Seminarski rad:”Roba i njena osnovna obeležja”
Tamara Perić 42/1
Page 1
1.
UVOD
U primitivnim ljudskim zajednicama ljudi su pravili različite predmete kako bi zadovoljili svoje
potrebe.Na primer, izrađivali surazna oruđa, kojima su obrađivali zemlju i proizvodili određene
proizvode, ponovo za svoje potrebe.
Međutim, sa razvojem društva i poboljsanim uslovima za proizvodnju, došlo je do nagomilavanja
proizvoda koje su ljudi razmenjivali prvobitno proizvod za proizvod, što je predstavljalo naturalnu
razmenu ili trampu. Trampa je oblik trgovine u kome se roba i usluge neposredno mijenjaju za
druge robe i usluge bez korišćena novca.
U tim okolnostima, prvobitni oblik razmene – trampa, prelazi u savremeni oblik razmene, odnosno
robno – novčanu razmenu, koja traje i danas.
U nastavku teksta objasnićemo kako su neki od tih proizvoda postali roba odnosno, koje
kriterijume treba da zadovoljava određeni proizvod da bi ga društvo tretiralo kao robu.
Seminarski rad:”Roba i njena osnovna obeležja”
Tamara Perić 42/1
Page 2
2. POJAM ROBE
U razvijenim privredama savremenog društva, roba predstavlja osnovnu kategoriju i ključnu
karakteristiku.
Najopštije definisana, roba je proizvod ljudskog rada koji je proizveden u cilju razmene. Međutim,
navedena definicija jeste tačna ali ne daje potpunu I jasnu sliku o pojmu robe, odnosno o tome šta
jedan proizvod mora da poseduje da bi bio roba.
Da bi neki proizvod postao roba, treba da uđe u potrošnju, putem razmene. Takav proizvod mora da
određena svojstva kojima se mogu podmiriti neke ljudske potrebe. Alito nisu lične potrebe samog
proizvođača, već je taj proizvod, odnosno njegova korisna svojstva, namenjen zadovoljavanju
potreba drugih. Na primer, ako neko seosko domaćinstvo poseduje voćnjaki njegovi članovi
proizvode trešnje za ličnu upotrebu, tada trešnje nisu roba. Ali ako na tržištu postoji velika tražnja
za trešnjama I vlasnik domaćinstva svoje trešnje zameni za novac I time zadovolji potrebe kupaca,
trešnje postaju roba. Dakle, svojstvo robe da podmiri neku ljudsku potrebu, predstavlja osnovno
obeležje svake robe.
Međutim, svaki koristan predmet ne mora biti roba. Na primer, vazduh na otvorenom prostoru
zadovoljava određenu ljudsku potrebu, ali on nije roba. Nije nastao kao proizvod ljudskog rada I
zbog toga ne predstavlja robu. To nas dovodi do zaključka da svaki koristan predmet ne mora biti
roba, ali svaka roba mora biti koristan predmet. Na osnovu toga, pod pojmom robe svrstavaju se
samo oni predmeti koji su proizvod ljudskog rada, a istovremeno su namenjeni razmeni na tržištu.
Dakle, da bi neko dobro bilo roba, mora da ima sledeće karakteristike:
Mora biti proizvod ljudskog rada
Mora imati društveno korisno svojstvo,tj mora podmiriti neku ljudsku potrebu
Ona je proizvod ljudskog rada koji se može masovno reprodukovati
Ona je proizvod ljudskog rada namenjen za razmenu na tržištu
Iz svega navedenog proizilazi da je roba korisno materijalno dobro, proizvedeno za potrebe
drugoga, odnosno proizvedeno sa ciljem, da se uz pomoć razmene, za to dobro dobije odgovarajuća
protivvrednost, drugo materijalno dobro ili određena količina novca.
Seminarski rad:”Roba i njena osnovna obeležja”
Tamara Perić 42/1
Page 4
2) U robnoj proizvodnji svaki individualni utrošak materijalnih I ljudski inputa ne mora dobiti
svoje društveno priznanje. Ukoliko se proizvod realizuje na tržištu I to barem po ceni koja
omogućava nadoknadu utrošenih materijalnih inputa I rada uloženog u njenu proizvodnju,
onda su individualni utrošci inputa dobili materijalno priznanje. Ali, ako neki proizvođač
proizvede određeno dobro, recimo cipele,za koje ne uspe naći kupca, bilo zbog lošeg
kvaliteta, ili što nisu dovoljno modern ili su preskupe, onda individualni utrošci datog
proizvođača nisu dobili društveno priznanje. Ukoliko taj proizvođač, suočen sa
nemogućnošću realizacije proizvoda na tržištu, odluči da spusti cenu na nivo manji od
vrednosti utrošenih materijalai rada, I uspe da razmeni proizvod, njegovi utrošci su dobili
samo delimično društveno priznanje.
Upravo ovaj process društvenog priznanja opravdanosti utrošenih inputa, uz rizike koje robna
proizvodnja nosi, prisiljava robne proizvođače na najefikasniji mogući način proizvodnje čime se
omogućava opšti napredak društvene zajednice. Oni stalno moraju istraživati potrebe I ukuse
potrošača, prilagođavati svoje proizvode njihovim zahtevima I tragati za sve efikasnijim načinima
proizvodnje.
4. KARAKTERISTIKE ROBE
Svaki proizvod koji se karakteriše kao roba mora da ima tri osnovna svojstva robe, a to su:
1. Upotrebna vrednost robe
2. Vrednost robe
3. Prometna vrednost robe
4.1. Upotrebna vrednost robe
Upotrebna vrednost robe je svojstvo robe kojim ona može da zadovolji neku ljudsku potrebu, zbog
čega neki proizvod i može biti roba jer se traži na tržištu. Upotrebna vrednost se ostvaruje samo
upotrebom ili trošenjem. Saznanje ljudi o korisnim svojstvima materijalnih dobara koja postaju
robe, tj. poznavanje upotrebnih vrednosti roba koje oni razmjenjuju, predstavlja bitnu pretpostavku
robne razmjene, jer da takvog saznanja nema, ne bi ni bila moguća njihova razmjena, a prema tome,
ni postojanje same robne proizvodnje
.
