Садржај
1. Увод .................................................................................................................2
2. Приказ и педагошка анализа Русовог текста...............................................4
2.1 Емил или о васпитању..............................................................................6
3. Опште педагошке идеје и схватање Џона Дуија..........................................8
4. Закључак.........................................................................................................11
5. Литература .....................................................................................................12
1
1. Увод
Ж. Ж. Русо (1712-1778) рођен је у Женеви у занатлијској породици.
Његова младост је била изразито тешка, јер му је мајка умрла на порођају, и
тако је (читавог живота), кроз целу младост осећао недостатак брижљиве и
љубав пуне туге. Убрзо се отуђио од оца, који се по други пут оженио и
препстио сина рођацима. Пошто је стекао нешто основног знања, са 12 година
одлази да учи граварски занат и почео да лута по свету. Био је лакеј, домаћи
учитељ, давао часове из музике и др. За све то време Русо се непрестално
образовао изучавајући дела познатих филозофа и писаца(Декарта,Лака,Лајбница
и др.).На даљу судбину Русоа утицала је прилика када је академија у Женеви
расписала конкурс ''Да ли је напредак наука и уметности утицао на побољшање
морала'' на коју је овај филозоф одговорио својом расправом: да ли је морал
слабио уколико је цивилизација више напредовала. Ово дело које по свом
облику садржи елементе романа и расправе, а идејско значи напад на феудално
васпитање и схоластичку школу и уједно даје слику идеалног васпитања. Пошто
је овим делом жестоко напало католичку цркву и религију, а залагао се и за
принципе деистичке вере, изазвао је отпор католичке цркве па је књига спаљена
у центру Париза, а њему је запрећено Бастиљом. Због тога из Париза бежи у
Берн а затим у Енглеску. Због сталних претњи и прогона Русо је душевно
оболео, ипак у тренецума када је здраствено био добар написао је својом
великом искреношћу, психолшки дубоко засновану аутобиографију ''Исповест''.
У Француској је и умро.
Када говоримо о Русоу као о великом педагогу, социологу, филозофу и
писцу, морамо знати да је био представник ситне буржоазије: занатлија,
надничара, градских плебејаца и неких слојева сиромашних сељака, а не
представник експлоататорске но ипак напредне буржоазије, као што је био нпр.
француски материјалист и његов савременик Холбак. Због тог његовог
друштвеног положаја разумљиви су и његови социјално-филозофски погледи
(посебно идеја о једнакости свих људи), које треба имати у виду, ако хоћемо да
схватимо Русоову педагошку концепцију.
2
2. Приказ и педагошка анализа Русовог текста
Као што је раније било речено Русо је велики педагог, социолог, филозоф
и писац и као представник буржоазије треба знати и његове социјално-
филозофске погледе.
''Морално васпитање''
. Као присталица једнакости,природног права и
природне вере (заступник деизма,по коме људи не треба да се разликују по вери
деизам -мишљење које допушта да је бог праузрок и утицај на ток света),Русо је
постао представник природног васпитања.
Он је гајио култ према природи.Познат је његов принцип: Вратимо се
природи. Његов емотивни однос према природи био је под снажним утицајем
највећег представника тадашње француске науке о природи Бифона, па тако,
код Русоа запажамо нови принцип: Васпитање нека буде у складу са природом.
Међурим,овај став налазимо и код Коменског који је изводио принципе и
методе васпитања и наставе из складности с природом споља, док се то код
Русоа односи на природу детета о којој теба водити рачуна при васпитању.
Васпитање,дакле,треба да буде у складу са особинама ове природе детета.
Из овог његовог принципа разумљиви су сви његови захтеви: од захтева
да мајка сама доји дете,па до захтева да нико не сме да се меша у развој детета и
да га не убрзава,а то је управо,у суштини срж његове теорије о слободном
васпитању,
Троструко васпитање-Русо говори о троструком васпитању:
васпитава природа
васпитавају људи и
васпитавају ствари.
Природа васпитава тиме што у наме развија способност и органе. Људи
нас васпитавају тако што нас уче да употребљавамао оно што је природа у нама
развила,пре свега,способност. Док нас ствари васпитавају тиме што стичемо
сопствено искуство о околини које има утицаја по нас. По њему услов за добро
васпитање је: складност све три врсте васпитања. У потпуности је од нас
зависно само оно васпитање које примају људи,у мањој или већој мери од нас
зависи васпитање које пружају ствари, а сасвим независно од нас је васпитање
4
