Revizijski odbor kao interni mehanizam

Sadržaj

Uvod………………………………………………………………………………………………3

1.Korporativno upravljanje……………………………………………………………………..4

1.1

Modeli

Korporativnog

Upravljanja………………………….……………………..5

1.2

Mehanizmi

korporativnog

upravljanja…………………………………………….6

2. Interna revizija……………………………………………………………….………………..7

2.1

Elementi

sistema

internih

kontrola……………………………………..…………..8

2.2

Znacaj

Interne

revizije……………………………………………………...……….9

2.3

Vrste

poslova

interne

revizije……………………………………………….……..10
3. Revizijski odbor………………………………………………………………………...……

3.1 Prednosti i nedostaci delovanja revizijskog odbora…………………………...…12

3.2 Odgovornost i zadaci revizijskog odbora………………………………………....12

3.3 Funkcionisanje Odbora za reviziju………………………………………………..13

Zaklju

čak………………………………………………………………………………………..14

Literatura………………………………………………………………………………………..15

UVOD

Od nastanka korporativnih preduzeća postavljalo se pitanje kako da vlasnici kontrolišu one koji

upravljaju. U tu svrhu razvijeni su različiti modeli korporativnog upravljanja, prema

karakteristikama privrednog okruženja (anglosaksonski, nemački, japanski, evropski), međutim,

nema čvršćih empirijskih dokaza da je neki od tih modela superioran u odnosu na druge. Pre se

može reći da uspešna primena određenog modela najviše zavisi od njegove adaptabilnosti na

promene u okruženju. Praksa u razvijenim zemljama ukazuje na stalno adaptiranje klasičnih

modela prema novim zahtevima, pa tako, na primer, anglosaksonski model dobija pojedine

karakteristike nemačkog modela i obrnuto. Slično se događa I sa ostalim modelima. Za sve

modele korporativnog upravljanja karakteristično je postojanje nekoliko tela koja imaju važne

uloge. To je prvo skupština akcionara, a zatim nadzorni odbor i upravni odbor, čije članove bira

skupština. Međutim, veliki značaj imaju i odbori ili komisije formirani od strane upravnog

odbora, kao i generalni direktor koga ovaj odbor imenuje. Iako su se, kao posledica finansijske

krize, javili novi zahtevi za jačanje efektivnosti korporativnog upravljanja, koji se odnose na sv

učesnike u ovom procesu, u nastavku će biti reči samo o odboru za reviziju. Najpre o

savremenom shvatanju njegove uloge i o načinu konstituisanja i funkcionisanja, a posle nešto

detaljnije i o nadležnostima koje su, u poslednje vreme, predmet posebne pažnje i preispitivanja

od strane subjekata zainteresovanih za poslovanje preduzeća (regulatori, investitori,

kreditori i dr.).

Predmet istraživanja ovog seminarskog rada je revizijski odbor kao interni

mehanizam korporativnog upravljanja. Cilj seminarskog rada je objasniti relevantne značajke

korporativnog upravljanja i revizijskog odbora kao internog mehanizma korporativnog

upravljanja.

takođe korisan za sve interesne strane u dugom roku. Rukovodstvo preduzeća
preuzima ulogu poverenika za sve ostale

1.1 Modeli Korporativnog Uravljanja

Struktura korporativnog upravljanja u jednoj zemlji, ima izvesne karakteristike ili
sastavne elemente, koji ga razlikuju od strukture korporativnog upravljanja u drugim
zemljama. Do danas, su identifikovana tri modela korporativnog upravljanja u
razvijenim tržištima kapitala. To su

1. Anglo-američki model korporativnog upravljanja;
Anglo-američki model (ili Anglo-saksonski model) korporativnog upravljanja se u
američkoj literaturi upravljanja generalno smatra optimalnim. Smatra se da
struktura korporativnog upravljanja, zakonski okvir i aktivna tržišta kapitala, uz
visoke nivoe obelodanjivanja informacija, mogu omogućiti globalnu efikasnosti,
odgovornost i transparentnost koje se žele postići.

Glavne karakteristike modela su sledeće



vlasništvo nad preduzećima je više ili manje jednako podeljeno između



pojedinačnih akcionara i institucionalnih akcionara;



direktori su retko nezavisni od uprave;



kompanije obično vodi profesionalno rukovodstvo;



većina institucionalnih investitora nije uključena u aktivnosti i



norme obelodanjivanja su sveobuhvatne

2. Japanski model korporativnog upravljanja i

U japanskom modelu, finansijske institucije na koje se oslanja kompanija, imaju
značajnu ulogu u upravljanju. Akcionari i glavna banka zajedno imenuje odbor
direktora i predsednika102. Specifična obeležja japanskog modela korporativnog
upravljanja su sledeća:



predsednik konsultuje nadzorni odbor i izvršno rukovodstvo i



važnost kreditne banke je istaknuta.

Economic Times, http://articles.economictimes.indiatimes.com,

Fernando A.,

Corporate Governance: Principles, Policies and Practices, Dorling Kindersley

, Nju Delhi, Indija, 2006. godina, strana 54

U japanskom modelu, postoje četiri ključna igrača:



glavna banka;



keiretsu;



rukovodstvo i



vlada.

3. Nemački model korporativnog upravljanja

Nemački model korporativnog upravljanja značajno se razlikuje od angloameričkog i
japanskog modela, iako neki od njegovih elemenata liče na japanski model. Banke imaju
dugoročne udele u nemačkim korporacijama. Kao i u Japanu, predstavnici banaka su
izabrani u nemačkim odborima. Međutim, ovo učešće u odborima je konstantno, za
razliku od situacije u Japanu, gde su predstavnici banke izabrani u odbore samo u
vremenima finansijskih problema

1.2 Mehanizmi korporativnog upravljanja

Kada je reč o mehanizmima korporativnog upravljanja, razlikuje se interni i eksterni

mehanizmi korporativnog upravljanja. Uravnotežen odnos između internih i eksternih

mehanizama donosi pravilno korporativno upravljanje. To osigurava efikasnost upravljanja te

pomaže u rešavanju problema koji se mogu pojaviti u korporativnim strukturama

1.Interni mehanizmi korporativnog upravljanja prvi su mehanizmi koji će se obasniti u

ovom

radu. U interne upravljačke mehanizme pripadaju:



odbori,



naknade menadžmentu,