Мирослава Којић
*
Загорка Марков
**
РОМСКА ДЕЦА
У ВРТИЋУ –
Корак у сузбијању
социјалне дистанце
према Ромима
Апстракт
: У процесу укључивања деце ромске популације у предшколски систем
васпитања и образовања неопходно је припремити и прилагодити средину у коју уводимо
децу. Успех инклузије ромске деце зависи од квалитативно добро осмишљених и
конструисаних развојно-образовних подржавајућих програма. Поред тога што је ромско
дете јединствено са културолошко-етничког аспекта средине из које долази, исто је тако
посебно и са гледишта различитости међу децом свог узраста независно од етничке
припадности. Задатак васпитача је због тога комплекснији, јер он детету треба да приђе као
припаднику етничке групе који одраста у другачијем традиционалном систему у односу на
онај који влада у вртићу. Полазак ромског детета у вртић често представља акцидентну или
адаптивну кризу. Ретко се дешава да промена средине за дете представља адаптивни изазов и
да се дете лако прилагођава на нови систем. Израда ИОП-а (индивидуални образовни план)
од стране стручног тима уз индивидуализовани приступ доприноси превазилажењу разлика
у традиционалном начину васпитања и индивидуалности ромске деце као јединствености
у биолошким потенцијалима. Претпоставља се да рано укључивање ромске деце у систем
образовања може утицати на сузбијање предрасуда и стереотипија према ромској етничкој
групи, а самим тим и смањити социјалну дистанцу већинског становништва према њима.
Кључне речи
: ромска деца, инклузија, социјална дистанца
Увод
У свакодневном животу Роми су често изложени разним облицима
прикривене и јавне дискриминације од стране већинског народа. Настав-
ници, школска управа, деца и родитељи већинске заједнице углавном
имају предрасуде према ромској деци. Често ромска деца популације седе
у последњој клупи, просветни кадар се негативно односи према њима, а
вршњачка група их одбија и не жели да се дружи са њима. Вербални или
физички конфликти међу децом већинске заједнице и ромске популације
нису реткост.
*
Професор струковних студија, Висока школа струковних студија за образовање васпи-
тача, Кикинда, е-mail: [email protected]; [email protected]
**
Професор струковних студија, Висока школа струковних студија за образовање васпи-
тача, е-mail: [email protected]
Социјална мисао 2/2013
80
У групу деце са успореним когнитивним развојем су и она деца из
културно депривираних средина, што понекад оставља утисак да су лако
ментално ретардирана (Mešalić i sur., 2004).
И поред чињенице да у трећем миленијуму нове ере живимо дуже
од деценију, можемо да констатујемо да су Роми једна од најугроженијих
народа у Европи. Румбак (Rumbak, 2003) у студији потврђује маргинали-
зовани положај Рома. Ово потврђује и истраживање агенције Уједињених
нација за развој, спроведено у осам земаља југоисточне Европе.
Један од кључних проблема интеграције Рома у друштво јесте њихова
неукљученост у систем образовања. Митровић (1990) каже да се Роми
налазе у зачараном кругу сиромаштва и да нису укључени у друштвену
поделу рада јер нису едуковани, а нису школовани јер немају услове за
школовање.
Њихова елементарна социјална промоција почивала би на сталности
прихода из редовног радног односа. Радни однос је везан за образовање,
а Роми не могу да се образују јер немају услова за школовање, и једно-
ставно се као етничка група нађу у зачараном кругу.
Роми у Европи, због своје распрострањености и транснационалног
идентитета, чине посебну, историјску, аутохтону мањину. Миграциони
процеси овог народа условили су битне последице, али они су као етнич-
ка популација очували, у готово свакој средини, посебност свог начина
живота, традиционалних и културних вредности, али су се и прилагођа-
вали локалном окружењу (Hrvatić, 1998).
Друштвене предрасуде, када се говори о Ромима, утолико су значај-
није што се оне могу запазити у најобичнијим свакодневним ситуацијама
и свакодневном, колоквијалном говору. Роми најчешће служе као негати-
ван „пример“. Претпостављамо да не постоји било која друштвена гру-
па која се толико често спомиње у свакодневној негативној конотацији
(Mitrović, 2000).
Францешко и сар. (2006) извршили су истраживање које је, за разлику
од сличних истраживања, требало да одговори на питања настанка квалите-
та социјалне дистанце. Истраживање је вршено у четири новосадске школе
и обухватило је 575 ученика. Резултати показују да је социјална дистанца
према Ромима виша од дистанце према осталим групама (Мађари, Срби,
хрвати и Русини), чак и код самих Рома. Али, нису утврђене статистички
значајне разлике у изражености социјалне дистанце према Ромима код деце
која имају и оних који немају свакодневни контакт са Ромима.
У истраживању ауторке Ђигић (2008) испитивана је социјална инте-
лигенција српске и ромске деце основношколског узраста. Под социјал-
