ROBERT KOCH
Mentor: Prof. doktor Vera Stojšin
Student: Nataša Bajić 56/2013 FM
Poljoprivredni fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
Novi Sad, mart 2016.
Rođen je 11. decembra 1843. godine u
rudarskom gradiću Clausthal
, u
Nemačkoj, u planinama gornjeg Harza.
Otac mu je bio srednje imućan rudarski
činovnik
.
Tokom detinjstva, kao i u vreme
pohađanja
osnovne škole
i
Gimnazije
,
pokazivao je veliko
interesovanje za
biologiju
.
Voleo je da luta šumama, da proučava i sakuplja različite
biljke i životinje
.
Porodična kuća u
Clausthal-u
Univerzitet u Göttigenu
Jakon Henle (1809-1885)
nemački lekar, patolog i anatom
Rudolf Vorchow (1821-1902)
patolog, teoretičar i fizičar
1867.
prihvata
stažiranje
u
Opštoj bolnici
u
Hamburgu
, a na
nagovor supruge odlazi u mesto
Langenhagen
, gde je dobio
mesto u
Zavodu za slaboumne
, a
dve godine kasnije
odlazi u
Rackwitz
, u
provinciji Posen
.
1870.
odlazi kao
dobrovoljac na front u Francusku
.
1872.
dobija državni čin
okružnog lekara
u gradiću
Wollstein
.
Kochova kuća u Wollstein-u
Koch je otkrio da
antrakas
gradi endospore
.
Endospora je dormantni
stadijum čija je metabolička i
enzimska aktivnost svedena na
minimum ili potpuno odsutna,
da bi opstala dugi niz godina u
spoljašnjoj sredini.
Prisustvo ovih spora je bio
upravo uzročnik te epidemije na
farmama.
Bacillus anthracis
Ako se uginula životinja preplitko zakopa, spore izbijaju iz zemlje
u proleće na mladoj travi jer ih krtice, gliste i druge životinje izriju
na površinu.
Inače spore su prisutne i na koži životinja, vuni ovaca, konjskoj
dlaci, a ponekad i na nekim industrijskim biljkama.
Urin i fekalije
bolesnih životinja
sadrže velike
količine bacila
kojima se pašnjaci
kontaminiraju, a
spore mogu u njima
ostati desetinama
godina.
Još pre Kocha, Pollender (1849.), a zatim i Brauell (1851.)
opisali su neke neobične prozirne štapiće u krvi ljudi i
životinja bolesnih od antraksa, a
Davine je (1863.)
izneo
teoriju da su ti
štapići zapravo uzročnici bolesti
.
Aloy Pollender (1799-1879.)
Izučavao poreklo Antraksa
Friedrich Bauell (1807-1882.)
nemački veterinar
Koch je bio odlučan da detaljnije ispita antraks i vrši
nekoliko uspešnih ogleda dokazujući
etiološku ulogu
bacila bedrenice i otkriva spore ovog bacila
.
On je napravio improvizovanu laboratoriju od dela
ordinacije u kojoj je držao mikroskop, kaveze s miševima i
primitivni termostat.
Vakcinisao je miševe iverjem drveta
(koje je sam napravio) , bacilima
antraksa koje je uzeo iz slezina životinja
koje su umrle od antraksa. Otkrio je da
su miševi koji su vakcinisani krvlju
zaraženih životinja svi umrli od antraksa,
dok miševi vakcinisani krvlju zdravih
životinja nisu umrli. Ovo je potvrdilo rad
drugih, koji su dokazali da se bolest može
preneti krvlju životinja koje su obolele od
antraksa.
Iste godine štampane su u Cohnovom časopisu ”
Beiträge zur
Biologie der Pflanzen
” dve Kochove temeljne radnje, od
kojih je u jednoj prikazan životni ciklus bedrenice, a u
drugoj su metodološki uputi za istraživanje, konzerviranje i
fotografisanje mikroorganizama.
1
876.
godine demonstrirao je oglede s
bacilom antraksa (bedrenice) u
Breslau
, pa je oduševio čuvenog
botaničara
Ferninanda Cohna
,
patologa
Juliusa Cohnheima
i mladog
asistenta
Paula Ehrlicha
.
Dobija na raspolaganju novije laboratorije i
vrsne asistente, te je najpre objavio studije o
bakteriološkoj metodici i dezinfekcionim
sredstvima, a nakon toga intenzivnije počinje
da se bavi istraživanjem uzročnika
tuberkuloze..
1880.
imenovan je za vladinog savetnika i
člana Zdravstvenog ureda
(Kaiserlisches Gesundheitsamt) u Berlinu
.
Izumeo je nove metode –
uzgoj čistih kultura
na čvrstim površinama kao što je krompir, i na
algama koje su se čuvale u posebnoj vrsti
plitke ravne posude, koju je izumeo njegov
kolega Petri – ovakve se posude i danas
koriste.
Razvio je i
novu metodu bojenja bakterija koja
ih je činila vidljivijima i pomagala njihovoj
identifikaciji
. Rezultat ovoga rada bilo je
uvođenje metoda pomoću kojih su se patogene
bakterije lako mogle dobiti kao čiste kulture
, bez
drugih organizama, i pomoću kojih ih je lako
bilo otkriti i identifikovati.
1883.
formuliše
pravila za kontrolu epidemije kolere
, koju je
istraživa
Egiptu i Indiji
i otkriva o u
vibrio cholerae
,
uzročnika ove bolesti.
Robert Koch, ekspedicija u Egiptu
1890.
Koch je na
X Međunarodnom kongresu u
Berlinu
izazvao je svetsku senzaciju, izjavivši
da je pronašao
specifičan lek protiv
tuberkuloze
.
Nazvao ga je
tuberkulin
, filtrat usmrćene
glicerin-bujonske kulture Kochovih bacila.
Nade koje su bile ulagane u tuberkulin se
nažalost nisu ispunile, ali treba istaći da je do
danas ostalo značajno dijagnostičko dejstvo
ovog leka .
OSNOVE IMUNOLOGIJE-KOHOV FENOMEN
Prethodno zaraženi organizmi reaguju drugačije
od zdravih na injekcije tuberkulina ili virulentnih
bacila.
Koch je izneo zahteve , znane kao
Kochovi postulati
,
koji moraju biti zadovoljeni da bi se prihvatilo da
određena bakterija uzrokuje određenu bolest.
Okularni i mikroskopski pregled preparata
Fitopatološka izolacija na hranljivu podlogu
KOHOVI
POSTULATI
1891.
postao je
počasni profesor na Medicinskom
fakultetu u Berlinu
i
upravnik novog Instituta za
infektivne bolesti
.
KOHOVE EKSPEDICIJE
1892.
Borba protiv kolere u Pruskoj, zatim borba protiv
gube, besnila, malarije i ostalih zaraznih bolesti
1896
. Koch je otišao u Južnu Afriku istražiti poreklo
goveđe kuge .
Usledilo je njegovo proučavanje malarije u Africi i Indiji,
hemoglobinske groznice i kuge.
1898.
objavio je svoja opažanja o ovim bolestima
KOCHOVO POPRSJE NA
BRIONIMA U ZNAK
ZAHVALNOSTI
1901.
godine učestvuje na međunarodnom kongresu
pulmologa u Londonu i tom prilikom iskazuje svoja opažanja
o dva različita tipa bacila tuberkuloze i svoje mišljenje da je
bovini tip apatogen za čoveka.
1902.
godine izabran je za člana francuske Akademije nauka
na mesto preminulog Rudolfa Virchowa.
1903.
Nakon što je organizovao suzbijanje epidemije
abdominalog tifusa u Nemačkoj, odazvao se pozivu engleske
vlade i otišao u
Južnu Afriku
radi suzbijanja nekih stočnih
zaraznih bolesti. Kada je navršio 60 godina života, zatražio je
da bude umirovljen.
1904.
Godine izabran je za člana nemačke Akademije nauka, i
iste godine je uvažena njegova molba za umirovanje.
1905.
Dobio je Nobelovu
nagradu za medicinu i to
“ Za istraživanja i otkrića na
području tuberkuloze”
Dodeljen mu je orden
Nemačkog reda krune i Veliki
Krst Nemačkog Reda Crvenog
Orla (bio je prvi lekar koji je
dobio ovo veliko priznanje),
ordeni redova iz Rusije i
Turske.
1906
.
vratio
se u Centralnu Afriku da bi
nastavio svoje proučavanje ljudske
tripanosomijaze(bolest spavanja).
Ubrzo je morao da prekine svoj
put jer je bio imenovan za vođu
nemačke delegacije na
međunarodnom pulmološkom
kongresu u Washingtonu, gde je
održao predavanje o odnosu
između humane i bovine
tuberkuloze..
7. aprila 1910. izlaže u svom
predavanju u nemačkoj
Akademiji nauka rezultate svojih
studija o epidemiologiji
tuberkuloze.
Umro je 27. maja 1910. u Baden-
Badenu
.
Spomenik Robertu Kochu
ispred bolnice u Berlinu.
Literatura
http://znanost.geek.hr/clanak/Robert-koch/#ixzz3szKLmGsF
Robert Koch “Etiologija tuberkuloze”- Grmek
