Univerzitet
DIPLOMSKI RAD
TEMA: Rodna ravnopravnost
Mentor Kandidat:
Rodna Ravnopravnost
Diplomski rad
1 Uvod
Tematika ovog diplomskog rada je rodna ravnopravnost. „Rodna ravnopravnost
pretpostavlja da jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za
žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom,
ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve
koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice.“
1
Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih načela
ljudskih prava. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u ogromnoj većini
vidova društvenog života.
2 Pol i Rod
Pojmovi „pol” i „rod” najčešće se definišu na sledeći način:
„Pol” se odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom
trajne i univerzalne.
„Rod” se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način
jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje (društvena
očekivanja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih,
ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i
etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu. Stavovi i ponašanja prema
rodu su naučeni i mogu se menjati.
Razlike u shvatanju društvenih uloga muškaraca i žena mogu se uočiti u različitim
kontekstima:
1
Prema „ Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou”
4
Rodna Ravnopravnost
Diplomski rad
Rod je prema definiciji Saveta: Društveno konstruisana definicija muškarca i žene.
To je društveno oblikovanje biološkog pola, određeno shvatanjem zadataka, delovanja i
uloga pripisanih muškarcima i ženama, u društvu u javnom i privatnom životu. To je
kulturološki specifična definicija femininosti i maskulinosti i prema tome promenljiva u
vremenu i prostoru. Konstrukcija i reprodukcija roda zauzima mesto i na individualnom i
na društvenom nivou. Obe su jednako važne. Individualno ljudska bića oblikuju rodne
uloge i norme kroz svoje aktivnosti i reprodukuju ih konformišući se sa očekivanjima.
Postoji rastuća svest da rod treba uzeti u obzir na politič kom i institucionalnom nivou. Rod
nije samo društveno konstruisana definicija muškarca i žene, to je i društveno konstruisana
definicija odnosa između polova, Konstrukcija sadrži nejednak odnos moći s muškom
dominacijom i ženskom subordinacijom u većini životnih područja. Muškarci i njihovi
zadaci, uloge, ponašanje i vrednosti koje im se pripisuju su u mnogim aspektima vrednosti
više nego žene i ono što se uz njih veže. Sve se više prepoznaje ta karakteristika društva da
je pristrasno, pod uticajem muškog: muška uloga je preuzeta kao norma za društvo kao
celinu, što se reflektuje u politici i strukturama. Politika i strukture često nenamerno
reprodukuju rodnu nejednakost.
5
Rodna Ravnopravnost
Diplomski rad
javni poslovi (odnose se na zadatke i odgovornosti koji se izvršavaju za dobrobit
čitave zajednice, ali uglavnom su to poslovi organizacije i podrške, dok odlučivanje
i evaluacija nisu gotovo nikada u njihovom delokrugu).
Zadaci na kojima su žene obično angažovane u sve tri kategorije u najvećem broju
slučajeva im ne donose zaradu. @ene se uglavnom definišu isključivo u terminima njihove
reproduktivne uloge, koja se uglavnom tiče aktivnosti vezanih za njihovu reproduktivnu
funkciju. Ove uloge, zajedno sa njihovim radom u zajednici, vide se kao prirodne. Ali
pošto ove uloge ne zarađuju, one se ne prepoznaju i ne vrednuju kao ekonomski
produktivne. Doprinos žena nacionalnoj ekonomiji i razvoju se zbog toga ne vrednuje
visoko i ostaje nevidljiv.
U mnogim društvima, žene takođe rade u produktivnoj sferi održavajući manje
zemljišne parcele u porodičnim sistemima. Ovi zadaci se često ne smatraju radom i nisu
plaćeni.
Žene takođe mogu da imaju i druge uloge koje inače nose zaradu i u formalnim i
neformalnim ekonomskim sektorima, ali ekonomske produktivne uloge žene za razliku od
muških su često manje vrednovane i manje priznate.
Rodne uloge i odgovornosti se razlikuju od kulture do kulture i mogu se menjati
vremenom. Npr. u Indiji, nekvalifikovani rad se smatra „ženskim radom“ dok je u Africi to
„muški rad“. U Evropi i Americi, doprinos koji muškarci daju domaćim poslovima postaje
sve više bitan i vidljiv.
3 Važnost rodne ravnopravnosti
Jedna od najvažnijih stvari u procesu uključivanja rodnih aspekata u razvojne
projekte je razvijanje ubedljivih argumenata za rodnu ravnopravnost. Ovi argumenti treba
da jasno i precizno pokažu svu važnost rodne ravnopravnosti: kako će usvajanje ove
strategije doprineti rešavanju problema, koje će koristi doneti vladi i građanima – i
muškarcima i ženama.
7
