Универзитет у Приштини
Економски факултет Косовска Митровица
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Контрола и ревизија
Тема:
Ревизорски извештаји и мишљења ревизора
Ментор: Студент:
Проф. др
Косовска Митровица, 2018. године
Семинарски рад Ревизорски извештаји и мишљења ревизора
Семинарски рад
Страна 2
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................3
1.
НАСТАНАК И СВРХА РЕВИЗИЈЕ.................................................................................4
2.
ПЛАН И ПРОГРАМ РЕВИЗИЈЕ......................................................................................5
3.
ФОРМИРАЊЕ МИШЉЕЊА И ИЗРАДА РЕВИЗОРСКОГ ИЗВЕШТАЈА..................8
4.
РЕВИЗОРСКИ ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКИМ ИЗВЕШТАЈИМА......................11
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................16
Семинарски рад Ревизорски извештаји и мишљења ревизора
Семинарски рад
Страна 4
1.
НАСТАНАК И СВРХА РЕВИЗИЈЕ
Рачуноводство је старо, малтене, исто колико и цивилизација. Од најстаријих
времена људи су обављали одређене пословне активности и, наравно, водили евиденције о
истима. Сврха вођења пословне евиденције је била у полагању рачуна држави за плаћање
пореза. Ревизија је блиско повезана са рачуноводством али је нешто касније настала.
Сврха настајања исте је давање мишљења о рачуноводственим (финансијским)
извештајима. Антрополози су пронашли записе ревизорских активности који се временски
могу лоцирати у време раног Вавилона (око 3000 година пре Христа). Ревизорска
активност је, иначе, практикована и у древној Кини, Грчкој и Риму.
1
У латинском језику реч auditor је имала значење слушаоца који је саслушавао
пореске обвезнике о резултатима њиховог рада да би им одредио пореско оптерећење.
Међутим, у савременим условима ревизија (потиче од латинског израза revisio што у
преводу значи поновно виђење, преглед, последњи преглед слога пред штампу) има другу
функцију и друго значење. До промене је дошло у време настанка индустријске
револуције. У том су периоду компаније нагло расле у погледу технологије, саобраћаја,
комуникација, менаџмента итд. Из тих разлога потреба за капиталом је била све већа.
Поред капитала постојећих власника било је неопходно привући и додатни капитал.
Управо из тог разлога је дошло да настајања нових услова који су се оличавали у настанку
и развоју тржишта хартија од вредности и кредитних институција ради задовољавања
потреба за новчаним средствима великих корпорација. Међутим, најбитнија промена је
настала појавом професије менаџера. Раст предузећа је довео до тога да власници немају
знања, стручности и вештине да управљају великим пословним системима али, са друге
стране, нереално је било очекивати да менаџмент потпуно непристрасно и објективно
припрема финансијске извештаје пре свега из разлога што финансијски извештаји имају
утицај на плате менаџера као и на продужетак њиховог радног односа у предузећу.
Аналитички поступци су врло корисни у фази планирања ревизије. Аналитичке процедуре
представљају скуп процена финансијских информација заснованих на проучавању
успостављених односа између финансијских информација и односа између финансијских
и нефинансијких информација. Аналитички поступци су једноставно упоређивање
финансијских информација или употреба комплексних метода као што је на пример,
регресиона анализа. Под аналитичким поступцима Међународни стандард ревизије 520
„
Аналитички поступци
“ означава анализу значајних показатеља и трендова укључујући и
резултате испитивања флуктуација и односа који нису конзистентни с другим
релевантним информацијама или који одступају од унапред представљених величина.
2
Да
би ревизор могао да примењује аналитичке процедуре он мора да познаје методе и
технике анализе и да у потпуности познаје и разуме пословање клијента. У пракси
ревизије најчешће се користе следећи видови аналитичких поступака:
упоређивање финансијских информација текуће године са истим из претходне
године. Упоређивање се може изводити у дијапазону од појединачних салда на рачунима
до свих износа у бруто билансу,
1
Станишић, М., „
Ревизија
“, Универзитет Сингидунум
,
Београд, 2008. стр. 1.
2
Андрић, М., „
Ревизија рачуноводствених извештаја
“, стр. 135.
Семинарски рад Ревизорски извештаји и мишљења ревизора
Семинарски рад
Страна 5
упоређивање финансијских информација остварених и исказаних у текућем
периоду за који се врши ревизија са истим планираним информацијама и прогнозама,
утврђивање односа између исказаних финансијских информација у текућем
периоду за појединачне позиције биланса. Између ових информација треба да постоји
одговарајућа веза.
упоређивање клијентових финансијских информација у одређеном периоду са
истим информацијама које се односе на укупну делатност.
испитивање односа између финансијских и нефинансијских информација у
одређеном временском периоду. Пример за такав аналитички поступак је упоређивање
броја запослених, ефективних радних сати и плата.
Аналитички поступци могу се примењивати на консолидоване финансијске
извештаје, компоненте или појединачне елементе информација. Резултате добијене на
основу аналитичких поступака ревизор треба да разматра критички и да на основу тога
изведе одговарајуће закључке. Ревизор може поставити питања менаџменту о доступности
и поузданости информација потребних за примењивање доказних аналитичких поступака,
као и о резултатима аналитичких поступака које је спроводио сам субјект. Може бити
ефикасно користити аналитичке податке које је припремио менаџмент, уколико је ревизор
задовољан квалитетом припремљених информација.
3
Доказни аналитички поступци начелно се више примењују за велике обиме
трансакција које су предвидљиве кроз време. Примена планираних аналитичких поступака
темељи се на очекивању да поједини односи постоје те су континуирани у одсуству услова
који би потврђивали супротно. Међутим, прикладност појединих аналитичких поступака
ће понајвише зависити од ревизорове процене колико ће поједини аналитички поступак
бити ефикасан у откривању значајног погрешног приказивања који, појединачно или
заједно с осталим погрешним приказивањима, може узроковати да су финансијски
извештаји значајно погрешно приказани.
У неким случајевима, чак и једноставан модел предвиђања може бити ефикасан
аналитички поступак. На пример, када субјект има познати број запослених са фиксним
платама, тада ревизор може користити ту информацију како би проценио укупне
трошкове плате за посматрани период с великом поузданошћу, те на тај начин прибавио
ревизијски доказ за значајну ставку у финансијским извештајима и смањио потребу за
спровођењем тестова детаља за плате. Употреба добро познатих показатеља (као што су
марже профита код клијената који обављају малопродају) може бити ефикасан доказни
аналитички поступак с циљем осигурања доказа о разумности евидентираних износа.
3
Андрић, М., „
Ревизија рачуноводствених извештаја
“, оп. цит. стр. 153.
