ROMANIKA
Izraz “romanicka umetnost” stvorila su dva arheologa, Gerville (Zervil) i Le prevost
(Prevo) pocetkom XIX veka da bi oznacili jedinstvo umetnickog stvaranja u periodu priblizno od
kraja X do prve polovine VII veka. Ovi hronoloski podavi odnose se uglavnom na Francusku,
gde su romanicki oblici dosta rano zamenjeni gotickim, ali u nekim delovima Evrope, kao u
Spaniji, nemackim zemljama i u Poljskoj, istorijski uslovi su usporili to nastajanje i razvoj,
ponekad sve do duboko u XIII vek.
Ovaj izraz osvetljava dve veoma vazne cinjenice. Prva - njime se iztice izvestan
kontinuitet izmedju rimske umetnosti iz epohe Carstva i prvih vekova hriscanstva i romanicke
umetnosti. Druga – oblast sirenja romanicke umetnosti podidara se sa zemljama koje su nastale
iz latinskog i katolickog Rima. Po tome se romanicka umetnost razlikuje od vizantijske, koja se
siri na teritoriji Istocne crkve, grcke i pravoslavn; ali su vec vrlo rano pocele razmene izmedju
ova dva sveta is to je narocito vazno poceo se osecati vizantijski uticaj koji je latinski svet
uveliko prihvatio.
Romanika se uglavnom prikazuje kao umetnost iskljucivo religioznog karaktera. To nije
u potpunosti tacno. Uporedo sa podizanjem crkava svih vrsta – katedrala vezanih za postojanje
“katedre” ili srediste biskupa, opatije u sastavu jedne manastirske celine, manastirskih katedrala,
parohijskih crkava, po gradovima se formira i feudalno uredjenje. To je dovelo do podizanja
brojnih utvrdjenja koje vise govore o vojnoj vestini nego o trazenju lepote i elegancije.
Uporedo sa procvatomu arhitekturi razvijas ei skluptura namenjena poucavanju
svestenstva i svetovnjaka, kao i samom ukrasavanju. Velike povrsine zidova u crkvama stavljane
sun a raspolaganje slikarima da ih ukrase velikim kompozicijama ili ornamentalnim motivima. U
umetnosti vitraja zapaza se veliki polet. Rukopisi se ukrasavaju pa se razvija umetnost
iluminacije ili minijature. Crkve su obicno raskosno ukrasavane raznim zastorima i tepiserijama,
pltari skupocenim metalima ili slikama,kao i raspecem, kivotom, diskosima, relikvijama i
kultnim predmetima: putirima, diskosima, svetim posudama, svecnjacima… Izrada ovih
predmeta pokazuje da se razvija dekorativna umetnost- “mala umetnost”. Ovde treba spomenuti i
sklupturu u slonovaci. Novije studije otkrivaju znacaj podova i mozaika. Umetnici su znali da u
arhitektonskim poduhvatima spoje smisao za velicinu,smelost sa primenjivanjem vrlo izrazajnih
sredstava pri ostvarivanjima vajarskih ili slikarskih predstava. Postigli su najsuptilniju
prefinjenost upotrebom raznovrsnih materijala. Na zalost, u velikoj vecini slucajeva njije nista
poznato o licnostima koje su stvorile ova dela – osim nekoliko imena.
Poceci romanike,njeni izvori nadahnuca
Romanicka umetnost predstavlja ubrzavanje i prosirivanje ove umetnicke aktivnosti. Ona
je iskoristila to sto je trebalo obnoviti mnoge crkve i opatije ostecene za vreme najezde Normana,
Madjara i Saracena. Sirenje kriscanstva po germanskim i slovenskim zemljama je isto tako
doprinelo njenom procvau,a da pri tome nije zanemareno i prodiranje manastirskozivota na selo,
i brdske oblasti ili u izvesne primorske krajeve karolinške Galije, Velike Britanije, Irske ili
zemalja Severnog i Blatickog mora. U malim krajevima Pirinejskog poluostrva, narocita u
Australiji, Galiciji, Portugaliji, hriscanska umetnost je ostavila dosta skromne gradjevine ali su
one nagovestile uspon romanicke umetnosti koji je isao uporedo sa opadanjem muslimanskog
uticaja.
Rec je o pojavi univerzalnog, slozenog karaktera u kojoj se kao posrednici javljaju mnogi
izvori nadahnuca. Na taj nacin romanicka umetnost je prihvatila daleke mitoloske tradicije koje
su bile deo preistorijskih civilizacija Italije, Grcke, Pirinejskog poluostrva i Britanskih ostrva.
Lavovi ili bikovi u sedecem stavu pred portalima crkava, zamenjuju baze stubova, nosace
krstionica ili sarkofaga; mnogobrojne ljudske glave na konzolama krovnih venaca neugodno
podsecaju na odrubljne glave suznjeva i linerarni ornamenti koji opisuju spirale – pripadaju toj
dalekoj i tajanstvenoj proslosti. Germanske i skandinavske invazije, veze sa keltskom Irskom,
odakle su dolazili brojni kaludjeru ,mnogo su doprineli da u dekoraciju zasnovanu na
geometrijskim oblicima prodre nova snaga.
Neimari i umetnici su isto tako imali pred ocima ostatke ove izvanredne monumentalne
bastine, koju je rimski genije dobrim delom posejao po Evropi. Malo je zemalja i retki su gradovi
koji nisu imali hramove, amfiteatre, kupatila ili vodovode. Medju ovima je bilo divnih primera
klasicne umetnosti i neimarstva u kamenu, kome se pridruzuje opeka, zatim ukrasavanje podova
mozaikom, kao i postavljanje skoro nerazorivih lukova preko velikih prostora. Retke su szamlje i
malo je gradova koji nisu imali biste careva, opstinara, bareljefe koji prikazuju verske povorke ili
ratne scene, nekropole sa mnogim sarkofazima ukrasenim figurama, poredjanim ispod arkada ili
sa scenama iz lova. Nije slucajno das u najvise romanizovane zemlje Evrope, pre svega Italija,
Provansa, Burgundija,Akvitanija i Rajnska oblast, bile vrlo rano i zemlje nastanka romanicke
umetnosti.
****
ROMANIKA
ARHITEKTURA
Najizrazitija razlika izmedu romaničke arhitekture i arhitekture prethodnih vekova leži
u zapanjujućem porastu gradevinskih delatnosti.U geografskom pogledu, romanički
najvažniji spomenici bili su rasuti po širokom području - od severne Španije do Rajne i
od englesko-škotske granice do srednje Italije. Medutim, najbogatije primere i najveću
raznolikost regionalnih tipova nalazimo u Francuskoj. Ako postojećim građevinama
dodamo porušene i dograđene ili znatno izmenjene crkve (njihova prvobitna rešenja
otkrila su nam arheološka istraživanja), dobijamo takvo bogatstvo arhitektonske
invencije kojem nije bilo premca u ranijem razdoblju.
