ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СА ДОМОМ УЧЕНИКА
„ВАЉЕВО“
Матурски рад
Предмет: Цвећарство
Тема: Руже
Ученик: Ментор:
Данијела Јанковић Милица Лазић
јун 2018, Ваљево
САДРЖАЈ
Увод................................................................................................................................
.....1
1. Порекло ружа.................................................................................................................2
2. Особине и врсте ружа..................................................................................................3
3. Подела породице Rosaceae..........................................................................................6
4. Размножавање ружа....................................................................................................11
5. Технолошки процес производње ружа.....................................................................14
5.1. Утицај температуре на лист и величину цвета руже.......................................15
5.2. Утицај воде на цветне пупољке и развој цвета и квалитета руже.................15
6. Вађење, класирање и трапљење ружа......................................................................16
7. Болести, штеточине и заштита ружа…………….……………………...………….17
8. Употребна вредност породице Rosaceae..................................................................20
9. Слатко од ружа............................................................................................................22
Закључак..............................................................................................................................23
Прилози...............................................................................................................................24
Литература...........................................................................................................................25
2
Током историје ружа је имала својих обожаватеља, али и огорчених противника. Ружа
је постала симбол сензуалне и духовне љубави, богатства, патње, вере и чежње. Спомиње
се у бројним митовима и легендама, у усменим и писменим предањима.
Људи узгајају руже вековима, али она је постојала и пре него што се човек појавио на
Земљи. Пронађени су фосилни остаци листова ружа за које се сматра да су старији од 40
милиона година. Ружа је настала у Азији, одакле се проширила по целом свету. Kао
украсна биљка, први пут се спомиње у 7. веку пре нове ере. У Персији ружа је приказана
симболички кроз различите литературе, а у старом Египту се веровало да је ружа цвет
душе доступна само фараонима. У грчкој митологији била је цвет Афродите, богиње
љубави. У периоду ренесансе, ружа је све више улазила у свакодневни живот људи.
Почетком 19. века царица Жозефина је засадила ружичњак у дворишту свога дворца, па је
настојала узгајати све до тада познате врсте ружа. Наполеон је, такође, био љубитељ ове
биљке па је наредио својим војницима да донесу са собом сваку нову ружу коју пронађу
на страној земљи. Од памтивека су песници писали о ружама, а она је вишеструки симбол
који у себи сједињује склад и несклад истовремено.
Прави процват ружа почиње тек у 17. и 18. веку, када су поморци почели доносити
руже из Kине, Индије и Јапана. Ове руже су се доста разликовале од тада познатих ружа у
Европи и Блиском Истоку, па због њихове генетске сродности могле су се укрштавати са
домаћим врстама. Такође, су долазиле из Северне Америке, па су и оне понеле неке своје
позитивне особине новоствореним сортама. На тај начин је настало више од 12000 врста
или хибрида, од којих су неке биле лепше и отпорније од тада познатих ружа. Многе врсте
су временом нестале, али оне најлепше и најприлагођеније су опстале, па их и ми узгајамо
у нашим вртовима. Оне нам уоквирују стазе, врата, расту попут високих тунела, заклањају
високе терасе или, узгајане попут високих грмова или малих стабала, заузимају
највидљивије место у нашим вртовима. Значајна врста данашњице је Rosa damascena -
Дамаск ружа, која је настала укрштањем врста Средње Европе 1780. год., и из њених
латица се добија скупоцено ружино уље.
2. ОСОБИНЕ И ВРСТЕ РУЖА
3
Ружа је дрвенаста биљка која у природи расте на веома широком пространству северне
полулопте у различитим климатским условима. Код нас расте неколико десетина форми.
У хортикултури се најчешће употребљавају гајене или хибридне руже. Оне се деле на
више група:
1
• Чајно хибридне
• Полианте хибридне (месечарке, многоцветне)
• Флорибунда руже (букеташице)
• Минијатурне, патуљасте (бенгалске)
• Пењачице, пузавице
Породица ружа обухвата дрвенасте (дрвеће или грмови) и зељасте биљке
(једногодишње и вишегодишње). Ова породица има веома снажан и разгранат корен, који
продире дубоко у тло, па због тога има велику моћ упијања. Из тла се диже стабљика, која
може бити виша или нижа, и из које се даље одвајају гране. Место на коме се спајају
корен и стабљика зове се оковратник. Гране су често прекривене трњем или чекињама,
дрвенасте су и слабо ломљиве, прекривене зеленкастом или црвенкастом кором, која је
код појединих врста глатка, а код других има длачице. Трње може бити равно или
заврнуто, а основна улога му је да заштити биљке од животиња, па може служити
биљкама да се пењу уколико припадају групи пењачица.
Слика 1. Заврнуто трње код руже
Извор: https://www.wikipedia.rs
Листови код ове породице су наизменично распоређени, зимзелени или листопадни, са
различитим облицима. Листови се састоје од више делова дугуљастих, назубљених рубова
и готово увек су непарног броја, најчешће пет или седам јединки.
1
Производња руже на отвореном пољу и заштићеном простору, Часопис Повртарски Гласник,
2011, стр. 9
5
Извор
:
https://www.wikipedia.rs Извор: https://www.wikipedia.rs
Код самониклих ружа, латице често на горњем рубу имају зарез, и у истом су броју
као и листићи са којима се измењују, чинећи на тај начин јединствену круницу. Цветови
могу бити једноструки (4 до 7 латица), делимично двоструки (8 до 14 латица), двоструки
(15 до 20 латица) или целокупно испуњени (преко 30 латица). Боја латица може бити бела,
жута, ружичаста, крем, наранџаста, љубичаста или црвена. Цветови су правилне симетрије
са много прашника. Прашници су веома бројни; има их око 200 или више кружно
распоређених у више редова. Прашници су делови цвета у којима се ствара поленов прах.
Тучак је део изграђен од једног или више сраслих оплодних листића у чијој
унутрашњости се налази шупљина са семеним замецима. Плодови руже су различити и
могу бити суви или меснати. Руже се могу размножавати вегетативно и генеративно.
Слика 6. Делови руже:
а – цвет, б – прашници,
ц – тучак, д – листови,
е - пупољак
Извор: https://www.wikipedia.rs
3. ПОДЕЛА ПОРОДИЦЕ ROSACEAE
