УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ
САДРЖАЈИ И ПРОЦЕСИ ШКОЛСКОГ МЕНАЏМЕНТА
(ЗАВРШНИ РАД)
ОКТОБАР, 2012.
2
САДРЖАЈ
УВОД
3
ПОЈМОВНА РАЗГРАНИЧЕЊА
4
МЕТОДОЛОШКИ КОНЦЕПТ ПРОУЧАВАЊА
14
Проблем и предмет проучавања
14
Значај проучавања
15
Циљ и задаци проучавања
16
Методе проучавања
16
Технике проучавања
17
РЕЗУЛТАТИ ПРОУЧАВАЊА
18
Садржаји школског менаџмента
18
Модеран и демократски школски менаџмент
20
Развој капацитета обуке у демократском школском менаџменту
21
Процеси школског менаџмента
25
Управљање руковођење и вођење у школи
26
Обука школских менаџмент тимова
30
Услови за остваривање тимског рада
32
Развој школског менаџмента у Босни и Херцеговини
34
Однос теорије и праксе менаџмента у образовању
35
Развој школског менаџмента и ЦЕС програма
37
Компетенцијски стандарди за директоре
38
Професионализација директора
40
ЗАКЉУЧАК
41
ЛИТЕРАТУРА
43
ПРИЛОЗИ
45
Упитник за менаџмент тим
46
Упитник за школски одбор
48
Примјер програма обуке школског менаџмент тима
50
УВОД
4
Како би се дошло до саме суштине овог рад потребно је извршити појмовна
разграничења. На смаом почетку неопходно је одредити сам појам менаџмента, затим
кратак историјски развој а анкон тога одредити и остале појмове који ће се спомињати у
даљем току рада. Ти остали појмови су школски менаџмент, руковођење школом, модели
школског менаџмента садржаји школског менаџмента, процеси школског менаџмента,
демократски школски менаџмент, управљање и руковођење школом и ЦЕС програм.
Дефинисање менаџментa:
Српска ријеч менаџмент је преведена енглеска ријеч
„management“, и она се у најширем друштвеном смислу може поистовијетити са појмом
процеса ефикасног кориштења људских и материјалних ресурса, како би се постигли
одређени циљеви. Менаџмент је врло сложен појам те га је могуће посматрати са
различитих аспеката, као што су менаџмент као пословни процес, менаџменнт као
вјештина, менаџмент као сазнајна дисциплина, и многи други. Највећи број аутора
прихватио је процесни приступ дефинисања менаџмента. Из тог приступа произилази
дефиниција „Менаџмент је процес обликовања и одржавања окружења у којем појединци,
радећи заједно у скупинама, ефикасно остварују одабране циљеве“ (Weihrich i Koontz,
1998, стр. 4). Ово је само једна од многобројних дефиниција менаџмента и према њој
појединац тј. менаџер најефикасније оставрује своје циљеве и задатке радећи у сардањи са
осталим члановима колектива. На тај начин се подстиче социјализација и оставрује се
сарадња између цијелог окружења.
У бројним стручним и научним радовима, у прошлости али и данас, се једнако
често користие појмови организације, администрације и менаџмента за означавање истих
процеса. То је зато што се сви споменути појмови изводе и преводе из ширег контекста.
Ипак је нужно, барем донеклен, разграничити појмове организације и менаџмента, иако је
готово немогуће разграничити теорију организације од теорије менаџмента. Сам појам
организације није једнозначан па према Баблиу (1993), разликујемо четири темељна
аспекта појма организације:
5
1) универзални појам организације подразумијева јединство сређених међусобно
повезаних дијелова (подсистема) међу којима се као један подсистем налази
менаџмент,
2) институционални појам организације подразумијева социјални ентитет или циљно
усмјерен социјални систем, гдје се опет менаџмент јавља као ужи појам од
организације јер представља сегмент организације,
3) структурни појам организације подразумијева структуру социјалног система, при
чему сваки социјални систем, има своју организацију, менаџмент се овдје јавља као
костур организације система због чега се често пистовјећују организацијска
структура и структура менаџмента и
4) функцијски појам организације подразумијева да је организација дјелатност
обликовања, односно пројектовања организацијске структуре система, те се у овом
контексту организацја јавља као једна од функција менаџмента.
Из свега, горе наведеног, произилази да је менаџмент кључни организацијски процес рада
неког система и активност усмјерена реализацији циљева и задатака тог система.
Организација се истовремено може посматрати као средство менаџмента. Према томе, за
разликовање појмова организације и менаџмента, најважније је у потпуности разумјети
могућност посматрања тог односа са различитих аспеката те знати са којег га је аспекта
потребно у свакој појединој ситуацији посатрати.
Н акрају можемо издвојити четири функције менаџмента, а то су: планирање,
организовање, вођење и контрола. Планирање је процес који користе менаџери како би
идентификовали и одабрали адекватне циљеве дјеловања. Организовањем менаџери
остварују структуру радних односа међу сарадницима која им у најбољој мјери омогућује
сарадњу и постизање циљева. Вођењем менаџери одређују смјер, стање и јасну визију коју
ће запослени пратити и која им помаже да стекну разумијевање њихове улоге у постизању
циља. Контролом менаџер процјењује колико успјешно организација постиже циљеве и
подузима корективне поступке како би побољшала учинке. Ове функције се не могу
поистовјећивати са менаџментом јер оне представљају саставне дијелове менаџмента.
7
сл.1.
Фредерик В. Тејлор
(1856-1915)
Хенри Фејол
(1841-1925)
(извор: http://en.wikipedia.org/wiki/ - приступано 27. 09. 2012.)
Основу Тејлоровог научног приступа менаџменту представља научно истраживање метода
рада са циљем утврђивања најбољег ачина обављања посла (Станковић, 2009, стр 8). Он је
настојао да утврди начине који су најбољи за повећање ефикасности рада а да при том
буду задовољни сви учесници.
Из овога можемо закључити да је менаџмент релативно млада научна дисциплина.
Бројни стручњаци, на челу са Тејлором су отворили бројна врата и тиме оогућили
наредним генерацијама да усавршавају менаџмент као науку савременог друштва.
Менаџмент ће се изучавати и у будућности јер то подручје још увијек није довољно
истражено.
Школски менаџмент:
Појам школски менаџмент релативно је нова дисциплина
унутар синтагме менаџмента у образовању. О томе свједоче и одређени синоними у појму
школског менаџмента, па се неријетко срећу појмови едукацијски менаџмент и вођство,
школско вођство
,
управљање едукацијом и школски менаџмент. Одређени синоними
појављују се онајприје због интеркултурних и географских карактеристика, па скалдно
томе, енглеска литература предност даје школском менаџменту, канадска управљању
