0
Univerzitet „Educons“
Fakultet za uslužni biznis
Sremska Kamenica
ROBA
SEMINARSKI RAD
Predmet: Makroekonomija
Mentor:
Prof. dr. Olja Munitlak
Centar Niš, Oktobar 2014
.
1
SADRŽAJ
UVOD…………………………………….…………………………….…….…2
1. POJAM ROBE………………………………………………………..…3
2. OSNOVNA SVOJSTVA ROBE…………………………………….….4
3. DVOJAKI KARAKTER RADA SADRŽAN U ROBI…………..……7
4. VELIČINA VREDNOSTI ROBE…………………………………..….9
ZAKLUČAK…………………………………………………………………...14
LITERATURA……………………………………………………………….…15
3
Materjalno dobro koje se javlja kao rezultat proizvodnog procesa organizovanog na osnovima
robne proizvodnje postaje roba. Zbog toga se kao najoštrija karakteristika robe može reći da je to
proizvod ljudskog rada koji je proizveden radi razmene. Sa tim roba je proizvod ljudskog rada
namenjen za drugoga, a ne samom proizvođaču. Do robe se dolazi kroz razmenu, proizvođač
ustupajući jedno materjalno dobro u razmeni dobija drugo materjalno dobro ili odgovarajuću
protivvrednost. Bitno obeležje svake robe je to da podmiri neku ljudsku potrebu ali to ne znači
da je korist nekog materjalnog dobra dovoljno svojstvo za obeležavanje nekog materjalnog dobra
kao robe. Na primer izvorska voda, sunce , vazduh jesu korisne, ali nisu robe. Što bi značilo da
da roba morala da poseduje svojstvo da je koristan predmet, ali svaki koristan predmet ne mora
da bude roba. Samo ona materjalna dobra koja su korisna i koja su proizvodi ljudskog rada, a
istovremeno su namenjeni razmeni, u kojoj vlasnici za to materjalno dobro dobijaju neku
protivvrednost, možemo označiti kao robu.
1.POJAM ROBE
Roba je pre svega spoljašnji predmet, stavr koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe
ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiču li iz stomaka ili iz fantazije.
Tu se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo
za život, tj. kao predmet potrošnje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju.
1
Roba jeste proizvod ljudskog rada koji je proizveden radi razmene. Takav proizvod mora
posedovati određeno korisno svojstvo kojim se može podmiriti neka ljudska potreba. Mada
karakter robe neće imati svaki premet koji može da zadovolji neku ljudsku potrebu. Takođe to
nisu potrebe proizvođača tog proizvoda, korisna svojstva tog proizvoda namenjena su
zadovoljavanju potreba drugih. U svakom slučaju svojstvo proizvoda da podmiri neku ljudsku
porebu predstavlja osnovno obeležje svake robe.
Roba je korisno materjalno dobro , proizvedeno za potrebe drugoga, odnosno proizvedeno sa
ciljem da se razmenom za njega dobije odgovarajuća protivvrednost, drugo materijalno dobro ili
određena količina novca. Roba sadrži sledeće karakterisrike:
•
ona je proizvod ljudskog rada
•
ona ima neko korisno svojstvo, odnosno sposobnost da može podmiriti bilo koju ljudsku
potrebu
•
proizvod je ljudskog rada koji se može masovno reprodukovati
•
proizvod je ljudskog rada namenjen za razmenu tj. tržište.
1
K. Marks: „ Prilog kritici političke ekonomije“, Kultura, Beograd, 1964., str 41.
4
Za pojam robe kao ekonomske kategorije vezan je čitav splet materijalizacije društvenih odnosa
u koje ljudi kako neposredno tako i nužno moraju da stupaju, pristupajući procesu proizvodnje
robe i njenoj razmeni. Na taj način roba, kao proizvod ljudskog rada postaje nosilac društvenih
veza osamostaljenih i visoko atomiziranih proizvođača koji nužno moraju da stupaju pristupajući
procesu proizvodnje i njenoj razmeni. „ Proizvod koji ulazi u razmenu jeste roba. Ali on je roba
samo time što se na stvar, na prizvod, vezuje izvestan odnos između dva lica ili dve zajednice,
odnosno između proizvođača i potrošača.. Ekonomija ne raspravlja o stvarima, nego o odnosima
između ljudi i, u poslednjoj instanci, između klasa: ti su odnosi, međutim, svagde vezani za
stvari i pojavljuju se kao stvari.“
2
Iz čega jasno proizilazi da su robni odnosi ustvari društveni
odnosi, bez obzira što se na površini društvenih odnosa pojavljuju kao odnosi između stvari.
2.OSNOVNA SVOJSTVA ROBE
Svaka roba ima svoja prirodna i društvena svojstva. Prirodno svojstvo robe jeste njena upotrebna
vrednost dok društveno svojstvo prestavlja njenu prometnu vrednost i njenu vrednost.
1. Upotrebna vrednost robe
Upotrebna vrednost robe kao njeno prirodno svojstvo, jeste njena sposobnost da zadovolji
ljudsku potrebu ma koje vrste. Ona predstavlja i skup korisnih svojstava robe (fizičkih,
hemijskih, funkcionalnih, estetskih..), sa kojima se može zadovoljiti potreba lične prirode na
primer potreba za hranom, pićem, odećom, stanovanjem, ili neka potreba u sredstvima za
proizvodnju.
Jedno isto dobro može imati više različitih korisnih svojstva, pa zato može služiti zadovoljavanju
veoma različitih potreba ljudi. Sa druge strane korisnost kao prirodno sojstvo robe jeste istorijski
jako promenljivo. Razvojem ljudskog znanja, napretkom tehnike i tehnologije vrši se otkrivanje
novih korisnoh svojstava i načina upotrebe jednog te istog materijalnog dobra. Otkrivanje novih
svojstava robe je jedan istorijski čin. Postoji mnogo primera za to.Na primer drvo je ranije
korišćeno samo kao izvor toplotne energije za grejanje dok dans ima ima širok spektar izrade
veoma raznovrsnih proizvoda.
2
K. Marks: „ Prilog kritici političke ekonomije“, Kultura, Beograd, 1960., str 234.
