1
ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
DIPLOMSKI RAD
TEMA:
Mentor: Student:
Prof. Dr Slavko Vukša
Beograd, septenbar 2017.
4
1. POJAM I VRSTE REVIZIJE
Izraz revizija potiče iz latinskog jezika, od reči “Revusum” i znači pregledan (naknadno, radi
ispitivanja i prosuđivanja).
Pod engleskim značenjem te reči (Auditing - pregled, ispitivanje) podrazumeva se pregled i
ispitivanje finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga, koje vrše nezavisni računovodstveni
stručnjaci - revizori.Oni proveravaju da lu su finansijski izveštaji objektivni id a li su
sastavljeni u sladu sa važećim zakonskim propisima i opšteprihvaćenim računovodstvenim
standardima.Revizija se može definisati i kao “sistemataski proces objektivnog pribavljanja i
vrednovanja dokaza, u odnosu na tvrdnje o ekonomskim postupcima i događajima, kako bi se
utvrdio stepen usklađenosti tih tvrdnji i uspostavljenih kriterijuma i dostavljanje tih rezultata
zainteresovanim korisnicima”.
Sasatavni delovi ove definicije su:
sistemataski proces - revizija predstavlja aktivnost, koja ima logičan niz
postupaka,
objektivnost - upućuje na nepristrasnu osobu, koja pribavlja informaciju i to
kvalitetnu informaciju,
pribavljanje i vrednovanje dokaza - odnosi se na ispitivanje činjenica, na
kojima počivaju tvrdnje,
opis predmeta koji s erevidira - predstvlja predlog, koji se može prihvatiti ili
osporiti,
stepen usklađenosti sa uspostavljenim kriterijumima - ukazuje na usklađenost
navoda sa rašunovodstvenim stranama,
dostavljanje rezultata - rezultate revizije treba dostaviti zainteresovanim
stranama, u pisanoj ili usmenoj formi.
Pored ove, kao vrlo uspešna u stručnoj literature često se pominje i definicija engleskog
autora Toma Lija koja glasi:
“U najširem smislu reči revizija je sredstvo pomoću koga se jedno lice uverava od strane
drugog lica u kvalitet, stanje ili status nekog predmetnog pitanja koje je ovo drugo lice
ispitivalo.Potreba za revizijom nastaje zbog toga što je prvopomenuto lice u nedoumici ili
sumnji u kvaliet, stanje ili status relevantnog pitanja, a lično nije u stanju da ukloni tu sumnju
ili nedoumice.”
“Posmatrano sa gledišta analize poslovanja preduzeća, revizija se odnosi na ispitivanje
računovodstvenih iskaza i informacija, koje su zasnovanje na tim iskazima, odnosno na
ispitivanje tačnosti, pouzdanosti i objektivnosti računovodstvenih podataka zasnovanih na tim
podacima”.
Prema tome, revizija je naknadni uvid, kontrola i preispitivanje rada knjigovodstva jednog
preduzeća, odnosno, naknadna procena stanja i poslovanja preduzeća i otkrivanje i otklanjanje
nepravilnosti i zloupotreba u poslovanju preduzeća.
Prema Zakonu o reviziji računovdstvenih izveštaja “revizija računovodstvenih izveštaja je
ispitivanje računovodstvenih iskaza, radi davanja mišljenja o tome da li oni objektivno i
istinito pokazuju stanje imovine, kapitala i obaveza, kao i rezultate poslovanja pravnog lica, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i računovodsvenim standardima”
5
Nastank i razvoj modernog računovodstva i revizije vezan je za industrijsku revoluciju i
nastanak akcionarskih (deoničkih) društava.Vlasnici kapitala, akcionari (deoničari) nisu bili
prisutni u preduzeću, već su preduzećem upravljali profesionalni upravljači - menadžeri.To je
dovelo do razdvajanja funkcije vlasništva od funkcije upravljanja.
menadžeri su služili akcionarima (deoničarima) kao zastupnici-principali, koji su obavljali
poslove za njihov račun.
Zastupnički odnos koji postoji između vlasnika i menadžera dovodi do sukoba interesa, koji je
rezultat razlike u njihovoj obaveštenosti (informisanosti).Menadžeri raspolažu sa više
informacija o poslovanju preduzeća od vlasnika, koji nisu prisutni u preduzeću.Kao obe strane
nastoje da maksimiziraju svoje interese, sa pravom se može pretpostaviti da menadžeri neće
delovati u najboljem interesu vlasnika, jer će sredstva , koja su u vlasništvu preduzeća, trođiti
za vlastite potrebe.Da bi se zaštitio od negativnih posledica rada menadžera po svoje interese,
vlasnik može uneti u ugovor o zastupanju sa menadžerom odredbu o nadzoru njegovog
rada.U ugovor se unosi klauzula, da menadžer povremeno podnosi izveštaje o tome kako je
upravljao preduzećem.Ti izveštaji su zasnovani na određenim dogovorenim
računovodstvenim standardima.Kako vlasnik preduzeća nije prisutan u preduzeću, menadžer
može manipulisati izveštajima radi vlastite koristi.Imajući ovu činjenicu u vidu, sasvim je
jasno zašto je potreba nadzora rada menadžera sve veća.
Uloga revizora je da utvrdi jesu li izveštaji koje je sastavio menadžer u skladu sa odredbama
ugovora.Ista razmišljanja i o upravi preduzeća i o menadžerima imaju i zajmodavci, koji treba
da posude finansijska sredstva preduzeću.
Oni treba da spreče upravu preduzeća da posuđena sredstva ne troše za svoje vlasite potrebe.
Mogući način spečavanje zloupotrebe je da se u ugovor o zajmu unesu restriktivne odredbe,
kojih se uprava preduzeća mora pridržavati.
U poslednjoj dekadi XX veka, desile su se značjne promene u načinu obavljanja revizije
finansijskih izveštaja.
Velike revizorske kuće razvile su nove postupke revizije, koje se zasnivaju na budućim
poslovnim rizicima njihovih klijenata.U tu svrhu uložena su velika sredstva u tehnologiju i
sticanje novih znanja, koja revizorima omogućavaju da prošire obim i karakter usluga koje
oni pružaju svojim klijentima.
Ključne promene koje su se desile u tom periodu, a koje su imale veliki uticaj na
računovodstvenu profesiju, ogledaju se u sledećem:
Revizorska profesija je razvila nove pristupe procesu revizije, koji se u mnogo
većoj meri oslanjaju na klijente i poslovno okruženje, u kome oni obavljaju svoje
aktivnosti.Ti procesi se baziraju na poslovnim rizicima sa kojima se suočavaju klijenti
i putem kojih klijenti upravljaju i kontrolišu te razlike;
Razne interesne grupe (stejkholderi) insistiraju na zahtevima da revizori
preuzmu mnogo veću odgovornost za otkrivanje i izveštavanje o nezakonitim
radnjama.Nedavni događaji u vezi sa bankrostvom niza kompanija (Enron, Voldcom,
Adelphia, Parmalat) pojačali su i osnažili to insistiranje;
Revizori su proširili lepezu usluga koje nude svojim klijentima, kao što su
uveravanja u pouzdanost informacija, bezbednost sistema elektronske trgovine i rzne
druge usluge.
7
1.2. Ciljevi revizije
O ciljevima revizije postoji nekoliko mišljenja:
“Opšti cilj revizije je izražavanje mišljena o tome da li su finansijski izveštaji prezentoirani na
fer način.Oni su batirani na izjavama uprave koje se daju u vidu cifarskih podloga u
finansijskom izveštaju ili dodatno kao poseban akt, “ ili opšti cilj revizije finansijskih
izveštaja jeste izražavanje mišljenja o tome da li su finansijski izveštaji klijenta po svim
materoijalno značajnim aspektima pravilno prezentirani, odnosno sačinjeni u skladu sa
definisanim okvirom za finansijsko izveštavanje.Da bi se taj cilj ostvario, u procesu revizije
treba definisati brojne posebne ciljeve revizije za svaku stavku u finansijskim izveštajima.Ti
posebni ciljevi revizije su izvedeni iz tvrdnji menadžmenta, koji su sastavnid eo finansijskih
izveštaja”.
Odnosno, “nezavisna revizija ima za cilj pružanje javne zaštite investitorima, vlasnicima
kapitala svih oblika vlasništva, vlasnicima kacija, deponentima sredstava, kao banaka i drugih
finansijskih organizacija, štedišama i svakom lojalnom gradjaninu, od eventualnih
finansijskih i drugih prevara, povraćaj poverenja u finansijske institucije i uspostavljanje
normalnog finansiranja ukupnog finansijskog sektora zemlje”.
Značaj nezavisne revizije naročito je izražen u sadašnjoj situaciji, kada dolazi do razdvajanja
finansija vlasnika kapitala od funkije menadžmenta, kome se poverava profesionalno
upravljanje kapitalom vlasnika.
U prethodnom ekonomskom sistemu, menadžeri preduzeća, banaka i drugih institucija, nisu
bili naviklji da podnesu objekitvne i tačne finansijske izveštaje.Poseban otpor pružaju
nezavisnoj reviziji, koja treba da proveri njihovo ranije poslovanje i donete odluke.menadžeri
nareado pristaju da neko proverava njihovo poslovanje i ostvarene rezultate, kao i načine na
koje su koristili sredstva, koja sui m vlasnici poverili.To proističe iz straha da im vlasnici
kapitala neće poveriti novi menadžment.Zato su skloni raznim “akrobacijama” prilikom
sastavljanja i prezentiranja svojih finansijskih izveštaja, pred ponovni izbor na rukovodeće
mesto u preduzeču.
Zbog netačnosti i neobjektivnosti koje menadžment prikazuje u finansijskim izveštajima,
inters vlasnika kapitala su ozbiljno ugroženi.
1.3. Principi revizije
“Pod principima revizije podrazumevaju se pravila koajrevizori moraju ispoštovati prilikom
obavljanja revizije.Kao principi revizije obično se navode”:
1. Principi zakonitosti,
2. Principi dokumntovanosti,
3. Principi uobičajene dobre poslove prakse,
4. Principi nezavisnosti,
5. Principi jasnosti.
1. Principi zakonitosti zahteva od revizora da se prilikom obavljanja revizije pridržava
zakonskih propisa.Shodno ovom principu, računovodstveni iskazi i informacije moraju biti
bazirani na zakonu i drugim propisima, koji su doneti na osnovu zakona i internih akata
preduzeća, u kome se vrši revizija.Osim toga, revizori, se u svo radu moraju pridržavati
