1
1
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Ra
č
unarske mreže 1
6. deo: Rutiranje
Predava
č
:
dr Slavko Gajin, [email protected]
Autori:
dr Slavko Gajin
2008. god
2
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Ruteri
•
Ruter (
router
,
gateway
) – komunikacioni ure
đ
aj koji radi na L3 nivou
(obuhvata i L2 i L1 nivo)
– primaju pakete na ulazni port, ispituju odredišnu IP adresu iz hedera paketa i
odre
đ
uju izlazni port na najboljem putu do odredištima
•
Ruteri koriste tabele rutiranja –
routing table
2
3
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Ruteri
•
Interfejsi (portovi) rutera
– fizi
č
ke uti
č
nice za povezivanja na mrežu i linkove
•
Vrste interfejsa na L2 nivou:
– LAN – Ethernet, FastEthertnet, GigaEthernet
– Serijski – Smart Serial (do 2Mbps)
– PoS – Packet Over Sonet – SDH digitalne veze
– Logi
č
ki – Loopback – softverski interfejs posebne namene (npr. ruter ID)
•
Vrste interfejsa na L1 nivou :
– RJ-45
• za UTP kablove (Ethernet)
• E1- digitalne veze 2 Mbps (G.703)
–
Smart Serial
(ranije DB-60) – serijske veze do 2 Mbps
– koaksijalni – za SDH veze brzina ve
ć
ih od 2 Mbps
– gaigabitski moduli (opti
č
ki i UTP)
• GBIC –
Gigabit Interface Card
– prethodni standard za 1Gbps Ethernet
• SFP – (
Small Form-factor Pluggable
) aktuelni standard za 1Gbps Ethernet
4
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Ruteri
•
Interfejsi imaju:
– Naziv
• simboli
č
ko ime vrste interfejsa (Serial, FastEthernet, PoS...)
• numeri
č
ka oznaka (indeks) interfejsa (modul/kartica/port)
– IP adresa
– MAC adresa – za LAN portove
– SNMP ID
jedinstveni
indeks (broj)
koji identifikuje
interfejs
4
7
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Default gateway
Primer:
•
host 192.168.2.30/24 šalje paket za hosta 192.168.5.6/24
– izvorišna i odredišna IP adrese ne pripadaju istoj podmreži
– odredište se nalazi u drugoj LAN mreži “iza” jednog ili više rutera
– paket se šalje izlazni ruter (
default gateway
) da se pobrine za njega
192.168.2.1/24
8
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Next-hop
•
Next-hop
– IP adresa susednog rutera (interfejs na zajedni
č
kom linku ili
LAN mreži)
•
Definiše se u odnosu na odre
đ
eni ruter i mreže koje se preko next-hop-a
mogu dosegnuti
– “slede
ć
i korak od trenutnog rutera na putu prema odre
đ
enoj mreži”
•
Za mreže 10.1.1.0/24 i 10.1.2.0/24, na ruteru A,
next-hop
je 192.168.2.2/24
Router A
5
9
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Tabela rutiranja
•
Svaki ruter poseduje svoju tabelu rutiranja (ruting tabelu,
routing table
)
•
Ruta – ure
đ
eni par oblika (
mreža
,
next-hop
)
– mreža – adresa mreže ili podmreže kojoj se mogu slati paketi
–
next-hop -
adrese rutera kome se prosle
đ
uju paketi za odredišta na uparenim
mrežama (podmrežama)
•
Tabela rutiranja sadrži rute za odre
đ
ene mreže - “ruterov pogled na ostatak
mreže”, ali i druge kontrolne podatke (metrika, vreme važenja rute...)
•
Tabela rutiranja uti
č
u samo na odlazni saobra
ć
aj u odnosu na
pripadaju
ć
i ruter
10
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Principi rutiranja
•
Tri principa rutiranja:
1. Svaki ruter samostalno donosi odluku o rutiranju, na osnovu informacija iz svoje
ruting tabele
2. Razli
č
ite ruting tabele mogu imati razli
č
ite podatke
3. Ruting tabele mogu dati odgovora na koju stranu proslediti paket prema do
odredišta, ali ne odre
đ
uju povratni put
– Posledica:
–
Paketi se rutiraju kroz mrežu od jednog rutra do drugog (
hop-by-hop
)
–
Paketi se nezavisno rutiraju u oba smera - do odredišta mogu da idu po jednom
putu, a da se vra
ć
aju po drugom – asimetri
č
no rutiranje
7
13
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Razlike izme
đ
u stati
č
kog i dinami
č
kog
rutiranja
•
Stati
č
ke rutiranje
– unose se za svaku podmrežu i na svakom ruteru
– neskalabilno - dodavanjem jedne podmreže moraju se konfigurisati stati
č
ke ruter na
svim ruterima
– neadaptivno - u slu
č
aju prekida nekih veza, stati
č
ko rutiranje ne
ć
e prona
ć
i
alternativni put do odredišta
– ponekad je korisno za pojedine specifi
č
ne slu
č
ajeve, privremeno testiranje,
pojedina
č
ne mreže itd.
•
Dinami
č
ko rutiranje
– adaptivno - ruting protokoli razmenjuju informacije o trenutnom stanju na linkova i
prilago
đ
avaju se promeni topologije
– skalabilno – dodavanjem nove podmreže, ruta do nje
ć
e se automatski propagirati
do ostalih rutera, bez potrebe za konfiguracijom ostalih rutera
– primenjuje se u svim iole ve
ć
im mrežama
14
ETF, Katedra za ra
č
unarsku tehniku i informatiku
Default ruta – 0.0.0.0
•
Puna ruting tabela sadrži sve Internet rute do svih mreža na Internetu –
trenutno oko 250.000 ruta
•
Malo rutera ima mogu
ć
nosti i potreba da sadrži sve ove rute
•
Default
ruta
– predefinisana rutu (
next-hop
) za sve podmreže za koje ne postoje “obi
č
ne” rute
– obi
č
no se ozna
č
ava sa: “0.0.0.0”
•
Ruting tabela može da sadrži mali broj ruta do samo odre
đ
enih mreža i jednu
default rutu za sve ostale mreže
•
Osobine:
– pojednostavljeno rutiranje
– korisno - mnogo manje ruting tabele
– neoptimalno –
default
ruta samo na jedan next-hop, a
č
esto imamo i bolje puteve do
odredišt
•
Obi
č
no se definišu stati
č
ki na jednom (grani
č
nom -
border
) ruteru, a
redistribuiraju se u protokole rutiranja, gde se dinami
č
ki prosle
đ
uju
•
Mogu se definisati u odnosu na neku podmrežu (default network) – ako se ruta
ka toj mreži promeni (npr. na drugi izlaz), promeni
ć
e se i
defaul
ruta
•
Ako ruting tabela nema rutu prema odre
đ
enoj mreži, a nema ni default rutu,
paketi za tu mrežu
ć
e se odbaciti – ruteri šalju poruku o tome “
destination
unreachable
”
