Садржај
Римска скулптурна уметност.........................................................................3
Олтар Мира
(Ara pacis)..................................................................................4
Трајанов стуб...................................................................................................5
Литература.......................................................................................................9
Римска скулптурна уметност
2
Поред великог броја копија грчких статуа, римска скулптура се одликовала и оригиналним
стваралаштвом које се пре свега огледа у
портретима и наративним рељефима.
На основу
писаних извора је познато да су још од републиканских времена угледни грађани, политичке и
војне вође, слављени тако што су њихове статуе постављане на јавним местима, што је
представљало обичај који ће се задржати до краја Царства. Ради се о пракси која је
највероватније потекла из грчког обичаја да вотивне статуе победника на атлетским
такмичењима постављају у освећени простор који је обично окруживао неко светилиште (као
што су били Делфи и Олимпија).
Већ на најранијим портретима које познајемо из I века п.н.е, увиђају се препознатљива обележја
несвојствена грчкој скулптури тј. њихов оригинално римски карактер: портретисање стварних
угледних особа (по моделу)
што знамо и према именовању статуа, римска одећа - стари тип
тоге и карактеристичан гест фигуре са једном подигнутом руком
који означава обраћање или поздрав. У прецизној обради лица
које је до детаља моделовано, наслућује се одјек старе традиције
прављења воштаног отиска главе преминулог члана породице
односно посмртне маске, која се чувала на истакнутом месту у
кући, а при погребу је ношена у поворци. Временом се јавила
потреба да трају дуги низ година (односно више генерација
једне породице) па се раде у трајном материјалу тј. камену,
представљајући зачетак римског индивидуалног портрета.
Аулус Метелус, почетак I века п.н.е, бронза
Римска склоност ка реалном
представљању физиономије, како
би се препознала одређена личност, дошла је до највећег изражаја у
царским статуама што можемо пратити већ од времена првог
императора Октавијана Августа (27-14. г.п.н.е). Међутим, овде су
оригинално римске карактеристике (портрет, одећа са римским
инсигнијама и препознатљив став фигуре) спојене са старом
традицијом идеализације приказиваног јер се радило о схватању
владара као божанства, посебно популарном од епохе Александра
Македонског (корен оваквих веровања потиче из Месопотамије и
Египта где су фараони сматрани божанским синовима).
Август, портрет цара из Примапорте, око 20. г.п.н.е, мермер, (Ватикански
музеј у Риму
Олтар Мира
(Ara pacis)
