Мегатренд универзитет, Београд
Факултет за менаџмент Зајечар
Милан Милосављевић
РЕЗУЛТАТИ ПРОЦЕСА ПРИВАРИЗАЦИЈЕ ПРИВРЕДЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
Зајечар, 2018.
Мегатренд универзитет, Београд
Факултет за менаџмент Зајечар
Милан Милосављевић
РЕЗУЛТАТИ ПРОЦЕСА ПРИВАРИЗАЦИЈЕ ПРИВРЕДЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
Предмет: Економија
Име и презиме ментора: Проф. др Далибор Милетић, ван. Проф.
Име и презиме студента: Милан Милосављевић
Број индекса:
Студијски програм: Основне академске студије економије
Матични број:
Зајечар, септембар 2018.
1
УВОД
Задатак овог рада је да у тероријском (општом) делу укажем на све теоријске
аспекте процеса транзиције, процеса који је обележио развој реалсоцијалистичких држава
на почетку трећег миленијума. Осим тога, потребно је елаборирати о процесу
приватизације, као једном од најзначајнијих сегмената процеса транзиције.
У истраживачком делу рада (специјални део), потребно је указати на кључне
детерминанте процеса приватизације привреде Републике Србије и истовремено,
елаборирати о ствареним резултатима у процесу приватизације српске економије. На
крају, је потребно, како се намеће да се укаже на перспективе процеса приватизације, који
је актуелан преко 15 година у привреди Србије.
У овом раду сам у теоријском делу елаборирао о транзицији, тј. преласку из
социјалистичког система у капиталистички систем. Главна разлика између социјализмаи
капитализма лежи у поседовању имовине. Социјализам је систем у коме је својина
првенствено била у државном или друштвеном власништву, док је у новије
време већином у власништву приватних лица. Само ако се у транзиционим економијама
могу направити велике и трајне промене у власништву над имовином према појединачним
власницима, може се извршити транзиција из социјализма у капитализам.
Затим сам елаборирао о приватизацији као једном од најзначајнијих питања
транзиције и указао на предности и недостатке привате својине у односу на јавну.
Основни циљеви приватизације су јасно дефинисање власништва, повећање алокативне
ефикасности, праведност, привлачење страних инвестиција ради уравнотежења буџета и
покривање социјалних расхода. Формирање приватног власништва представља основни
предуслов тржишне економије. Очекивани ефекти приватизације су отварање нових
радних места, привредни раст, реализација социјалног програма, пораст животног
стандарда, подстицање локалног развоја, денационализација, редовна исплата пензија,
финансирање програма за развој привреде и животне средине, итд.
У другом, истраживачком делу рада, сам указао на кјучне детерминанте процеса
приватизације привреде Републике Србије, писао сам о циљевима, субјекцима
приватизације, купцима у приватизацији и субјектима надлежним са спровођење
приватизације. Осврнуо сам се на резултате остварене у досадашњем процесу
приватизације као и оствареним циљевима који су зацртани пре почетка процеса
транзиције и приватизације.
На крају сам указао на перспективе процеса приватизације и нужности завршетка
процеса транзиције који предуго траје у Републици Србији.
3
I ОПШТИ ДЕО
1. ОСНОВНО О ТРАНЗИЦИЈИ
Транзиција, као процес промене друштвено-економског система, има свеобухватни
карактер. То је процес прелаза из једног друштва, које се показало као економски
нерационално и затворено друштво, у економски рационално и отворено друштво (прелаз
из нетржишних у тржишне облике привређивања). Постоји општа сагласност да је
потребан такав процес промена у свету, а пре свега у бившим земљама такозваног
реалсоцијализма.
Транзиција је процес којим се жели:
- прво, излази из кризе,
- друго, напуштање нерационалног друштвено-економског система, какав је био
реалсоцијализам,
- треће, стварање рационалног друштвено-економског система, у коме ће постојати
услови за решавање нагомиланих економских и политичких, правних, културних и других
друштвених проблема.
1.1.
Општа и посебна питања транзиције
Постоји велики број питања на које треба дати одговор како би се транзиција из
командне, тј. планске привреде у слободну тржишну привреду одвијала рационално и
успешно у сваком погледу.
Актуелна питања транзиције су, уствари, проблеми са којима се суочавају бивше
земље такозваног реалсоцијализма и које треба решити на најповољнији и прихватљив
начин за све или бар за већину становника.
Основни проблеми или питања на које треба дати одговор и решење јесу следеће
Шта? Ко? Како? и За кога
? треба спровести транзицију.
Прво питање,
Шта
треба да буде предмет транзиције? предмет транзиције јесте
друштво као целина, тј. друштвени систем са својим подсистемима. Друштвени систем се
састоји из неколико подсистема који се налазе повезани са узајамним медјусобним
деловањем.
Подсистеми друштвеног система су: привредни систем, политички систем,
културно-образовни систем и тако даље. Два врло значајна система који су најважнији
предмет транзиције јесу
привредни систем
и
политички систем
.
4
шта учинити да се усагласе наведени интереси, одговори и решења за ово питање, могу се
добити једино демократским путем.
Поред општих питања транзиције, али и заједно са њима, постоје и посебна питања
транзиције. У вези са постављеним питањима може се саставити један оквирни програм у
коме се могу предвидети неколико фаза и сегмената транзиције.
Њихова ранг листа изгледа овако.
1.
Демократизација
са вишестраначким парламентарним системом, људским
слободама, грађанским правима и тд.;
2.
Либерализација
цена са развијеним тржиштем добара и развијеним тржиштем
хартија од вредности;
3.
Приватизација
са осталим облицима својинске трансформације;
4.
Правна држава
са својим социјалним функцијама и другим функцијама
регулисања и заштите права грађана, људске слободе, економских односа...;
5.
Алтернативни привредни систем
и могућност избора једног од њих, или
комбинацијом више њих, за најповољније решење коме ће тежити у процесу транзиције, а
то је избор нове парадигме;
6.
Стабилизација
са свим мерама којима ће се подстицати привредни развој и
решавати питања запошљавања, животног стандарда...;
7.
Упознавање становништва са проблемима
који се морају решавати да би се
изашло из економске и друштвене кризе и обезбедио прелаз транзиција из економски
нерационално и не демократског друштва у ново економски рационално, отворено и
демократско друштво.
Прво, демократизација друштва
је најважнији и претходни услов којим се
обезбеђују потребне претпоставке за све остале фазе и сегменте у транзицији. Треба
знати да без демократских институција својствених цивилизованом друштву веома је
тешко обезбедити рационалну и успешну транзицију.
Друго, либерализација цена и развој свих тржишта
, је такође, један од
неопходних услова којим се обезбеђује објективизација свих промена као и механизам
помоћу којег се остварују својинска трансформација и остале промене. Тржиште са
својим функцијама обавља значајне друштвене послове, при чему врши селекцију,
алокацију, дистрибуцију и пружа информације. Никакве агенције, комисије и друге
сличне институције, не могу да замене тржиште и његову регулативни улогу у процесу
транзиције и својинске трансформације.
6
