Робни промет

Дефинисање

: Роба спада у обртна средства предузећа у облику ствари, коју оно набавља ради даље

продаје,  тј.  трговине.  Трговина  се  обавља  као  трговина  на  велико  и  трговина  на  мало.  За  разлику  од
трговине  на  велико,  трговином  на  мало  сматра  се  продаја  робе  крајњим  потрошачима  (купљену  робу
купци  користе  за  сопствене  потребе,  тј.  не  прерађују  је,  нити  је  даље  продају,  већ  је  дефинитивно
користе). У промету на велико роба се налази у складиштима и стовариштима. Складиште је простор у
којем  се  обавља  промет  робе  на  велико  и  обављају  услуге:  преузимања,  конзервирања,  чувања,
сортирања,  паковања,  маркирања  и  препакивања  робе  за  отпрему.  Стовариште  је  просторија  или
ограђени  простор  у  којем  се  обавља  промет  робе  на  велико  (а  може  и  на  мало).  За  сврхе
рачуноводственог обухватања робе значајне су и следеће класификације трговине:
1.

увоз и извоз робе

- у основи ове класификације трговине је чињеница да се промет одвија са

пословним партнером који се налази у некој страној држави;

комисиона продаја робе

- у основи ове класификације трговине је чињеница да роба која се

продаје није власништво трговинског предузећа већ правног или физичког лица из земље.
Трговинско предузеће наплаћује провизију за обављене услуге;

консигнациона продаја робе

- у основи ове класификације трговине је чињеница да роба која се

продаје није власништво трговинског предузећа већ правног или физичког лица из иностранства.
Трговинско предузеће наплаћује провизију за обављене услуге;

транзитни робни промет

- суштина ове врсте трговине је у томе да роба не долази до трговинског

предузећа које њу истовремено и купује и продаје, већ трговинско предузеће уговара да се роба од
произвођача или неког другог трговинског предузећа директно испоручи њеном купцу. Дакле, код
ове врсте трговине фазе куповине и продаје се истовремено одвијају.

Вредновање

: Вредности робе су:

ФАКТУРНА ЦЕНА, НАБАВНА ЦЕНА И ПРОДАЈНА ЦЕНА .

ФАКТУРНА ЦЕНА је вредност коју купац плаћа за робу. Утврђује се на основу цене која је уговорена
приликом куповине робе. Ова цена садржана је у фактури а пре тога у уговору о купопродаји и
закључници. Ако је фактурна цена умањена за дате рабате , попусте уопште (нето фактурна цена)
фактурну цену чини износ који је купац дужан да плати продавцу за робу.

НАБАВНА ЦЕНА је збир фактурне цене и зависних трошкова набавке. У зависне трошкове набавке
спадају трошкови : превоза, утовара, истовара, складиштења, манипулације робом,осигурања робе у
транспорту. То су све трошкови који настају директно у поступку набавке робе. Сматрају се производно
проментним трошковима, првобитно се урачунавају у набавну вредност робе и евидентирају на класи 1.
а накнадно након продаје робе део зависних трошкова набавке – за продату робу прелази на класу 5. на
којој се евидентирају трошкови пословања. О чему ће бити речи у наредном циклусу – реализација робе.

ПРОДАЈНА ЦЕНА је цена по којој се роба продаје. Њу одређује (израчунава) трговинско предузеће или
производно предузеће водећи при томе рачуна да се њоме покрије набавна вредност робе, трошкови
пословања и оствари нормална зарада. Разлика између продајне и набавне цене се назива Разлика у цени.

Разлика у цени

(често се употребљава израз "маржа") представља потенцијалне приходе трговинског

предузећа  из  којих  би  требало  да  се  накнаде  његови  трошкови  пословања,  а  евентуални  остатак  би
представљао остварени финансијски резултат (позитиван или негативан). Зависно од тога да ли се односи на
залихе  робе  (у  стовариштима  и  продавницама),  или,  пак,  на  продату  робу,  разлика  у  цени  може  бити
остварена и неостварена тј  укалкулисана. Остварена  разлика се односи на продату робу  и  она је  углавном
дефинитивна, тј. непроменљива. Укалкулисана тј неостварена разлика је само потенцијална. Наиме, њен се
износ може повећавати или смањити, уколико у међувремену, док се роба не прода, дође до измена њених
продајних цена, а може се десити да се никад и не оствари (ако се роба не би продала).

Више је начина формирања разлике у цени:

слободно формирање разлике у цени

- постоји код оних роба код којих трговинско предузеће тј

продавац самостално, водећи се својим економским интересима, одређује продајну цену производа.
Разлика у цени се одређује:
-

тако што трговинско предузеће на набавну вредност примени онај проценат разлике у цени који
ће довести до формирања продајне цене по којој ће купци бити спремни да купују производе
или

предузеће прво одреди такву (за купце прихватљиву) продајну цену а разлику у цени утврди
тако што од те продајне цене одузме набавну цену;

маржа

постоји код оних роба чију крајњу продајну цену утврђује произвођач или држава. Маржа се

утврђује процентуално у односу на продајну вредност робе.

формирање разлике у цени у висини добијеног рабата

–у ситуацији када добављач одлучује о

продајној цени робе он може одобрити рабат у облику попуста и његова висина не утиче на
продајну цену. Наиме, овај рабат се директно евидентира на рачуну укалкулисане разлике у цени,
док се добијени рабат у ситуацији када добављач не одлучује о продајној цени не евидентира ни на
једном рачуну (тада је он само одбитна ставка у фактури да би се дошло до нето фактурне цене);

Поступак за формирање цене робе назива се калкулација. Калкулација је уједно и књиговодствени
документ у коме су наведене ставке из којих се састоји вредност робе. Калкулација се обавезно
саставља приликом набавке робе, и то понаособ за сваку набавку.

3) Промене код трговачке робе могу бити вредносне и количинске и то у облику повећања и смањења.

Најчешће промене

повећања

су:

набавка робе, код које се могу појавити следеће ситуације:
-

набавка једне врсте робе или више врста роба,

набавка робе од домаћих произвођача или увозом,

набавка без постојања директних зависних трошкова набавке и са директним зависним
трошковима набавке,

директни зависни трошкови набавке су исказани у фактурама и обрачунима добављача или се
ради о директним зависним трошковима набавке у облику услуга појединих организационих
делова предузећа (интерне услуге),

нивелација цена навише,

повраћај робе од стране купца,

вишкови.

Најчешће промене

смањења

су:

продаја робе,

нивелација продајних цена наниже,

мањкови,

кало, растур, квар, лом,

враћање робе добављачу.

На овом месту нећемо шире објашњавати ове промене јер су различите у зависности од тога где се роба
налази: у магацину, стоваришту, складишту или малопродајном објекту.

Документа

Најчешћа документа за књижење промена залиха робе су:

пријемница и калкулација продајне цене,

фактура добављача,

отпремница и фактура за купца,

нивелација продајних цена робе,

обрачуни разлике у цени и пореза садржаног у продатој роби,

признанице и налози за наплату за уплату пазара

Калкулација продајне цене за кожне рукавице

р.бр.

Елементи калкулације

Вредност

За 1 комад

За 50 комада

Фактурна вредност

1.400,00

70.000,00

ЗТН

-транспортни трошкови

25,97

1.298,38

Набавна цена

1425,97

71.298,38

Маржа 11%

176,24

8.812,17

Продајна цена на велико

1.602,21

80.110,55

Предузеће које је пдв-е обвезник, приказује предходни порез на конту 270. Пдв са улазних фактура и
тада кажемо да предузеће остварује право на одбитак предпореза, из тог разлога пдв-е не може бити
саставни део калкулације цене робе тј у калкулацију се уносе износи фактура без пдв-еа.

Maржа је у калкулацији рачуната на набавну цену применом процентног рачуна ниже сто јер
предузеће маржу зарачунава као проценат на продајну цену.

Калкулација за набавку више роба по фактури добаљача

Ре

дни
бр

ој

аз

ив

обе

ј.м.

Ko
ли

чи

на

ак

ту

рн

а ц

ен

Фактурн

вреднос

4х5

За

ви

сн

и тр

ош

ко

ви

аба

вн

а в

ре

дно
ст

Ра

зл

ик

а у

ен

Основиц

а за

обрачун

пореза

8+9

ПДВ

(10*18

% или

10*8%)

Продајн

вреднос

(8+

9+11)

Продајн

а цена

12:4

Кожне
торбе

ко

3600

50000

1001.6

55001.6

6.997.9

61799.54

11123.9

72923.4

4861.56

Кожне
рукавице

ко

1400

70000

1298.4

71298.4

8.812.2

80110.55

14419.9

94530.4

1890.6

Укупно

124.000

2300

126300

15810.1

141910

25543,8

167454

-----------

Comment [U4]:

расппред зтн

сразмернп фактурним вреднпстима,(
70000/124000) * 100 =56,45%
2300*56,45%=1298,39

Comment [U5]:

маржа

=наб.цена*маржа/100-маржа;
1425,97*11/89=176,24

Comment [p6]:

oва калкулација

истпвременп ппказује прпдају цену са
пдв-пм пп кпјпј ће се рпба и прпдавати
без пбзира на тп штп ће коижеое рпбе
на залихама бити пп прпдајнпј цени без
пдв-а

Када је у питању вредновање робе треба разликовати:

вредновање робе у билансу стања

- на крају године роба се евидентира по набавној вредности

или нето продајној цени ако је она нижа (утврђивање и једне и друге вредности врши се у складу
са

МРС 2 Залихе

).;

вредности по којој се роба у току године евидентира у пословним књигама

- могуће је робу у

току године евидентирати по набавној или по продајној вредности, с тим да релевантни законски
прописи на посредан начин налажу да се и у трговини на велико и у трговини на мало роба у
продајним објектима евидентира по продајним вредностима.

Евиденције

: Евиденција робе се врши у главној књизи и дневнику главне књиге финансијског

књиговодства  и  аналитичкој  евиденцији  робе  -  када  је  у  питању  трговина  на  мало  не  постоји  обавеза
вођења  аналитичке  евиденције  робе  у  промету  на  мало.  Постоји  законска  обавеза  да  се  малопродајни
објекти  задужују  и  раздужују  вредносно,  тј.  финансијски.  Сем  тога  евиденција  вредносног  стања  и
вредносних промена стања робе може се вршити у:
-

финансијском књиговодству или

финансијском књиговодству и робном књиговодству

Рачуни

: За праћење вредносног стања и промена на трговинској роби предвиђена је

група

13 - Роба

. Због

потребе обезбеђивања података о продајној вредности, разлици у цени, укалкулисаном порезу и набавној
вредности прописани троцифрени рачуни се даље рашчлањавају. На примеру робе у трговини на велико
приказали смо како изгледа састављање калкулације цене робе на велико а овако изгледа књиговодствена
евиденција набавке робе са рашчлањавањем рачуна групе 13.

Ред

бр.

Број рачуна

Опис промене

Износ

Дуг.

Потр.

Дугује

Потраж.

130
270

433

Обрачун набавле робе
Пдв са улазних фактура по
опш.ст.
Добављачи у земљи
- по фактури за купљену робу