Родитељски састанци као облик сарадње породице и
предшколске установе
Семинарски рад
САДРЖАЈ:
УВОД....................................................................................................................................... 4
I ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ
ИСТРАЖИВАЊА................................................................................................................. 6
1. Сарадња предшколске установе и
породице................................................................................................................................. 6
1.1. Физички развој детета................................................................................................ 6
1.2. Психички развој детета.............................................................................................. 7
2. Циљ сарадње породице и предшколске установе......................................................... 8
3. Однос између родитеља и васпитача у процесу сарадње............................................. 9
4. Међусобна информисаност родитеља и васпитача...................................................... 10
5. Улога васпитача у успостављању сарадње са родитељима........................................ 12
6. Родитељски састанак као облик сарадње породице и вртића..................................... 14
6.1. Општи родитељски састанак.................................................................................... 14
6.2. Родитељски састанак за родитеље деце исте узрасне групе.................................. 16
6.3. Родитељски састанак за родитеље једне васпитне групе....................................... 17
7. Припрема родитељских састанака................................................................................. 18
8. Руковођење родитељским састанцима........................................................................... 21
9. Садржај рада родитељских састанака............................................................................ 23
ИИ МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА.............................. 17
1. Проблем истраживања...................................................................................................... 17
2. Предмет истраживања...................................................................................................... 18
3. Циљ и карактер истраживања.......................................................................................... 18
4. Задаци истраживања......................................................................................................... 18
5. Хипотезе истраживања..................................................................................................... 19
2
У В О Д
Васпитање деце мора бити повезано са зивотном средином у којој се одвија.
Оно мора бити отворено и спремно да прихвати утицаје средине као и спремно да оно
само на њу делује. Данас , захваљујући различитим изворима: социјалним, психолошким,
педагошким, постоје више елеменатакоји обликују идеју отвореног васпитања.
Успостављање равноправног односа измађу одраслих и деце императив је
отвореног система васпитања у дечијем вртићу где се подразумева и активно учешће
родитеља деце. Предшколска установа као систем отвореног васпитања треба да
представља друшвени ниво на којем ће родитељи моћи да реализују родитељску
функцију. Када се говори о отворености предшколских установа према родитељима, под
тиме се не мисли на класичну сарадњу родитеља и установе, него на то да "родитељ буде
саставни део васпитног процеса", а то се подстиче заједничким стицањем знања
потребних за васпитањедеце и, много више, заједничким живљењем деце, родитеља и
васпитача.
Предшколска установа и породица су чиниоци који најдуже делују на дете, са
којима дете проводи највећи део дана и зато је комуникација међу њима неизбежна и
неопходна. Она не треба да се своди на обичну љубазност због услуге коју пружа
предшколска установа, већ треба да представља стварање услова за укључивање
родитеља у прганизованпредшколски васпитно-образовни процес. На тај начин се
допуњује улога родитеља као васпитача свог детета.
Боравком родитеља у предшколској установи и њиховим обостраним васпитно-
образовним деловањем омогућава се упознавање родитеља са друштвеним циљевима и
ставовима за васпитање личности на основу кога су они у могућности да изграде
позитиван став за васпитни третман и да га усагласе са ставом организованог
предшколског васпитањ и образовања. Отварајући се према породици предшколска
установа задовољава све потребе родитеља који се односе на упознавање улоге
породичне атмосфере у развоју личности, а поготову њеног емоционалногаспекта, као
вазне компоненте за целокупно формирање личности.
4
Узајамно деловање предсколске установе и породице трба да представља
партнерски однос у васпитању детета. Медјутим, да би постојао партнески однос,
неопходно је добро и дубоко познавање "партнера". Њиховим упознавањем омогућава се
правилан и добар избор циљева, метода, облика, и средстава за рад са децом и
усаглашавање њиховог деловања.
Наравно, да би се остварио було који облик сарадње између породица и
предшколске установе потребно је да постоји интересовање родитеља, а васпитач треба
да створи повољне услове, испланира и буде иницијатор у овом односу.
5
1.2. Психички развој детета
Родитељ треба да познаје психологију свог детета у оној мери колико је
потребно да би могао доприносити развијању низа процеса- мишљења, говора, памћења,
маште, односа према другима, способности и навика. Разговор с дететом, када му се
постављају питања и трази одговор, највише подсиче дете да говори. То је један од
начина да се сазнају дечје мисли, зеље, осећања, намере, али и да му се стави до знања
шта се од њега захтева, шта се одобрава у његовим поступцима, а шта не и какве су
мисли саговорника, осећања и намере. И у дечијим игрма, које су врло динамичне, има и
доста разговора у којима се размењују искуства, навике и речник.
Родитељима треба указати на главне разлоге због чега деца погрешно
изговарају неке речи и упутити их како да поступају кад деца:
- врше замену гласова када не могу да запамте ред гласова у појединој речи;
- врсе замену гласова које не могу да изговоре, гласовима које могу да изговарају;
- сами додају или убацују поједина слова;
- подржавају одрасле који и сами погрешно изговарају неке речи.
У развоју деце одрасли не користе увек свесно и у довољној мери свој утицај
како би усмерили или подстицали њихову активност у складу с могућностима.
Напротив, често не оспособљавајући их да се властитим ангазовањем осамостаљују,
коче и успоравају њихов развој.
Када дете похађа вртић свакодневно, све што и у њему чини: учествује у слободним
активностима, одлази у шетњу, пресвлачи се, једе, одрзава хигијену- доприноси развоју
његових способности што треба продужавати и у породичној средини, уз помоћ
одраслих чланова породице(Грандић, 2007:341-344).
7
