Razlog je obično klijentova težnja za smanjenjem troškova revizije. Revizor nakon
obavljenog posla iznosi stav da li je naišao na bilo šta sto bi ga navelo na sumnju da
finansijski izveštaji nisu u svim materijalno značajnim aspektima u skladu sa utvrđenim
okvirom za finansijsko izveštavanje. Dakle, revizor može da pruži samo umereno uverenje, a
ne visoko.
c)
ostale usluge uveravanja
- osim finansijskih izveštaja nezavisnoj verifikaciju si
mogu podvrgnuti i druge informacije. Npr.: provera kreditne sposobnosti korisnika kredita.
Klijent nije korisnik kredita već banka.
d)
ugovoreni postupci
– revizor angažovan na tačno utvrđenim postupcima ne sprovodi
sve revizijske postupke is toga ne pruža nikakva uveravanja već samo iznosi činjenične
nalaze. Ovde se provera finansijskih izveštaja prepušta samim korisnicima. Npr., ugovorom
je dogovoreno da se zakupnina obračunava u određenom procentu od ostvarenih prihoda.
Tada zakupodavac angažuje revizora da proveri ostvarene prihode druge strane u ugovoru.
e)
kompilacije
(sastavljanje) finansijskih izveštaja - ovde revizor koristeći se
računovodstvenim a ne revizijskim znanjima treba da prikupi, klasifikuje i sumira finansijske
informacije i sastavi finansijski izveštaj. On ne daje nikakva uveravanja, ali samim svojim
potpisom on uliva poverenje korisnicima.
f)
nerevizijske usluge
- revizori pružaju i brojne nerevizijske usluge i na taj način
ostvaruju dodatne prihode kroz korišćenje sopstvenih znanja i iskustva koje stiču u pricesu
revizije. Tu spadaju: poreski konsalting, finansijski i računovodstveni konsalting,
restruktuiranje, podrška razvoju informacionih sistema, podrške menadžmentu i sl.
4. REVIZIJA KAO PROFESIJA
Da li je revizija profesija? Odgovor na to pitanje zahteva ispitivanje da li su ispunjeni
kriterijumi koji važe za svaku drugu profesju. U ove kriterjume spadaju:
1)
Znanje
revizora se stiče u okviru posebnih programa. Revizori stečeni fond znanja
moraju da proširuju kako se krug saznanja širi i na taj način održavaju i proširuju ličnu
kompetenciju. Pored toga, revizori su kao profesionalci dužni da stečena znanja bez rezerve
prenose na mlađe.
2) Zahtev za
potvrđivanjem u profesiji
podrazumeva da poznavalac teoretskog
područja revizije može za sebe da kaže da je revizor tek kada ovlada širokim spektrom
znanja, kada se kontinuirano usavršava, kada krene sa prektičnim radom.
3)
Rad od javnog interesa
- za revizorov rad se interesuju klijenti, akcionari, potrošači,
poverioci i drugi korisnici verifikovanog računovodstvenog izveštaja.
4)
Pravila pristupa profesiji
- da bi pojedinac postao član profesije, on mora da
ispunjava minimalne standarde obrazovanja, iskustva i profesionalne etičnosti koje
profesionalna organizacija propisuje.
5)
Javno poverenje
revizori stiču i održavju svojim radom. Bez poverenja javnosti u
izveštaj revizije, funkcija revizije bila bi beskorisna.
Postoji i nešto što profesiju čini nezahvalnom. To su konfliktne situacije i teškoće
vezane za:
- očuvanje nezavisnosti revizora u odnosu na menadžere, akcionare i državu;
- doslednu primenu računovodstvenih i revizorskih standarda, kao i zakonskih propisa;
- mogući konflikt između revizora i menadžera usled greške prilikom obelodanjivanja;
- pokšaje menadžmenta da prikriju vlastite slabosti, greške i prevare;
- sporove sa klijentima.
5. REVIZIJA KAO VEŠTINA
Veštinom se smatra natprosečna sposobnost u obavljanju nečega što svako lice nemože
da obavi. Uspeh u reviziji podrazumeva, posedovanje odgovarajuće
veštine
koje mu
omogućavaju izvršenje revizije. Dakle, kada govorimo o reviziji kao veštini mislimo na skup
veština ili sposobnosti revizora u izvođenju procesa ravizije.
Veština rvizije ogleda se u primeni znanja stečenog kroz teorijsku obuku, stalnog
nadograđivanja znanja i prakse. Teorijska obuka obuhvata formalno obrazovanje, kursevi,
ispiti za licenciranje. Neformalnostečena znanja stiču se permanentnim praćenjem propisa.
Praktično iskustvo se stiče dugogodišnjim radom.
