Osnove Ekonomije, Finansija i Računovodstva
SEMINARSKI RAD
Finansijska kontrola i revizija
Predmetni nastavnik:
Student:
Milko Cupara
Milan Savić 03/06
Datum predaje:
01.Februar. 2008
Finansijska kontrola i revizija
Milan Savi
ć
03/06
2/16
Uvod
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih
odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva. Sistem internog nadzora koji uključuje sve
mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i
obezbeñuje pouzdanost informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve
delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog
perioda kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano
interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne
konkurencije, povećane konkurencije i erozije poslovnog morala.
Finansijska kontrola i revizija
Milan Savi
ć
03/06
4/16
Može se vršiti na poziv subjekta od strane stručnih institucija, zavoda i slično, a u cilju
utvrñivanja odreñenih nedostataka, propusta, kao i davanja predloga za njihovo otklanjanje.
Može se vršiti i na osnovu naloga odgovarajućeg eksternog, kontrolnog organa koji je za to
ovlašćen zakonskim propisima. Za razliku od interne, u načelu ne pokriva celokupni poslovni
proces i nema isključivo karakter tekuće kontrole. Ona je prevashodno stručna jer je obavljaju
kadrovi koji poseduju šire stručno znanje i to na osnovu dokumenata i drugih odgovarajućih
informacija, pa stoga pretežno ima karakter dokumentarne kontrole, kao i revizija od koje se
razlikuje u pogledu ciljeva i intenziteta. Ona ima i formalni karakter jer prvenstveno ispituje da
li su se privredni subjekti pridržavali odgovarajućih zakonskih propisa u svom
poslovanju.Internu kontolu vrše lica zaposlena u privrednim subjektima ili njihovi
specijalizovani organi, dok eksternu obavljaju razne inspekcijske službe, kreditori (pre svega
poslovne banke) i drugi državni organi. Kontrola koju je ranije sprovodila SDK nad finansijskim
stanjem i rezultatima poslovanja preduzeća iskazanim u godišnjim obračunima, imala je
primarni zadatak da zaštiti društvenu svojinu, ali je bila samo formalnog karaktera jer se
ispitivalo samo da li se preduzeće u svom radu pridržavalo zakona i propisa, a ne da li su
rezultati poslovanja realni i korektno prezentovani. Inspekcijske službe imaju parcijalnu
kontrolnu funkciju pošto one kontrolišu samo ona područja koja spadaju u njihovu ingerenciju.
Inspekcije mogu biti: tržišna, devizna, sanitarna, grañevinska, komunalna, veterinarska,
prihoda, rada i dr. Kontrolna funkcija poslovne banke kao davaoca kredita je prvenstveno
usmerena na ispitivanje kreditne sposobnosti i kontrolu namenskog korišćenja kredita od
strane komitenta.
Revizija
Reč revizija vuče poreklo od latinskog glagola koji znači "
ponovo videti
". Zbog toga se ona
obično i odreñuje kao funkcija provere poslovanja jer predstavlja naknadno proveravanje
obavljenih poslovnih dogañaja koje se vrši na osnovu postojećih dokumenata. Ima uglavnom
kolektivni karakter, za razliku od kontrole. Kontrola i revizija se meñusobno dopunjuju da bi se
ostvario cilj adekvatnog nadzora nad poslovanjem privrednog subjekta. Uspeh revizije u velikoj
meri zavisi od postojanja i funkcionisanja mehanizma kontrole. Neki autori nazivaju reviziju
čak i "naknadna kontrola" ili "kontrola kontrole". Revizija se u Zakonu o računovodstvu i
reviziji definiše kao "ispitivanje računovodstvenih iskaza radi davanja mišljenja o tome da li oni
objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultate poslovanja
pravnog lica". Lice koje sprovodi reviziju i odgovara za njegovu istinitost i objektivnost, naziva
se revizor. Revizija se obavlja u skladu s Zakonom o računovodstvu i reviziji, Meñunarodnim
standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovoñe.
Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su
finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS.Revizija se obavlja na
osnovu ugovora koji se zaključuje u pismenoj formi. Preduzeće za reviziju šalje pismo o
angažovanju svom klijentu pre početka revizije, u kome ga informiše o ciljevima, prirodi i
obimu posla koji treba da se obavi. Obaveze revizora su: da izradi izveštaj o reviziji, da
mišljenje o istinitosti i objektivnosti iskaza, obavesti upravu preduzeća o svim utvrñenim
slabostima i da predloge za njihovo prevazilaženje, naglasi sve specijalne zahteve i drugo.
Obaveze klijenta su:
da sastavi računovodstvene iskaze u skladu sa zakonima, da se stara o
voñenju adekvatnih računovodstvenih evidencija, da učini dostupnim sve evidencije i
odgovarajuće podatke revizoru.Kao i u slučaju kontrole, podela revizije se može izvršiti prema
različitim kriterijumima: predmetu revizije, intenzitetu, periodu za koji se vrši, raspoloživom
vremenu i drugo. Meñutim, u savremenoj stručnoj literaturi osnovna podela se vrši prema
organima revizije - na internu i eksternu reviziju.Karakter rada internog i eksternog revizora se
u mnogome razlikuju ali imaju iste ciljeve - da ocene i podnesu izveštaj o finansijskim iskazima
i pouzdanosti njihovih podataka, da utvrde tačnost i integralnost knjigovodstvene evidencije.
Interna revizija
je ona revizija koju obavljaju lica zaposlena u privrednom subjektu koje je
objekt revizije. Najčešće se organizuje kao posebna funkcija u okviru preduzeća, kao odelenje
pod neposrednim rukovodstvom generalnog direktora (predsednika kompanije). Ona u većini
zemalja, kao i u našoj, nije propisana zakonom, pa njeno osnivanje zavisi od potrebe i odluka
Finansijska kontrola i revizija
Milan Savi
ć
03/06
5/16
odgovarajućih organa upravljanja što je u direktnoj zavisnosti sa veličinom i složenošću
preduzeća, odnosno njenom decentralizacijom.
Eksterna revizija
Pod eksternom revizijom se podrazumeva ona revizija koju obavljaju
spoljni organi, tj. lica koja nisu zaposlena u preduzeću gde se vrši revizija. Njen nastanak, kao
oblika nadzora nad poslovanjem, je bio uslovljen razvojem privrede koji je doveo do stvaranja
krupnih preduzeća koja nisu mogla samostalno da kontrolišu sva zbivanja u okviru svoje
delatnosti. Ona su prvo stvorila unutrašnju kontrolu koja je obezbeñivala stalan pravilan tok
poslovanja u preduzeću, a zatim uvela i eksterne organe koji su povremeno proveravali da li te
kontrole rade u skladu sa postavljenim ciljevima.
Glavni razlozi za nastanak ove revizije su:
1)
stvaranje korporativnih oblika preduzeća, koji su nastali od kapitala mnogobrojnih
investitora (akcionara) i koji često kontrolišu velike ekonomske resurse širom sveta.
2)
mnogobrojni pojedinci su poveravali svoje ušteñevine korporacijama (kupovinom akcija), a
bio im je potreban uvid u korišćenje investiranog kapitala i očekivani prinos.
3)
ostvareni značajan prihod od poreza na profit korporacija je za državu značio veliki fiskalni
prihod, a rešavao se i problem nezaposlenosti, kontrola inflacije i uravnoteživanje platnog
bilansa.Svi ovi razlozi su uslovili da se u prvi plan istakne pitanje kako dobiti jemstvo da su
iskazani podaci u finansijskim izveštajima realni i korektno prezentirani, na šta je odgovor dat
u reviziji izvršenoj od strane nezavisnih javnih računoispitivača.
Standardi
Pošto revizorski izveštaji predstavljaju završni čin u radu eksternih revizora, njihova vrednost
ne zavisi samo od toga da li su prilikom njihovog sastavljanja poštovani odreñeni zahtevi, već i
da li je ispitivanje, na osnovu koga se sastavljaju, izvršeno u skladu sa standardima revizije.
Postoje jugoslovenski standardi, a standardi koje je izdao Komitet za reviziju (AICPA)
prihvaćeni su kao meñunarodni.
Prema njima standardi mogu biti:
a) Opšti standardi
zasnovani su na nezavisnosti i nepristrasnosti revizora u pogledu stavova
o predmetima revizije, revizorskoj stručnosti (ovlašćenosti), profesionalnoj etici i pružanju
dužne profesionalne pažnje, što treba da isključi svaku nemarnost ili materijalni propust
revizora.
b) Standardi koji se odnose na obavljanje rada
podrazumevaju adekvatan plan rada,
detaljno proučavanje i ocena interne kontrole i pribavljanje kompetentnih dokaza putem
inspekcije, posmatranja i raspitivanja.
c) Standardi koji se odnose na izveštavanje
podrazumevaju da su izveštaji sačinjeni
prema standardnim principima (i proveru da li su oni konzistentno primenjeni), prihvatiti
obrazloženja iz finansijskih izveštaja, ako se slažu sa revizorskim nalazima, i uneti u izveštaj
mišljenje o finansijskim izveštajima ili tvrdnju da se mišljenje ne može izraziti (razlozi moraju
da se iznesu u tom slučaju).Standardi treba da omoguće što bolje poslovanje revizorskih kuća,
kao i preduzeća u kojima vrše reviziju - poboljšanjem efikasnosti poslovanja i smanjenjem
troškova, većom ažurnošću i drugo. Meñunarodni standardi su posebno značajni, jer bi njihova
primena omogućila uporeñivanje izveštaja iz naše zemlje sa izveštajima iz inostranstva i lakšu
meñunarodnu
komunikaciju.
Njihova
primena
omogućava
postizanje
i
održavanje
jednoobraznog visokog kvaliteta revizorskog rada kroz njihovu praktičnu i teorijsku obučenost,
da reviziju mogu obavljati sa pažnjom i profesionalnim rasuñivanjem.
Korisnici izveštaja
U uslovima tržišne privrede raste značaj revizije i ona dobija svoj pun smisao. Ukoliko se
obezbedi da izveštaji revizije budu javno dostupni, za njih su zainteresovani: deoničari
(vlasnici), kreditori preduzeća, poslovni partneri, zaposleni i berze.Revizori potvrñuju da su
