1.Увод
Савремене привреде су углавном отворене привреде. То значи да
ступају у најразличитије односе са иностранством, размењују производе
и услуге са другим привредама, сарађују са међународним економским
институцијама и уцествују у њиховом раду. Отворене привреде су за
разлику од затворених привреда, укључене у међународну поделу као
процес репродукције који запоциње у једној земљи а заврсава се у
другој.
Поцетак развоја међународних економских односа сеже дубоко у
прослости и никако не представља појаву новијег датума. Свој замах је
поцела да доживљава у последњих неколико деценија, а кључну улогу у
том замаху имале су следеће појаве:
Развој телекомуникација – кроз олаксавање комуникације између
удаљених делова планете,
Технолошки прогрес – кроз производњу роба променом модерне
технологије,
Спољнотрговинска поолитика – кроз становиште које је
прихватило већина земаља: да је слободна трговина између
земаља корисна за све.
Некада је главни субјект међународне трговине била држава, а
данас су то пре свега велике и снажне банке и транснационалне
компаније – компаније које послују у већем броју земаља и често
остварују приходе који су већи од бруто дручштвених земаља неких
земаља. Државе це цве ређе јављају као пословни субјекти у
међународној трговини али и даље задржава значајну улогу у
међународним економским односима.
2
2.Промене у робној структури међународне
трговине
Привредна структура сваке земље изложена је променама под
утицајем технолошког прогреса у појединим земљама, затим
променама у структури потрошње, као и дејству других фактора. Ове
промене непосредно се одражавају на промене спољнотрговинске
структуре у извозу и увозу.
Спољна размена се у средњем веку сводила на неколико
производа
(крзна,свила,житарице,стока,пиђа,шећер,грађевински
материјал и слично). Проналаском парне машине дошло је до развоја
железничког и поморског саобраћаја и до масовног повећања
међународног
промета
и
других
производа
(текстил,кожа,гума,угаљ,руда и слично). Крајем 19 и почетком 20 века
као последица друге индустријске револуције увођењем мотора са
унутрашњим сагоревањем и наизменичне струје, јавља се низ нових
производа у светској трговини.
После другог светског рата, у спољнотговинској структури све
већи значај добијају тзв. Ноби производи у светској трговини:
електронски рачунари, роботи, савремена транспортна и
телекомуникациона опрема, космичка индустрија, процесна опрема,
канцеларијске машине и опрема, савремена хемија и електроника.
Динамичну структуру светске производње и трговине чине и разне
услуге: туризам, трговина, банкарство, транспорт, телекомуникације
саобраћај и сл.
У развоју напредују земље које извозе производе високог степена
обраде (телекомуникационе и електронске опреме, машиноградња и
хемија), а заостају земље које производе примарне производе
(пољопривреда и рударство).
4
Динамична ставка у светској трговини (извозу), у последњим
годинама су нафта, гас и деривати, метал, житарице.
5
