1
UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
Seminarski rad iz predmeta :
BANKARSTVA
Rizici u bankarskom poslovanju
Profesor:
Student:
2
Sadržaj
Uvod……………………………………………………………….…3
Kreditni rizik…………………………………………………………4
Likvidnosni rizik……………………….…………………………….4
Rizik plaćanja………………………………………………………...5
Kamatni rizik…………………………………………………………6
Devizni ili valutni rizik……………………………………………….6
Rizik zemlje…………………………………………………………..7
Tržišni rizik…………………………………………………………...7
Operativni rizik………………………………………………………..8
Ostale vrste rizika………………………………………………….…..8
Inflacioni rizik……………………………………………....................8
Kursni rizik……………………………………………………….……9
Politički riizik……………………………………………….…………9
Ktastrofalni rizik………………………………………….……………9
Rizik vanbilansnih aktivnosti…………………………….…………….9
Kriminalni rizik……………………………….………….………...….10
Opste mere zaštite od rizika…………………………………………...10
Zaključak………………………………………………………………11
Literatura………………………………………………………………12
4
KREDITNI RIZIK
Kreditni rizik se definiše kao rizik neizvršenja obaveza po osnovu nastalog duga tj.
neplaćanja glavnivce i kamate od strane dužnika. Kreditni rizik je najvažniji ukoliko se pažnja
usredsređuje na izvorišta njenih potencijalnih gubitaka. Neizvršenje obaveza od strane
klijenata banke, kao druge strane u kreditnom poslu ima za rezultat gubitak celokupnog
potraživanja. U slučaju da nekoliko ključnih klijenata banke nije u stanju da uredno servisira
svoje obaveze to može izazvati velike gubitke kod banke koji mogu da uvuku banku u zonu
nesolventnosti. Kreditni rizik je još uvek glavni razlog nesolventnosti banaka. Od banke do
banke varira udeo pojedinih vrsta kreditnog rizika-rizik fizičkog lica ( consumer risk ), rizik
kompanije ( company risk ) i rizik zemlje ( country risk ).
Kreditni rizik treba posmatrati kroz prizmu pada kreditne sposobnosti zajmotražioca,
što znači da se tako povećava verovatnoća da klijent banke dođe u poziciju da ne izvršava
svoje obaveze.
Pokazatelji kreditnog rizika su:
1) racio neprofitne aktive i ukupnih zajmova i iznajmljivanja;
2) racio neto otpisa zajma i ukupnih zajmova i iznajmljivanja;
3) racio rezervisanja za gubitak zajma i ukupnih zajmova i iznajmljivanja ili ukupnog
vlastitog kapitala;
4) racio rezerve za gubitak zajma i ukupnih zajmova i iznajmljivanja ili ukupnog
vlastitog kapitala.
Cilj ocene ( revizije ) kvaliteta kreditnog portfelja banke kao procesa je, upravo, ocena
verovatnoće da tretirani kredit neće biti otplaćen. Empirijska istraživanja pokazuju da
pogoršanje kvaliteta kreditnog portfelja može nastati zbog grešaka u rasuđivanju ovlašćenih
lica u bankama o tome kome odobriti kredit, a ne zbog nepoštovanja utvrdjenih procedura.
Teškoće u merenju kreditnog rizika proističu iz dva fundamentalna razloga:
1) teško je predvideti u kom će trenutku dužnik doći u situaciju da ne može da servisira
svoje obaveze, tako da primena mnogih statističkih metoda nem aveliku vrednost;
2) teško je posmatrati prinose koji se ostvaruju po osnovu kredita jer figuriraju u nizu
godina.
Od kreditnog rizika banka se može zaštititi na više načina: obezbeđenjem pokrića, garancija;
sagledavanjem spremnosti dužnika da blagovremeno izmiri preuzete kreditne obaveze i
posebno njegovog boniteta; sagledavanjem profitabilnosti investiranog kredita u date
investicione poduhvate; osiguranjem kod osiguravajuće kompanije uz plaćanje premije
osiguranja; diverzifikacijom kreditnih plasmana; izbegavanjem odobravanja kredita
komitentima iz zemalja sa visokim političkim rizikom; formiranjem rezervi. Primarne mere
osiguranja od kreditnog rizika su adekvatna procena boniteta budućeg tražioca kredita i
profitabilnosti investicionog projekta, kao i diverzifikacija kreditnih plasmana.
LIKVIDNOSNI RIZIK
Likvidnosni rizik predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava
za izmirivanje dospelih obaveza ili da dodje do neočekivanih odliva likvidnih sredstava. Pod
rizikom likvidnosti se podrazumeva sposobnost blagovremenog izmirenja dospelih
kratkoročnih novčanih obaveza, vremenski tačno onako kako dospevaju za realizaciju.
