UNIVERZITET “SINGIDUNUM”
POSLOVNI FAKULTET
- RIZIK I STRANA ULAGANJA -
SEMINARSKI RAD
Beograd, 2009.
- 1 -
SADRŽAJ
1. Uvod.............................................................................strana 3.
2. Oblici stranih ulaganja..................................... .............strana 4.
3. Strane direktne investicije.............................................strana 4.
3.1. SDI i domaci sadrzaj proizvodnje.....................strana 5.
3.2. SDI i zahtevi u pogledu izvoza.........................strana 5.
3.3. SDI i zahtevi u pogledu licenciranja
tehnologija.......................................................strana 5.
3.4. SDI i privatizacija..............................................strana 6.
4. Strane direktne investicije u Srbiji...............................strana 10.
4.1. Ukupne investicije..........................................strana 10.
4.2. Glavni investitori.............................................strana 10.
4.3. Veliki potencijal trzista....................................strana 12.
4.4. Niski troskovi poslovanja................................strana 12.
4.5. Vredni ljudski resursi......................................strana 13.
4.6. Povoljan geografski polozaj...........................strana 13.
4.7. Razvijena investiciona infrastruktura.............strana 14.
5. Zajednicka ulaganja....................................................strana 14.
6. Koncesije....................................................................strana 15.
6.1.Bot sistem.......................................................strana 16.
7. Rizik ulaganja u nasu zemlju i institucije za procenu
rizika...........................................................................strana 17.
8. Zakljucak...................................................................strana 18.
Literatura...................................................................strana 19.
- 2 -
2. OBLICI STRANIH ULAGANJA
Veliki značaj za privredni rast i razvoj zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji
imaju strana ulaganja. Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana ulaganja igrala značajnu ulogu u
strukturnim promenama proizvodnje i izvoza u zemljama korisnicama ovih sredstava.
Za zemlje koje imaju otežan pristup međunarodnom tržištu kapitala strana ulaganja
predstavljaju „ventil“ za angažovanje inostranih sredstava.
Osnovni vidovi stranih ulaganja su: strane direktne investicije (
foreign direct investments – FDI
),
različiti oblici zajedničkih ulaganja (
joint ventures
), portfolio
investicije, ulaganje sredstava
u vezi sa privatizacijom (nova ulaganja i preuzimanje
vlasništva nad preduzećima kao i razmena
spoljnog duga za ulog –
debt equality swaps
),
kao i koncesije.
3. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
Direktne inostrane investicije su pojava kada investitor koji se nalazi u jednoj zemlji (zemlja
porekla) stiče aktivu u drugoj zemlji (zemlja domaćin) sa namerom da upravlja ovom aktivom.
Pod aktivom se podrazumeva celokupna imovina firme, tj. aktiva obuhvata sva sredstva i prava
kojima jedno preduzeće raspolaže. Dimenzija upravljanja je ono što razlikuje inostrane
direktne investicije od portfolio investicija u inostrane akcije, obveznice i ostale finansijske
instrumente. U većini slucajeva i inestitor i aktiva kojom upravlja u inostranstvu predstavljaju
poslovna preduzeća.
Postoje tri glavne kategorije stranih direktnih investicija:
Equity
kapital
predstavlja vrednost investivcija u akcije preduzeća u inostranstvu. Stanje
vlasničkog uloga od 10% ili više obicnih glasackih prava u akcionarskom preduzeću ili
odgovarajući ekvivalent u neakcionarskom preduzeću, uobičajeno se smatra kao granica za
kontrolu aktive. Ova kategorija uključuje i menadžere, akvizicije, „grinfild“ investicije (stvaranje
novih postrojenja) i „braunfild“ investicije (delovi građevinskog zemljišta koji su
ugrozeni ranijim koriscenjem, koji su zapusteni, koji se vise ne koriste, koji mogu da stvore
probleme zagađenosti, koji se nalaze u izgrađenom urbanom području, i koji zahtevaju investiciju
kako bi bili vraćeni na kvalitetnije koriscenje). Menadzeri i akvizicije su vazan izvor
inostranih direktnih investicija za razvijene zemlje, mada njihov relativan udeo značajno varira.
Reinvestirani profiti (zarade)
su prihodi afilijacija koji nisu raspodeljenji u dividende i nisu
vraćeni nazad maticnoj kompaniji. Pretpostavlja se da se zadrzani profiti reinvestiraju u afilijaciji.
Ova kategorija predstavlja i do 60% izlaznih investicija za zemlje kao sto su Sjedinjene Američke
Države i Velika Britanija.
Ostali kapital
je kategorija koja se odnosi na kratkoročne i dugoročne pozajmice i zajmove
između maticne firme i afilijacije. Postoji nekoliko razloga zbog cega su operacije multinacionalnih
- 4 -
kompanija prirodnije u industrijskim granama koje proizvode, u poređenju sa uslugama, od kojih se
većina može svrstati u dve široke kategorije. Prvo, postoje razlozi koji ističu znacaj
vertikalnih inostranih direktnih investicija, u okviru kojih preduzeće locira razlicite faze svoje
proizvodnje u različitim zemljama. Ovaj tip investicija se po pravilu posmatra kao rezultat
razlicitih inputnih troškova u različitim zemljama. Multinacionalne kompanije koje su uključene
u ekstraktivne industrijske grane, gde je raspoloživost prirodnih resursa koncentrisana
u nekoliko zemalja, prestavljaju očigledan primer. Drugi slucaj je kada preduzece locira neke
radno intenzivne faze svog lanca proizvodnje u zemlji sa jeftinom radnom snagom, dok u isto
vreme locira proizvodne faze koje zahtevaju znacajan obim „ljudskog kapitala“ u zemljama
gde je visoko kvalifikovana radna snaga relativno raspoloziv faktor proizvodnje. Drugačije rečeno,
preduzece, u pokusaju da minimizira troskove proizvodnje, postavlja proizvodne celine u
nekoliko zemalja i koristi trgovinu kao nacin da zadovolji traznju za posebnim proizvodima –
ukljucujuci inpute na posebnim tržištima.
Druga velika kategorija prednosti za multinacionalne operacije potice od horizontalnih stranih direktnih
investicija, gde se slicni oblici proizvodne aktivnosti lociraju u različitim zemljama. Motivi za
ovu vrstu investivcije su, na primer, da transportni troskovi za proizvode visoke tezine mogu uciniti
lokalnu proizvodnju profitabilnijom; neki proizvodi zahtevaju da se proizvode u blizini
potrosaca; lokalna proizvodnja se moze lakše prilagođavati lokalnim proizvodnim standardima; i
lokalna proizvodnja ima bolje informacije o lokalnoj konkurenciji.
3.1 SDI i domaći sadržaj proizvodnje
Vlade zemalja korisnika inostranih direktnih investicija pokušavaju da nametnu zahtev
domaćeg sadržaja afilijacijama inostranih investitora (pod afilijacijama inostranih investitora
misli se na ogranke kompanije investitora, u datoj zemlji u koju se ulaže) prilikom ovog
investiranja, kako bi povećali „industrijsku povezanost“ i multiplikovali „povratne veze“ sa
namerom da se stvori konkurentna domaća industrijska struktura.
Ove zemlje cesto isticu isti argument nedovoljne razvojenosti industrijskih grana kao razlog
za ove zahteve, a povremeno se iznose argumenti sofisticirane strateske trgovinske politike.
U skoro svim slučajevima, zahtev domaceg sadrzaja je pracen odredjenim uvoznim restrikcijama.
3.2 SDI i zahtevi u pogledu izvoza
Nametanje zahteva u pogledu izvoza na inostranog investitora može delovati povoljno na
razvojne ciljeve zemlje domacina. Međutim, ovaj zahtev izvoznog sadrzaja koji dovodi do
jacanja izvoznih tokova, može nametnuti dodatne teskoce ostalim sektorima drustva koji moraju
ponuditi resurse i platiti odredjene subvencije.
3.3 SDI i zahtevi u pogledu licenciranja tehnologija
Veci deo literature koji govori o uslovu licenciranja tehnologije govori kao supstitutu za strane
direktne investicije, lezi izvan akvizicije tehnologije same po sebi i nalazi se u zoni sirih ciljeva koji
„hrane“ domaću poslovnu klasu, sa političkim i ekonomskim obrazloženjima: da se uveća
autonomija nacionalne privrede, nacionalna moć i nacionalna zaštita.
3.4 SDI i privatizacija
- 5 -
