Увод
У савременом пословном окружењу, веома је битно познавање феномена
независне ревизије, без које нема ни ефикасних финансијских тржишта на одређеном
економском простору. Ово је посебно значајно у условима глобализације економских,
финансијских и привредних токова, као и у условима снажне хармонизације, односно
уједначавања рачуноводствене и ревизорске праксе на најширем – светском плану.
Није претерано ако кажемо да се модерно друштво никада не би развило у тој мери, без
незаменљиве улоге ревизора и рачунивођа, као ,,анђела чувара’’ квалитета
финансијског извештавања. Наиме, од најстаријих цивилизација па све до данас, улога
рачуновођа је била да се заштити интегритет финансијског система. Они су то могли да
чине јер су били високо обучени и професионалци са обимним знањем. Отуда, без
њихове улоге је незамислива ефикасност тржишта капитала.
Рачуноводство је старо скоро исто колико и цивилизација. Још од најстаријих
времена, људи су обављали одређене сврсисходне пословне активности и водили
пословне евиденције о њима. Сврха вођења пословних евиденција била је у полагању
рачуна држави за плаћање пореза. Ревзија (реч
“ревизија”
вуче корене од глагола
“ревидере”
, што у дословном преводу с латинског језика значи
"поново видети")
је
веома блиско повезана са рачуноводством и има дугу предисторију. Антрополози су
пронашли записе ревизорских активности који се временски могу лоцирати још у време
старог Вавилона – око 3000 година пре наше ере. Ревизија се, такође, обављала и у
древној Кини, Грчкој. У енглеском језику се користи се термин “аудитор” (ревизор)
односно“аудитинг” (ревизија). Ове речи вуку корене од глагола
“аудире
”, што на
латинском језику значи чути или слушати. Према томе ревизија се дефинише као
систематичан процес објективног прибављања и оцене доказа који се односе на тврдње
о економским активностима и догађајима у циљу утврђивања степена повезаности
између тих тврдњи и унапред утврђених критеријума, као и обавештавање
заинтересованих корисника о резулатима те провере.
1
Ревизија има за циљ да:
Повећа кредибилитет финансијских информација које презентира менаџмент у
својим годишњим извештајима;
Пружи саветодавне и консултантске одлуке менаџменту;
Повећа одговорност ревизора за откривање незаконитих радњи и извештавање о
основаној сумњи у наставак пословања клијента;
Пружи помоћ за увођење одговорног корпоративног управљања;
Извештава регулаторне органе о незаконитим радњама које су откривене у
процесу ревизије и о сумњи у солвентност клијената ревизије.
Према томе, ревизија се састоји од 4 фазе:
1. Прихватање клијента
2. Планирање
3. Испитивање и извештавање и
4. Процена и извештавање.
У овом раду ће бити објашњена последња фаза ревизије.
Циљеви и поступци
1
Душан С. Милојевић, Финансијска ревизија и контрола, Београдска Пословна Школа, Београд 2011.,
страна 26.
Поступци завршне ревизије обухватају: преглед евиденције и документације;
посматрање пописа и примена поступака које изводи правно лице; прибављање
потребних информација од трећих лица (потврда салда од купаца, добављача,
кредитора); понављање поступака које је обавило правно лице. Да би се скратило време
потребно за ревизију, могуће је определити се само за вршење ревизије годишњег
рачуна (тј. само за завршну ревизију) и тада се ослања само на проширене поступке
испитивања ваљаности - ниво тестова се повећава јер се не располаже информацијама
које су интерне контроле утврдиле. Одлука о овоме се доноси на основу прелиминарног
упознавања са пословањем предузећа, бројем трансакција, бројем запослених и
организацијом рачуноводства.
Циљ завршне фазе ревизије је довршити процес ревизије и издати мишљење.
Поступци које је потребно извести су:
Извршити свеукупна испитивања;
Утврдити накнадне догађаје;
Прегледати финансијске извештаје и материјал из извештаја;
Извести закључне поступке
Припремити питања за партнере;
Доставити извештај управном одбору и
Израдити извештај о ревизији.
Свеукупна испитивања
Ревизор овај процес почиње контролом рада који је обавио нижи рачуновођа под
контролом овлашћеног рачуновође. Посао који је обавио виши рачуновођа бива
ревидиран од стране менаџера и партнера задуженог за ревизију. Ревизорске фирме
које имају више филијала пракса је да ревизорски тимови који обављају општу анализу
ангажмана обилазе поједине канцеларије и врше анализу одабраних ангажмана ради
давања оцене обављеном послу.
Пре потписивања обављене ревизије, овлашћени рачуновођа се мора уверити да
су ревизорски поступци исправно изведени, да су задовољени циљеви ревизије, да је
све урађено у скаладу са Међународним стандардима ревизије и да радна
документација одражава закључке који подупиру мишљење ревизора. Питања која у
склопу ове анализе постављају менаџер и партнер, често се односе и на радну
документацију већ обављеног посла и тражи се да се укључе и опширнија
документација и објашњења, као нпр. зашто одређени поступци нису били изведени.
Опште испитивање обично обухвата и попуњавање листа провера, које фирма користи
да би осигурала потпуност и комплетност обављеног посла.
Опште испитивање укључује и добијање писма доказа о судским парницама,
потраживања и писма управе којима се потврђује њена одговорност за финансијске
извештаје и остале изјаве које је дала ревизору. Укључује се и опште испитивање
потенцијалних и преузетих обавеза, као и повезаних страна. Такође, укључује се и
добијање писма управе и писма правника. Потенцијалне обавезе могу утицати на
1
Ревизор у својој документацији може документовати доказе везане за изјаве
управе резимирајући усмене разговоре са управом или добијањем писане изјаве од
управе. Када су усмене изјаве управе поткрепљене писаним изјавама, тада је
умањена могућност од неспоразума између ревизора и управе.
Писане изјаве могу бити у форми писма које управа доставља ревизору или у
форми писма које ревизор доставља управи, у коме наводи своје разумевање изјаве
управе које управа уредно потврђује.
Уобичајена питања која садржи писмо управе су:
1. Потврда управе да је она одоворна за фер презентацију финансијских извештаја;
2. Расположивост свих финансијских евиденција и за њих везаних података;
3. информације везане за трансакције повезаних страна;
4. планови или намере које могу утицати на књиговодствену вредност или
класификацију средстава;
5. објављивање компензованих салдаи других аранжмана који укључују
ограничења готовинских салда.
Писмо управе у коме она потврђује одговорност за финансијске извештаје треба да
буде адресирано на ревизора или, у годишњем извештају, на акционаре и треба да
садржи информације које је захтевао ревизор и треба да има исти датум као и извештај
ревизора о финансијским извештајима и мора да буде потписано од стране чланова
управе који су најодговорнији за предузеће и његово финансијско пословање, обично
су то извршни службеник или финансијски директор.
Уколико управа одбије да да изјаве које ревизор тражи и сматра неопходним, о
МСР, то ће се сматрати ограничењем ревизије. Ограничење је и када је управа дала
изјаву усмено, али одбија да је потврди писмено. Када дође до ограничења ревизор
треба да да негативно мишљење или да одбије да да мишљење.
Потенцијалне и уговорене обавезе
У овој фази се врши упоређивање уговорених и потенцијалних обавеза које су
идентификовали у текућој години са онима из претходнох година, да би се уверили да
су оне исправно и коректно објављене у финансијским извештајима.
Уговорене обавезе су за клијента обавезе које су утемељене на уговору у вези са
извршењем неке будуће трансакције под јасно дефинисаним условима. Корисници
финансијских изештаја су заинтересовани за уговорене обавезе клијента због тога што
оне утичу на будући биланс новчаних токова и то обавезује клијента да их изврши под
уговореним условима без обзира на будуће услове привређивања. Ово је уједно и
разлог због чега је клијент дужан да објави документацију везану за обавезе.
Да би утврдили да постоји потенцијална обавеза, трбају да се испуне три услова:
постоји потенијално будуће плаћање трћој страни или потенцијално будуће
обезвређивање средстава;
не може се тачно одредити износ плаћања или степен обезвређивања средстава;
исход ће бити решен неким будућим догађајем.
Потенцијалне обавезе које интересују ревизора су: нерешене парнице због
повреде права на патент, обавезе проистекла из производње или других радњи,
гаранције за обавезе других, гаранције дате за производе, спорови везани за плаћање
пореза на добит и есконтоване примљене менице.
Све значајне преузете обавезе се уобичајено описују или заједно, у посбној
фусноти или комбиновано у фусноти која се односи на преузете обавезе.
3
