Висока пословна школа струковних студија
Лесковац
~С Е М И Н А Р С К И Р А Д~
ТЕМА:
РИЗИК И ПРИНОС
ПРЕДМЕТ:
ФИНАНСИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
Ментор:
Студент:
Пр. Др Тихомир Тасић
Никола Драшковић
Бр. индекса: 12211/12
Новембар, 2013. год.
–
Ризик и принос Никола Драшковић
САДРЖАЈ:
УВОД ..................................................................................................................... 3
1. РИЗИК И ПРИНОС .............................................................................. 4
1.1. Математичко-статистички израз очекиваног приноса и
ризика ................................................................................................ 5
1.1.1. Capital Asset Pricing Model (CAPM) ........................... 6
1.2. Време и ризик ........................................................................... 8
1.3. Ставови према ризику ............................................................ 9
1.4. Ризик и принос у контексту портфеља ................................ 9
1.5. Диверсификација ................................................................... 11
1.5.1. Међународна диверсификација ............................... 12
1.6. Условљеност приноса и ризика ........................................... 12
1.7. Откривање и управљање ризиком ..................................... 13
ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................... 15
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................... 16
2
–
Ризик и принос Никола Драшковић
1. РИЗИК И ПРИНОС
Принос од улагања у неку инвестицију током одређеног периода представља све исплате
готовине примљене по основу власништва, и промене у тржишној цени подељене
почетном ценом.
Вредност инвестиције је одређена комбинацијом следећа три фактора:
1
величином антиципираних приноса,
датумом када ће приноси бити примљени, и
ризиком који инвеститор сноси како би остварио очекиване приносе.
Већина модела вредновања захтева предвиђање неких или свих детерминанти вредности.
Од наведена три фактора, ризик је најтеже мерити и укључити у вредновање. Принос од
улагања у капиталну имовину се манифестује годишњим приходом и/или растом
вредности улагања. Он представља инвестицијски резултат у односу науложени износ и
стога се обично изражава у процентима.
Не постоји једноставно прихваћена дефиниција ризика, а још мање како га треба мерити.
Новије перформансе глобалних тржишта пружају инвеститорима вредно искуство и
могућност дефинисања сопствене толеранције према ризику. Ово је разлог зашто је
искрен однос према ризику толико важан. Инвеститори који могу да толеришу висок
ниво колебљивости, могу да укључе већи износ акција у свој портфолио, док они са
слабијим стомаком за ризик вероватно треба да инвестирају мање у акције.
Ако ризик дефинишемо као одступања приноса од оних која смо очекивали, тада би Т–
запис био безризична хартија од вредности, док би обична деоница била ризична
хартија од вредности. Што је одступање веће, каже се да је хартија од вредности
ризичнија. Принос протеклог периода улагања је по правилу познат. Принос будућег
периода улагања је неизвестан, а описује се дистрибуцијом вероватноће. Готово свака
инвестиција је повезана са одређеним степеном ризика, који дефинишемо као
квантифицирану неизвесност. Присутност ризика значи да је могуће више исхода, не само
један. Код улагања у вредносне папире ризик је вероватноћа да ће стварни принос
одступити од очекиваног. Стога се ризик дефинише и као неизвесност предвиђања или
потенцијал прављења грешке у предвиђању.
На тржишту капитала веома је тешко наћи инвеститора који је уложио сав расположив
новац у само један вредносни папир. Уместо тога, већина инвеститора претендује да
инвестира у диверзифицирани портфолио вредносних папира. Разлози за то леже пре свега
у чињеници да сви инвеститори теже остваривању високих приноса на своје инвестиције с
1
Азра Заимовић, Џафер Алибеговић, Примењени Финансијски менаџмент, Економски факултет у Сарајеву,
Универзитет у Сарајеву, Сарајево, 2010., стр. 206.
4
–
Ризик и принос Никола Драшковић
једне стране док, с друге стране, већина њих не показује спремност за преузимање високог
ризика који је повезан са високим приносима. Другим речима,већина инвеститора
показује одређени степен аверзије према ризику.
Ризик се дефинише и мери као варијанса (стандардна девијација) приноса портфолија.
Ризик је представљен и као вероватноћа да принос на крају инвестицијског периода буде
мањи од најмање задате вредности.
1.1. Математичко-статистички израз очекиваног приноса и ризика
Принос од улагања у вредносне папире за период држања (ХПР) дуже од једне године
рачуна се интерна стопа рентабилности инвестиције, што је конзистентно са принципима
временске преференције новца и концептом реинвестирања прихода.
ХПР се користи не само као
еx-анте
, већ и као
еx-пост
мера приноса за унутаргодишњи
принос, при чему се уместо очекиване цене користи емпиријска цена деонице, а уместо
очекиване дивиденде исплаћена дивиденда по деоници.
Израз за реализовани принос је:
Е (Д
1
) = Д
1
, Е(П
1
) = П
1
За ризичне вредносне папире стварна се стопа приноса може посматрати као случајна
варијабла која има своју дистрибуцију вјероватноће. Дистрибуција вероватноће је
скупмогућих вредности које може попримити случајна варијабла и придружене
вероватноће њиховог појављивања. Дистрибуција вероватноће се може сажето изразити
помоћу два параметра:
2
оекивани принос и
стандардна девијација.
Ризик се дефинише као одступање стварног приноса од очекиваног. Ризик је већи што је
већа волатилност приноса у односу на очекивани принос. Ризик као квантифицирана
неизвесност или квантифицирана вероватноћа остваривања одређеног приноса од
вредносних папира обухвата могућност предвиђања приноса који ће се највјероватније
догодити, и мерење дисперзије вероватноћа. У сам појам ризика се укључује поред
опасности од губитка и дисперзија могућих исхода (резултата) у односу на онај који ће се
највероватније догодити.
Што је ово одступање веће, то је ризик вредносног папира већи. Мера дисперзије или
одступања приноса од очекиваног приноса је стандардна девијација. Стандардна
девијација, σ, је статистичка мера одступања дистрибуције вероватноће од њене средине.
2
Азра Заимовић, Џафер Алибеговић, ибидем, стр. 221.
5
