ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО

СОЦИОЛОГИЈА

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ

СЕМИНАРСКИ РАД

         Ментор:                                                         Студент:

Проф.др Жарко Павић                                      Слободанка Ранђеловић

                                      Март 2018

САДРЖАЈ

1

Увод 3

2

Пол и Род

3

2.1

Родне улоге

4

2.1.1 Улоге мушкарца

5

2.1.2 Трострука улога жене 5

3

Важност родне равноправности

6

3.1

Праведност и једнакост

6

3.2

Кредибилитет и одговорна власт

6

3.3

Ефикасност и одрживост развоја

7

3.4

Квалитет живота

7

3.5

Савези 7

3.6

Ланчана реакција

7

4

Родна равноправност 8

4.1

Камени темељци Уједињених Нација за побољшање положаја жена

8

4.2

Род и развој 9

4.2.1 Практичне потребе и стратешки интереси

10

4.2.2 Практичне потребе – краткорочне

10

4.2.3 Стратешке потребе – дугорочне

11

4.3

Родна анализа као метод

11

4.4

Институције и родна равноправност 12

4.4.1 Статистички подаци раздвојени по полу

12

4.4.2 Примена метода родне анализе

12

4.4.3 Развијање родно осетљивих планова и програма

13

4.4.4 Родна равноправност у институцијама – нивои укључености13

5

Закључак

13

background image

променљива у времену и простору. Конструкција и репродукција рода заузима место и на 
индивидуалном и на друштвеном нивоу. Обе су једнако важне. Индивидуално људска бића 
обликују родне улоге и норме кроз своје активности и репродукују их конформишући се са 
очекивањима. Постоји растућа свест да род треба узети у обзир на политич ком и 
институционалном нивоу. Род није само друштвено конструисана дефиниција мушкарца и 
жене, то је и друштвено конструисана дефиниција односа између полова, Конструкција садржи 
неједнак однос моћи с мушком доминацијом и женском субординацијом у већини животних 
подручја. Мушкарци и њихови задаци, улоге, понашање и вредности које им се приписују су у 
многим аспектима вредности више него жене и оно што се уз њих веже. Све се више 
препознаје та карактеристика друштва да је пристрасно, под утицајем мушког: мушка улога је 
преузета као норма за друштво као целину, што се рефлектује у политици и структурама. 
Политика и структуре често ненамерно репродукују родну неједнакост.

2.1

Родне улоге

Биолошке разлике између жена и мушкараца се углавном не мењају; људи су или жене или 
мушкарци. Ипак, карактеристике које им се приписују и улоге и одговорности које им се 
додељују, разликују се међу културама, друштвима и историјским периодима.

Родне улоге су активности које се додељују мушкарцима и женама на основу претпостављених 
разлика. „Подела рада“ је термин који се користи у литератури која се бави родом. Користи се 
ради означавања улога и задатака приписаних женама и мушкарцима на основу 
претпостављених карактеристика и атрибута, уместо способности и вештина.

2.1.1 Улоге мушкарца

У најразвијенијим земљама света све је мањи број послова који се препознају као типично 
мушки или женски. Ипак, у свим мање развијеним друштвима мушкарци имају далеко 
видљивије и признатије улоге од жена. Оне су, по правилу, далеко више вредноване, углавном 
зато што су мушкарци плаћени за свој продуктивни рад, а жене не. У тим друштвима, улоге 
мушкараца углавном укључују послове који се квалификују као друштвено значајнији и 
економски продуктивнији. Мушкарци обично не раде домаће и кућне послове. Ако су 
ангажовани у јавним пословима, онда је то најчешће рад у оквиру политичких организација и 
менаџменту.

2.1.2 Трострука улога жене

Женске улоге данас у многим друштвима спадају у три категорије:

продуктивне (које се односе на производњу добара за потрошњу и зараде кроз посао 

ван куће);

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti