Problem koji se danas treba rešiti uvođenjem nove tehnologije je – kako pratiti jedinstveni
proizvod od njegovog nastanka do krajnjeg potrošača. Standardni bar-kod identifikuje samo
proizvođača I proizvod, ali ne I jedinstveni artikal. Bar-kod na omotu čokolade je isti na svakom
omotu iste vrste čokolade, pa je nemoguće putem samog bar-koda izdvojiti tačno određeni
proizvod. RFID tag, naprotiv, nosi identifikator – serijski broj jedinstven samo za taj specifični
proizvod.

Aplikacije gde je potrebna sigurna i jedinstvena identifikacija te dugotrajnost i izuzetna otpornost
identifikatora na razne specifične uticaje okoline, a nije potrebna direktna vidljivost, idealne su za
primjenu RFID tehnologije. U većini okruženja,

RFID postiže 99,5 % do 100% očitavanja

u prvom

skeniranju. Takođe RFID je bez pokretnih djelova ili optičkih komponenti, održavanje je daleko
jednostavnije. Primena i standardizacija RFID su još uvek u početnoj fazi. Za sada RFID ne mora u
potpunosti zameniti postojeći sistem identifikacije i praćenja zasnovan na bar-kodu, ali ga može
uspešno dopunjavati.

3. Radio talasi

Radio talas je mali delić elektromagnetnog spektra. Radio frekvencija je podeljena na veliki broj
“bendova” (grupisanih frekvencija). VHF bend (veoma visoke frekvencije / very high frequency)
pokriva spektar od 30 MHz do 300 MHz. U SAD korišćenje ovih frekvencija je regulisala vlada, ko
sme da koristi te frekvencije, koji nivo snage sme da se prenosi I kako modulisati signal. Sve
druge države imaju sličan zakon regulacije. Veliki broj zemalja iz Evrope je regulisan od strane
Evropskog Telekomunikacionog Instituta za Standarde (ETSI).

RFID koristi jedan od tri osnovna raspona: niske frekvencije od 125 do 134 kHz, visoke
frekvencije na 13,56 kHz I jako visoke frekvencije od 860 do 930 MHz. Postoje varijacije u
zavisnosti kako je izvršena regulacija pa se na različitim mestima mogu videte različite
frekvencije. Proizvođači RFID opreme obično biraju opseg u zavisnosti od njegovih osobina
(kako se signal ponaša u datoj sredini). Osobine opsega takođe utiču na fizičku veličinu antene I
kolika snaga se može preneti preko radio talasa.

4. RFID arhitektura

RFID sistem se sastoji od čitača I taga. Čitač od taga dobija informacije I nakon toga vrši radnju u
odnosu na dobijene informacije. Ta akcija se može prikazati na velikom broju mobilnih uređaja
ili se proslediti na POS sistem, bazu podataka skladišta…

4.1. Tag

RFID jedinice su u klasi radio uređaja poznatih pod imenom transponderi. Transponder je
kombinacija odašiljača I prijemnika, koji je dizajniran da primi određeni radio signal I autoamtski
odgovori. U njegovoj najjednostavnijoj implementaciji, transponder čeka da primi radio signal I
čim ga primi on šalje svoj odgovor. Komplikovaniji sistemi mogu da pošalju samo jedno slovo
kao odgovor ili ceo niz slova I brojeva, kao I više takvih nizova. Najnapredniji sistemi mogu da
vrše kalkulacije ili verifikacije I da vrše šifrovan radio prenos kako bi sprečili krađu informacija.

Transponderi u RFID sistemima se često nazivaju tagovima, čipovima ili oznakama. Sve zavisi od
izbora, ali čip se odnosi na smanje jedinice, dok se tag odnosi na veće jedinice.

Kao opšte pravilo, RFID tag sadrži sledeće komponente:



Modul za šifrovanje/dešifrovanje



Memoriju



Antenu



Napajanje



Kontroler za komunikaciju

Tagovi se dele na dve kategorije, aktivne I pasivne.

4.1.1. Pasivni tagovi

Pasivni tagovi nemaju bateriju pa moraju da sačekaju na radio signal. U tagu se nalazi kolo koje
“upija” energiju iz radio talasa čitača. To se dešava zahvaljujući tehnologiji poznatom pod
imenom “Near Field”. Kao što ime govori, uređaji moraju biti blizu jedno drugom kako bi radili.
Near Field na kratko daje dovoljno snage tagu kako bi mogao da pošalje odgovor.