1. СОЛО ПЕСМА
У доба романзизма песма је представљала идеално средство за изражавање најдубљих
осећања. Композитори су пажљиво бирали стихове и за њих писали музику јаког
драмског набоја, користећи клавир да прати глас и истакне певача. Соло песма,
композиција за глас уз клавирску пратњу, развила се у другој половини 18. века, али
врхунац достиже у време романтизма у делима Франца Шуберта и Роберта Шумана.
У својим делима Шуберт и Шуман остварили су два типа соло песме:
1) строфичну – има исту музику (мелодију и пратњу) за сваку строфу.
2) прокомпована песма - за сваки стих, сваку строфу има нову мизику, музика
дословно прати садржај текста, ток радње. Односно у прокопонованој песми
текст тече слободно, онако како се мења мелодија.
Франц Шуберт
je написао око 600 соло песама које дочаравају његово истинско
разумевање људских осећања и психе. Већина соло песама које је Шуберт писао
највећим делом су за женски глас, јер је његова супруга била певачица. Компоновао их
је на стихове Гетеа, Шилера, Хајнеа, Милера и других значајних песника. „Као да није
могао да прочита ни једну песму, а да је музички не уобличи.” Неке од Шубертових
најбољих композиција налазе се у његова два циклуса песама:
Лепа Млинарица
из 1823.
године, и
Зимско путовањ
е из 1827. , оба заснована на поезији Милера. Нјапознатије
соло песме Франца Шуберта су:
„Дивља ружица“, „Лепа млинарица“, „Аве Мариа“,
„Вилински краљ“, „Смрт и девојка“, „Пастрмка“
(добила је име по истоименом
клавирском квинтету).
Франц Шуберт Роберт Шуман Јоханес Брамс
(1797-1828) (1810-1856) (1833-1897.)
Роберт Шуман
је је уздигао романтичарску песму на нов ниво. У његовим песмама
клавир више нија само пука пратња певача, већ прави партнер, који има подједнаку
улогу у изражавању речи музиком. У кратким прелудијумима Шуман је успостављао
атмосферу песама, коју је резимирао у постлудијумима. Године 1840. написао је циклус
песама
Песникова љуба
в, заснован на 16 песама Хајриха Хајнеа. Тај циклус који је
компоновао за невероватних девет дана, почиње величањем нове љубави, па потом се
наставља неуспехом везе и одбацивањем. Његова музичка подлога за Хајнеове стихове
срцепарајуће је и веома реалистична, а клавирска деоница веома изражајна.
У скромном
али значајном опусу соло-песама Шумана можемо истаћи:
„Литванска песма“,“ Девојачка
жеља“, „Прстен“, „Моја голубица“, „Ратник“.
Поред Шумана и Шуберта, развоју романтичарске соло песме свој допринос су дали и
Брамс, Лист, Хуго Волф, као и руски композитори друге половине 19 века (Мусоргски,
Бородин, Чајковски).
Јоханес Брамс
био је велики пријатељ Кларе и Роберта Шумана и природни наследник
Шуберта и Шумана. Укупно је написао више од 290 соло песама. Иако је у музику
претакао поезију Хајнеа И Гетеа, омиљена инспирација биле су му народне песме.
Једна од Брамсових најпознатијих песама –Успаванка, коју је написао 1868, поседује
једноставност и драж народне песме и ведру мелодију за љуљање и успављивање бебе.
Године 1896., годину дана пре смрти, бавио се темом смртности у циклусу песама
Четири озбиљне песме, циклус написан за бас и клавир, као музичка пратња за стихове
из Старог завета и прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла.
Hugo Volf
је композитор зрелог романтизма. Најзначајнија дела остварио је на пољу
соло-песме компоноване на основу Гетеових стихова.
“
Ни један композитор пре
Волфа није тако снажно истакао примат песника.
“
Склад и јединство ових
композиција постигнути су стапањем клавира са гласом. Међутим, Волф је компоновао
и песме у стофичном облику са традиционалном
клавирском пратњом, користећи стил народне
песме, али оваква врста није карактеристична за
њега. Оставио је шест збирки песама, насталих на
основу стихова разних песника. Писао је у облику
дводелне, троделне песме и прокомпоноване песме,
слободних фантазија и драмских сцена. Неке песме
из циклуса“Верборгенхеит“ је обрадио за глас и
оркестар. У збирци настале на стихове Гетеа, Волф
је прошао кроз песниково ств аралаштво:
младалачко доба “Prometheus“ („Прометеус“);
године уметничке зрелости “Wilhelm Meister“
(„Вилхелм Мајстер“).
Најпознатије соло-песме из
збирке
“Wilhelm Meister“ су “Харфиста“и „Мињон“
(I свеска). Ту су збирке “Шпанска песмарица“,
„Италијанске серенаде“, опера“Der Corregidor“
(1895.) Волфова лирика се надовезује на Шуберта и
Шумана.
2. КЛАВИРСКА МУЗИКА РОМАНТИЧАРА
На развој клавирске музике првенствено је утицало интересовање за модерни клавир,
клавирска педагогија, формирање плејаде изврсних извођача – композитора који ће
своје изузетно свирачко умеће искористити у својим делима и тако отворити нове
путеве за развој клавирске музике. Захваљујући композицијама Листа, Шопена,
Менделсона и Шумана, клавир је доспео у први план.
