Jelena Ivanović, Mirjana Mijailović, Tamara Trojanović
NASLOV: „RFID i Bar kod tehnologija“
Sadržaj
—
Značajno mesto u procesu rada zauzimaju tehnološka rešenja koja primenjuju tehnologije za automatsku
identifikaciju robe. One danas imaju veoma široku primenu u transportu i logistici, kao i u drugim privrednim granama.
Kod nas se najčešće primenjuju bar kod i RFID tehnologija. RFID tehnologija je zamišljena kao jednostavna zamena bar
kodova. RFID sistemi pomažu kompanijama da snize troškove, unaprede usluge, smanje radni napor i unaprede
proizvodnju.
Ključne reči
—
bar kod, Track&Trace, RFID, logistika
I. UVOD
Naučno-tehnološki progres zahvata sva područja i njegove mogućnosti koriste se u traženju rešenja za bolju
organizovanost i efikasnost robnih tokova. Različita obeležavanja robe u sistemu svakog učesnika razmene
otežavala su identifikaciju robe i zahtevala ponovnu administrativnu obradu pri prelasku iz jednog u drugi
sistem. Mnoge institucije, ustanove i organizacije su pristupile izradi sistema za obeležavanje i identifikaciju
robe. U ovom radu je opisana RFID tehnologija i bar kod sistem kao i njihove mogućnosti i primene u
logistici, lancima snabdevanja i drugim oblastima. U poglavlju II. je opisana tehnologija bar koda, njegova
istorija, elementi, tipovi i primena. U poglavlju III. istaknuta je RFID tehnologija, komponente, prednosti
RFID taga, RFID čitača i primena, dok se u poglavlju IV. govori o poređenju ove dve tehnologije.
II. TEHNOLOGIJA BAR KODA
A. Uopšteno o bar kodu
Bar kod je optičko predstavljanje podataka (slova i/ili brojeva) koji se mogu čitati pomoću optičkih skenera
koji se zovu bar kod čitači ili mogu biti skenirani sa slike uz pomoć posebnih softverskih alata. Bar kod
tehnologija je zasnovana na linijskoj tehnologiji za automatsku identifikaciju. U suštini, bar kod je niz
paralelnih crnih i belih linija različitih širina. Oni se mogu smatrati drugim načinom pisanja, jer zamenjuju
ručni unos podataka. Koristi se u procesu identifikacije proizvoda, vozila, paketa, robe itd., u postupku
prolaska ili kretanja kroz određeni prostor. Koristi se u lancima snabdevanja, gde je potrebno nešto brzo
identifikovati, kao na primer u prodavnicama, supermarketima, skladištima i slično.
B. Bar kod kroz istoriju i danas
Džozef Vudland, mladi student, tražio je rešenje problema automatizovanog prepoznavanja proizvoda.
Onda je jednog dana, leta 1949, odmarajući se na plaži, lenjo povlačio crtice i tačkice prstom u pesku. Dok su
se crtice dobijale izdužen oblik pod njegovim prstima, pogledao je rezultat i došao na ideju. Tri godine kasnije
razvio se linearan (jednodimenzionalan) bar kod. U početku se činilo da je bar kod potpuni promašaj, i tek 15
godina kasnije došlo je do njegove prve komercijalne upotrebe.
Uprkos početnom, decenijskom, neuspehu ideja se održala i bar kod je postao ono što danas jeste. Prvi
uspešno komercijalizovan bar kod je bio tzv. Code 39 bar kod, koji je našao veliku primenu u logistici gde se
održao do danas (uz Code 128).
Kada je označavanje bar kodom ušlo u upotrebu, poslovanje u lancima snabdevanja (proizvodnji,
transportu, trgovini…) je u kvantitativnom i kvalitatvnom smislu unapređeno. Uvođenjem bar koda omogućen
je veći protok materijala/proizvoda i informacija nego ranije, u vreme ručnog unosa podataka.
Bar kod sa kojim se danas najčešće srećemo, onaj koji se pojavljuje na ambalaži proizvoda, nastao je 1973.
godine po zahtevu Američke prehrambene industrije. Težilo se smanjenju troškova vezanih za ljudske resurse
i radnu snagu, poboljšanju kontrole inventara kao i povećanju kvaliteta usluge koja se pruža krajnjim
korisnicima. Ova forma bar koda naziva se Universal Product Code (UPC) i razvijen je sa ciljem da odgovori
na potrebu prehrambene industrije.
Sa današnje tačke gledišta, ekonomski uticaj bar koda je ogroman. Analiza koju je 1999. godine uradio
„Price Waterhouse Coopers” pokazala je da je bar kod zaslužan za uštedu od 17 milijardi dolara godišnje u
prehrambenoj industriji.
Najveći profiteri uvođenja ove tehnologije su potrošači - primena UPC bar koda donela je napretke u
efikasnosti i produktivnosti koji su značajno uticali na tržišne cene proizvoda kao i na sam kvalitet usluge.
Između proizvođača i prodavaca, ipak su bolje prošli prodavci. Naime, osim uštede u radnoj snazi, bar kodovi
su omogućili prodavcima da detaljno prate životni ciklus proizvoda - podatak koji proizvođači rado plaćaju, a
prodavci nude.
sledećih pet cifara označavaju artikal;
poslednja cifra predstavlja kontrolni broj, koji se izračunava na osnovu standardnog algoritma za
EAN.
F. Dvodimenzionalni bar kod
Dvodimenzionalni (2D) bar kod (Sl. 2.) predstavlja grafičku sliku koja skladišti informacije i horizontalno
(kao jednodimenzionalni bar kod) i vertikalno. Kao rezultat, 2D kodovi mogu da uskladište do 7.089
karaktera, što je znatno više nego što jednodimenzionalni linerani bar kod može (do 20 karaktera).
Od kad su bar kodovi prvi put uvedeni, korisnici su težili ka tome da kodovi nose više podataka po jedinici
površine. Hteli su da bar kodovi budu prenosive baze podataka a ne samo ključ za neku bazu. Postoji mnogo
različitih bar kod simbola u upotrebi danas, a mnogi od njih su posebno napravljeni da bi se postigla veća
gustina podataka. 2D bar kodovi su takođe poznati kao brz odgovor kodova jer omogućavaju brz pristup
podacima. 2D bar kodovi se često koriste u kombinaciji sa “pametnim” telefonima. Korisnik jednostavno
fotografiše 2D bar kod sa kamerom na telefonu opremljenim sa bar kod čitačem. Čitalac interpretira kodiranu
URL adresu, što upućuje pretraživač na relevantne informacije na veb lokaciji. Ova sposobnost je učinila 2D
bar kodove korisnim za mobilni marketing. Neki 2D bar kod sisteme i dostavlja informacije poruku za
korisnika bez pristupa internetu.
Postoje razni primeri primene 2D bar kodova. Na primer, u Japanu 2D bar kodovi su čak bili postavljeni na
nadgrobnim spomenicima. Posetilac slika bar kod telefonom i ima uvid u podatke pokojnika, slike,
informacije o porodici i slično. U Španiji, bar kodovi sadrže detaljne vozne mape radi lakšeg putovanja, a
„Vašington post“ koristi ovu tehnologiju da bi korisnicima dodeljivali nagradne poene kada ih skeniraju
telefonom na određenim prodajnim mestima. U Holandiji, na sajmu inovacija, na svakom štandu se nalazio
kod. Posetioci nisu morali da razmenjuju vizitkarte, ako su želeli da saznaju nešto više o nečijim idejama.
Jednostavno skeniraju bar kod i informacije se šalju na njihove mobilne telefone putem SMS-a.
G. Funkcionisanje sistema bar kodiranja
Funkcionisanje sistema bar kodiranja - sistem za bar kod možemo podeliti na 4 komponente:
1) Bar kod štampač
2) Nalepnica
3) Skener
4) Baza podataka
Skener - bar kod čitač je elektronski uređaj za čitanje štampanih bar kodova. Sastoji se od izvora svetlosti,
objektiva, senzora za prevođenje optičkih impulsa u električne i foto detektora. Postoje različiti oblici bar kod
čitača:
- Fiksni čitači;
- Čitači u obliku olovke ili štapića;
- Laserski čitači;
- CCD čitači.
Da bi se bar kod mogao pročitati, beli prostor reflektuju svetlo iz bar kod čitača, dok ga crne apsorbuju.
Čitač tumači bele prostore kao slova ili brojeve, zavisno od toga šta je kodirano tj. koje informacije bar kod
nosi. Svaki terminal se sastoji od tastature, bar kod čitača, monitora i štampača. Obično je po jedan terminal
lociran na svakoj kasi i povezan je sa računarom putem kabla. U supermarketima svaki proizvod poseduje bar
kod. Glavni računar sadrži sve proizvode koji su prodati i podatke o svakom proizvodu, kao što su broj
proizvoda (koji je isti kao na bar kodu), opis proizvoda i cenu. Ukoliko iz bilo kog razloga, čitač ne može da
pročita bar kod, prodavac može ručno da unese broj bar koda preko tastature.
S
L
.2. D
VODIMENZIONALNI
BAR
KODOVI
