5__________________________________________________________
РУДАРСКЕ НЕСРЕЋЕ
Живан Коцкар ЗП23/16
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА, НОВИ САД,
Школска 1, тел.021-4892-500 и 021-4892-515
Резиме:
Човек је највећи фактор удеса. Због његове непажње изгубљено је много људских живота. У овом
семинарском раду обрађена је тема рударске несреће
Кључне речи:
Удес,човек,несреће,рудник,свет,Србија
Summary:
Man is the greatest driver of the accident.Because of his carelessness, many human lives have been lost. This
seminar paper deals with the topic of mining accidents.
Keywords:
Anaccident, a man, a minе,world, Serbia
1
2
1.УВОД
Рудник је место са кога се експлоатишу разне
врсте руда.На таквим местима где је руда
нагомилана од економске вредности,
површинским откопавањем или подземним
копањем вади се руда.Рудници се по начину
ископавања деле на површинске и
подземне.Материјали који се често
ископавају су: бакар, никл, олово, боксит,
цинк, нафта, со, сребро, угаљ, злато, гвожђе,
магнезијум, манган, дијаманти, уранијум,
титанијум
итд.
Рударство је
веома
стара
индустријска
грана која се бави
процесом ископавања
руда
и њене припреме
за
искоришћавање
у
разним
областима
индустрије
или за непосредно
коришћење
у
свакодневном
животу.
Рударство у Србији током свог
развоја доживела је велике успоне и
напретке, и током своје историје претрпело
бројне губитке, у смислу људских жртава,
као и материјалних губитака. Најчешћи узрок
несрећа у Србији јесте нестручност радника,
неправилан приступ, али и бројне несрећне
околности. Међутим, држава Србија све
више води бригу о сигурности и заштити
радника, улаже у нове технологије и
истраживања. Током радова у рудницима су
се дешавале разне несреће које су однеле
бројне жртве и начиниле велике материјалне
губитке. Рударство у Србији је развијено од
давнина. Експанзија рударства на овим
просторима започела је у доба Немањића
када су владари доводили рударе из других
држава, углавном Сасе. Центри рударства су
на простору Косова и Метохије. У Србији
постоји велики број различитих руда метала
и неметала и оне се јављају у значајним
количинама.
Најзаступљенија
је
експлоатација гвожђа, хрома, мангана,
молибдена, кобалта, кадмијума, бакра,
антимона, олова и цинка.
Руде гвожђа: Руде гвожђа су хематит,
магнетит, сидерит и лимонит. Оне служе за
добијање сировог гвожђа и челика и основа
су развоја металургије. У Србији се руде
гвожђа налазе на планинама Рудник,
Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у
околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).
Руде хрома: Хром спада у ретке метале и
служи као оплемењивач челика који
побољшава његов квалитет и отпорност.
Највећу примену добио је у производњи
кугличних лежајева, док предмети који су
превучени хром не рђају. Најзначајнија
лежишта на простору Србије су Шар
планина, околина Призрена, затим Дева код
Ђаковице и рудник Бабај Бокс код Пећи.
Перспективних налазишта има у околини
Ваљева, Чачка и Рашке.
Руде мангана: Манган се додаје челику ради
побољшавања јачине, тврдоће и
еластичности. Користи се и за добијање
разних легура, као и у производњи
стаклостакла. Најзначајнија налазишта
мангана у Србији су на Копанику (Бело Брдо)
и Златибору (Матаруге, Драгодња и Рајац).
Руде молибдена: Молибден је редак и цењен
метал чија су лежишта у Србији друга по
залихама у Европи, одмах иза Норвешке.
Служи као оплемењивач челика дајући му на
отпорности при великим притисцима.
Највећу примену има у војној индустрији. У
Србији лежишта ове руде су у југоисточном
делу Мачкатица код Сурдулице, Крива Феја
код Врања и Бесна Кобила. На Космету Бело
Брдо и Гњилане и у караптском пределу
Танда и Црнајка.
Руде кобалта: Кобалт је изузетно редак и
скопоцен метал. Појачав чврстоћу челика и
смањује његову кртост. Највићу примену
нашао је у машиноградњамашиноградњи. У
Србији се налазе следећа лежишта: Рудник,
Суво Рудиште на Копанику, Бесна Кобила и
Грачаница.
4
2.НАЈВЕЋЕ РУДАРСКЕ НЕСРЕЋЕ У
СРБИЈИ
Највеће рударске несреће у дугој рударској
историји везане су за руднике у Алексинцу,
Ресавици, као и Сокобањи.
2.1.АЛЕКСИНАЧКИ РУДНИК
Несрећа која се десила у Алексиначком
руднику 1989.год, директно је повезана са
непоштовањем радне дисциплине. У то време
то је био један од савременијих рудника јер
је поседовао и контролу гасно
вентилационих параметара у јами преко
диспечерског центра на површини са
системом за говорну комуникацију јама
површина. Међутим, приликом пораста
нивоа метана у јами дошло је до
самозапаљења и експлозије која је однела 5
људских жртава.17. новембра 1989. године
десила се страшну трагедију у Алексиначким
рудницима: немаром изазван пожар у
севреном ревиру на дубини од 700 метара
однео је у једном дану 90 живота. Страдала је
цела прва смена, а са рударима, умро је и
рудник. Целом дужином јаме налазили су се
лешеви наших камарата који су се угушили
од дима. Неки су били само на 10 метара од
спасења, од места где пролази чист ваздух.
Извлачење тела је трајало 25 дана. Сваким
даном је било све теже. Пожар су изазвали
вариоци приликом нестручног уклањања
једне шине, апаратом за аутогено заваривање
Слика бр. 2- Алексиначки рудник
Слика бр.3-Алексиначки рудник-Мапа
2.2.РУДНИК У РЕСАВИЦИ
У руднику Рембас у јами Стрмостен у
Ресавици 1984. године погинуло је 34 рудара.
Тада је нажалост настрадала цела смена у
суботу пре подне, приликом квара на
електричној мрежи а самим тим и застојем у
раду вентилације.
Рудник је наставио да ради
и био је активан до пре пет година, односно
до завршетка експлоатације старих резерви.
Слика бр.4-Рудник Рембас у Ресавици
